Amfibijski transporter LARC-LX

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

LARC-LX


LARC-LX vs NSU

LARC-LX je veliko amfibijsko vozilo duzine 19 m i mase 100 tona sa pogonom na 4 tocka koje je sposobno da odjednom preveze 200 vojnika ili 1 tenk. Americka vojska je u Vitnamu koristila za prevoz ljudstva i tereta 3 tipa LARC vozila koje su bile sposobne da se krecu i po kopnu i po vodi. Telo ovih vozila zavisno od verzije je bilo napravljano od celika ili aluminijuma. Ukupna nosivost LARC-V koji je u stvari bio camac sa tockovima koji su mu omogucavali da se krece po kopnu je bila 5 tona dok je veci LARC-XV imao nosivost 15 tona. Manje amfibije LARC-V i LARC-XV su koriscenje za izviđanje i prevoz manjeg tereta i ljudstva dok je najveca amfibija LARC-LX koriscena pored prevoza ljudstva i za zadatke prevoza teskog tereta i vozila.

Jedan od najzasluznijih ljudi za nastanak ovih vozila bio je brigadni general Frenk Shaffer Besson koji je za vreme drugog svetskog rada oragnizovao prevoz tereta na pacifiku. Besson se vratio u sluzbu u americkoj vojsci 1948. Posle dve godine sluzbe 1950 Besson je promovisan u general majora . Kasnije General Besson postaje prvi komadant armijske materijalne komande koja je formirana 1962 godine tokom velike reorgnizacije armije. Za vreme svoje sluzne u americkoj armiji Besson je bio pionir razvoja mnogih koncepta i tehnika koje su za cilj imale brzi i efikasniji transport. U sisteme koji su se razvili pod njegovim uticajem spadaju i nova savremenija amfibijska vozila LARC V, LARC XV i LARC-LX.



Ova vozila su među članovima njihov posade bila poznata i pod nazivom Besson arc sto je bio nadimak koji su su dobila po svom tvorcu. Premda je proizvodnja ovih vozila trajala relativno kratko ona su ostala u službi dugi niz godina jer mornarica nije imala odgovarajucu zamenu za njih. Ukupno je proizvedeno 968 LARC amfibija od kojih je 600 korisceno u Vijetnamskom ratu. LARC-LX koji je u pocetku nosio naziv BARC bio je dugi niz godina jedino vozilo u mornarickom inventaru koje je bilo sposobno da iskrca teska vozila na plazu za vreme oseke.



Prilikom projektovanja vozila BARC (Barge Amphibious Resupply Cargoje) glavni zahtev je bio da se dobije amfibija koja je u stanju da da nosi i najteza borbena vozila ukljucujuci i tenkove. Iako je vozilo bilo sposobno da odjednom preveze 200 vojnika ili 100 tona tereta obicno je prevozilo 120 vojnika ili 60 tona tereta. Od vozila Barc je mogao odjednom da preveze 1 tenk M60 ili 2 oklopna transportera M113. Da bi se omogucilo brzo iskrcavanje desanta i vozila iz barca on je bio opremljen pokretnom rampom koja se sputala pri desantu dok je prilikom voznje po zemlji ili moru bila podignuta. Dimenzije teretnog doka za prevoz tereta su iznosile 4.2x12.5 m sto je vozilu omogucavalo da preveze 1 veliki transporni kontejner duzine 12 m ili 2 manja kontjnera od 6 m. Vozilo je opremljeno vitlom nosivosti 50 000 funti koje se koristi pri ukrcavanje palatizovanog tereta. Za iskrcavanje velikih kontejnera sa vozila koriscen je kran ili klizajuci transportni sistem slican onom koji se koristio za iskrcavanje tereta iz transportnih aviona.1952 napravljena su 4 vozila Barc koja su bila mnogo duza od standarne verzije ali ova varijanta nikada nije usla u serijsku proizvodnju.



BARC je dugacak 19.15 m, širik: 8.1 m i visok blizu 6 m. Masa praznog vozila iznosi blizu 100 tona a pun deplasman oko 200 tona. Zbog njegovih velikih dimenzija telo vozila nije dobijeno livenjem vec je napravljeno od zavarenih celicnih ploca. Pogonska grupa se sastoji od 4 desel motora GM 671 pojedinacne snage 165 KS. Kasnije se na pojednim vozilima najpre pojacana snaga motora na 235 KS a zatim su ugrađena 4 moderna turbo dizel motor snage 450 ks. Rezervoar za gorivo kapciteta 2271 L obezbeđivao je vozilu autonomiju od 241 km pri kretanju po kopnu i 120 km pri kretanju po vodi.. Za kretanje po kopnu BARC je koristo 4 velika tocka precnika 2.7 m od kojih je svaki pokretao po jedan dizel motora koji su bili smesteni sa strane vozila. Posada je mogla da odredi da li ce se za pogon koristiti dva ili sva cetiri tocka. Pri kretanje po vodi 2 dizel sa svake strane su spregnuta pogonila po jedan propeler precnika 1.2 m.



Kabina operatora sa kontrolnim tornjem obezbeđuje sve neophodne kontrole koje su neophodne za upravljanje vozilom na zemlji ili kopnu. Instrumenti su instalirani tako da se mogu procitati sa obe strane kule (prednje i zadnje). U kuli je se takođe nalazi i radio komunikaciona oprema koja se koristi za komunikaciju sa drugim vozilima ili brodovima.

1960 ime vozila je promenjeno u LARC-LX . LARC-LX nije koriscen u ratu sve do 1967 godine kada je prebacen u Vijetnam. Prva misija ovog vozila u Vijetnamu je bilo pruzanje podrške 101 diviziji. Tokom iskrcavanja na plažu Wunder BARC je pokazao sposobnost da radi pouzdano 24 sata bez prekida a takođe se pokazalo da su ova amfibijska vozila u stanju da za kratko vreme pređu rastojanje između desantnih brodova i plaze i zahvaljuci postojanju pokretne rampe brzo iskrcaju vozila na plazu. Posada je volela ova vozila jer je bilo izuzetno pouzdana.

Odrzavanje ovih vozila je bilo jednostavno jer je BARC zahtevao minimalno odrzavanje. U odnosu na svoju velicinu vozilo je ima malu potrosnju goriva i ulja. Zahvaljujuci svojoj visini BARC je u toku iskrcavanja koriscen za izviđanje svega sto se desava na plazi za vreme iskrcavanja. Ukupan broj ovih vozila koje je 1979 godine posedovala americka armija iznosio je 36.



Dopuna: 29 Maj 2009 11:33

Prvobitno je kao naslednik ovog amfibijskog vozila izabran hovrkraft LACV-30. Kao glavni razlog za ovu yamenu navedena je veca makimalna brzina novog vozila koja je iznosila 97 km/h. Planirano je bilo da LACV-30 zameni sva LARC-LX vozila u operativnoj upotrebi međutim od toga se kasnije odustalo jer se pokazalo da ovaj hoverkrft zbog svoje manje nosivosti ne zadovoljava potrebe americke vojske. Jedan od razloga koji je uticao da se LARC-LX toliko zadrzi u naoruzanje pored njegove velike nosivosti bio je i taj sto je imao daleko manju potrosnju goriva od hoverkrafta.

Pripadnici americke vojske koji su se u više navrata bunili protiv odluke o zameni LARC-LX sa LACV-30 naveli su da on ima neke prednosti nad LACV-30 koje je trebalo uzeti u obzir prilikom donošenja odluke o njegovo m njegovom povlacenju i zameni sa novim vozilom. Iako je bilo navedeno da se u inventaru armije nalazi 225 ovih vozila ova cifra nije tacna i verovatno se odnosila na ukupan broj svih LARC vozila. Analiza ovog vozila koje je sprovela americka vojska je pokazala da uprkos nedostacima u brzini LARC-LX nema vecih manjkavosti u odnosu na nova vozila. Potrošnja goriva pri prevozu 60 tona tereta sa LARC-LX je bila puno niza nego potrošnja goriva pri prevozu 30 tona tereta sa LACV-30. Poređenja radi pri normalnom opterecenju od 60 tona LARC-LX je imao potrošnju gorva od 173 l za sat vremena rada dok je hoverkraft LACV-30 trošio cak 1182 l goriva po satu.

U Juna 1978 zamjenika načelnika stožera za logistiku je napisao memorandum u kome je pitao Zamjenik načelnika štaba za istraživanje i razvoj, da li moze da ozbiljno razmotri alternativu predlozene zamene LARC-LX sa hoferkratom LACV-30. U tom Memorandum je je naveden niz prednosti koje ima LARC-LX nad LACV-30. Zamjenik načelnika stožera za logistiku je naveo da je cena LACV-30 izuzetno visoka i da zahvaljujuci nižim troškovima upotrebe i prihvatljivih perfomansama LARC-LX ima prednosti zbog kojih bi ga trebalo zadrzati u operativnoj upotebi.

Kao glavna prednost vozila LARC-LX je navedeana je njegova veca maksimalna nosivost koja je iznosila 100 tona koja mu je omogucavala da nosi jedan veliki kontejner dužine 12 m ili 2 kamiona ili tenk. LACV za razliku od njega nije mogao da nosi kontejner duzine 12 m a 2 kamiona je mogao da nosi samo ako oni nisu bili tesko optereceni. Takođe je istaknuto da na LARC-LX ne uticu padavine i manje izbocine na tlu koje prave velike probleme prilikom upravljanja i manervisanja sa hoverkraftima.

LARC-LX je u to doba bio vec dokazan proizvod ciji troškovi upotrebe su bili dobro poznati a takođe je tehnicko osoblje i posada bilo dobro upoznato sa odrzavanjem i upravljanjem ovim vozilom tako da bi se zadrzavanjem ovih vozila izbegli troškovi njihovog obucavanja za rad na novim vozilima. Popravka i odrzavanje LARC-LX su se se pokazali jeftiniji nego popravka LACV-30 koji bukvalno stvarao pešcanu oluju pri kretanju po neuređenoj obali sto je negativno utice na rad komponenti vozila. Zahvaljuci posedovanju 4 motora LARC-LX je pokazao i vecu raspoloživost nego LACV-30 koji je imao samo 2 motora.

Uskoro je razvijen veci hoverkraft LACV koji je imao više nego duplo vecu nosivost od LACV-30 cime je ispravio glavnu manu koju su protivnici
primene hoferkrafta u vojne svrhe ranije isticali a to je bila njihova mala nosivost. Buduci da je LARC imao makimalnu nosivost od 75 tona on je u potpunosti zadovoljavao potrebe mornarice za prevoz teškog tereta sa brodova do obale tako da je postepeno krenuo da zamenjuje amfibije LARC-LX. Zadnje amfibijsko vozilo LARC-LX je povuceno iz operativne upotrebe u americkoj armiji 15 oktobra 2001 godine. Broj LARC-LX vozila u svetu je je sa 60 koliko ih je prvobitno proizvedeno opao na 20 vozila od kojih se dva koriste za prevoz turista u Australiji.

Minimalan broj clanova posade: 2
Makimalan broj clanova posade: 8
Tezina praznog vozila: 100 tona
Makimalna nosivost: 100 tona
Normalna nosivost: 60 tona
Maksimalna tezina punog vozila: oko 200 tona
Dužina: 19 m
Dužina na vodenoj liniji 17.5 m
Širina: 8.1 m
Visina: 5.94 m
Brzina vozila pri kretnju po zemlji
Praznog: 24 km/h
Sa 60 tona tereta: 22.5 km/h
Sa 100 tona tereta: 20.5 km/h
Unazad sa 60 tona: 4.5 km/h
Brzina vozila pri kretnju po vodi
Praznog: 12 km/h
Sa 60 tona tereta: 11 km/h
Sa 100 tona tereta: 10.5 km/h

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čudo od makine - svaka čast na prikazu !!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ron Jeremy ::Čudo od makine - svaka čast na prikazu !!!

Hvala na pohvalama planiram uskoro da znatno proširim prikaz kako bi ga pretvorio u clanak. Nabavka ovog vozilo bi mozda bilo zanimljiva i za nasu armiju pošto se mogu nabaviti polovna preko interneta a nama treba zamena za tenkonosace koji su povuceni iz operativne upotrebe. Ovo naravno ako su vozila koja se prodaju u dobrom stanju. Jedno vozilo koje sam video da prodaju je imalo ugrađeno nove motore koji su radili manje od 700 h sto nije puno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ovo vozilo je bukvalno veličine desantnih čamaca koje sad koristimo na Dunavu. Stare ruske amfibije K-61 su smešne naspram ove grdosije.
Ne bi zaista bilo loše da imamo ovo pošto imamo reka na kojima bi se odlično snalazio ali ko bi imao sad interesa da ih dovuče ?
Eto ameri ih povukoše 2001 - da smo ih tad tražili verovatno bi ih i dobili u sklopu neke vojne pomoći jer njima i onako više nisu bili potrebni.
Međutim, tad u to vreme u VJ još su postojale "full" jedinice krcate opremom koja je počela da se "razvlači" već negde od 2005-te...ko je tad razmišljao da li bi nam trebalo ovo ili ne kad smo još imali svega i svačega i potrebnog i nepotrebnog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ron Jeremy ::Pa ovo vozilo je bukvalno veličine desantnih čamaca koje sad koristimo na Dunavu. Stare ruske amfibije K-61 su smešne naspram ove grdosije.


Rusko vozilo bi ladno moglo da stanu u LARC-LX posto je slicne velicne i nosivosti kao amfibija LARC-V koju LARC-LX nosi na ovoj slici.

LARK-LX I LARK-V


LARC-LX

Sudeci po ovoj slici najveca mana vozila je polozaj vozaca koji je sjedne strane dobar jer je povucen unazad i delimicno zasticen od neprijateljske vatre a sa druge strane los jer vozac pri kretanju po zemlji nema dobru preglednost terena koji se nalazi neposredno ispred vozila. Danas se taj problem moze lako rešiti ugradnjom dodatne kamere koja bi do vozaca prenosila sliku teren ispred vozila ali pretpostavljam da je to ranije bio problem i da je bilo neophodno angazovati dodatno ljudstvo za osmatranje i usmeravanje kretanja vozila po zemlji. Zanimljivo je da je ova amfibija toliko visoka da je bilo nephodno pomeriti visece semafore sa ulice pre njenog prolaska.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ron Jeremy ::Pa ovo vozilo je bukvalno veličine desantnih čamaca koje sad koristimo na Dunavu. Stare ruske amfibije K-61 su smešne naspram ove grdosije.
Ne bi zaista bilo loše da imamo ovo pošto imamo reka na kojima bi se odlično snalazio ali ko bi imao sad interesa da ih dovuče ?
Eto ameri ih povukoše 2001 - da smo ih tad tražili verovatno bi ih i dobili u sklopu neke vojne pomoći jer njima i onako više nisu bili potrebni.
Međutim, tad u to vreme u VJ još su postojale "full" jedinice krcate opremom koja je počela da se "razvlači" već negde od 2005-te...ko je tad razmišljao da li bi nam trebalo ovo ili ne kad smo još imali svega i svačega i potrebnog i nepotrebnog.

Iz licnog iskustva mislim da bi ovako nesto mozda bilo nekorisno za potrebe nase Vojske. Zasto? Nemamo reke za tako nesto, svaka cast Dunavu i Savi ali njih tenk prelazi pa skoro bez problema za slucaj potrebe. Nemamo odgovarajuce objekte za msestaj tako necega. I ono sto smo imali NATO je porusio, a svi znamo da vozilo ili masina koja stoji napolju najlakse propada pocev od guma, raznih creva i slicno. I neka bude poslednje ali ni ova amfibijska sredstava koja imamo nema ko da odrzava. Naime iako ta sredstva imamo u u potrebi mozda i 40 godina imao sam priliku da mi na amfibijskoj poluskeli zaglavi menjac. Odem u radionicu i trazim majstora da resi problem dobijem odgovor da niko to ne zna. Inace radi se o obicnom mehanickom menjacu koji ima i dajc i AR-55 i jos mnogo vozila i masina. Jedina razlika je u tome sto ovaj menjac ima 3 poluge sa lezistima za neku celicnu kuglicu koja upadne u odgovarajuce leziste i onda je sam menjac u odgovarajucoj brzini. Ako ta kuglica ostane negde izvan lezista onda menjac zaglavi. E posto nema majstora koji bi to resio ja otvorim uputstvo i za cirka 10 minuta odglavim menjac koji je u narednih nekoliko godina besprekorno funkcionisao odnosno nikad se tako nesto nije ponovilo.
Izvinjavam se na ovakvom objasnjenju ali je dosta vremena proslo pa sam detalje oko tog menjaca zaboravio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@KUZMAR
Prica koju si ispricao samo ide u prilog nabavci novih amfibijskih sredstava. Jedna od najveca prepreka nabavci novih sredstava trebalo bi da bude ta sto nasi mehanicari dobro poznaju postojeca sredstva sto kod nas ocito nije slucaj. Pre par godima je povucen deo desantih sredstava namenjih prevozu tenkova preko reke a nova nisu uvedena tako da su nam potrebna nova sredstva koja su u stanju da zamene povucena sredstva. Ne moraju ta nova sredstva da budu LARC-LX vec mogu da budeu bilo koje sredstvo koje imaju dovoljno veliku nosivost da prevezu tenk preko reke.

Inace vozilo koje je prikazano na prvoj slici u temi koje nosi oznaku LARC-LX 20 prodaje se za 265 000 $ sto je najverovatnija niza cena od cene jednog od 200 oklopnih vozila tockasa koje nasa vojska namerava da kupi. Iako je u pitanu staro vozilo na njemu je urađena kompletna rekonstrukcija trupa i svi stari sistemi na vozilu pocev od motora, guma pa sve do klima uređaja (vozilo ima dve kabine sa ugrađenim klima uređajem) su zamenjeni sa novim tako da je verovatno u boljem stanju od nasih postojecih amfibija za cije odrzavanja su bili zaduzeni ne strucni ljudi koji ne znaju ni menjac na njima da poprave.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema ti nekih desantnih sredstava odnosno nisam siguran na kja sredstva mislis da su povucena. Mislim da u poslednjih 20-ak godina nista nije povuceno sem ``Bejlija`` vec je mozda rasformirana jedinica pa su ta sredstva u rezervi. Inace ova amfibijska sredstva koja su u upotrebi sigurno nisu namenjena za desant (u vojnij terminologiji: savladjivanje vodenih prepreka) na branjenu obalu vec za prebacivanje drugog esalona i ostalih jedinica tek posto prvi esalon nasilno uspostavi tzv. mostobran odnosno nasilno predje preko vodene prepreke i osigura nesmetan prelazak ostalima.
Slazem se da treba osavremeniti i ta sredstva ali moslim da je to nasim politicarima poslednja stavka, sto znaci da ce to biti za 100 godina. Ali sam skeptican u vezi cene takvih sredstava narocito u vezi iznete cene. Koliko se secam amfibijska skela novije generacije ( ali ne sistema GSP koji vec postoji kod nas i cine ga dve poluskele vec je u pitanju jedno da kazem vozilo) pre nekih desetak godina je kostalo na trzistu nekih 6-7 miliona dolara za novo sredstvo. Naime u to vreme kada sam radio u elitnoj jedinici inzinjerije bila je jedna neformalna rasprava o nabavci takvih sredstava i zvanican informacija je bila da su cene od minimum 5 pa do cak 10 i vise miliona dolara. Da li je to tada bila cena samo za nas i ostale problematicne zemlje ili je to neka jedinstvena cena nisam siguran ali ne verujem da bi smo tako nesto mogli dobiti za par stotina hiljada dolara. E da izvinjavam se tek sada primetih da se radi o polovnim sredstvima.
I na kraju i ovo sto imamo za nase potrebe, a one su gotovo nikakve osim slikanja za SRETENJE ili neki TT zbor, je potpuno dovoljno za bar jos 10-ak godina bez obzira sto je matoro. Da je to SFRJ pa da imamo nekakvih prepreka i uredu da se nabavi ali ovako malo Dunava i malo Save moze se preci cime hoces u krajnjem slucaju tu je uvek komplet PM M-71 da se sklopi nekoliko skela i da preveze pola vojske odjednom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam na desantne rečne tenkonosce koji su bili sposobni da prevezu 240 vojnika ili 3 tenka M-84 odjednom za koje je jedan clan foruma rekao da su povuceni iz upotrebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliki_Blek ::Mislio sam na desantne rečne tenkonosce koji su bili sposobni da prevezu 240 vojnika ili 3 tenka M-84 odjednom za koje je jedan clan foruma rekao da su povuceni iz upotrebe.

Za njih nisam znao da su povuceni, a inace amfibijske jedinice pripadaju inzinjeriji a recni tenkonosci recnoj flotili da ne kazem mornarici. Ako su stvarno povuceni iz upotrebe onda je to jos jedan dokaz onoga sto sam vec napisao. To bi u stvari trebalo da znaci da je neko procenio da za tako necim vise nema potrebe imajuci u vidu nasu teritoriju ali i inzinjerijska sredstva za prelaz preko vode.