offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 36005
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Slovenačka vojska -
PROFESIONALIZACIJA SLOVENAČKE VOJSKE
Prazne kasarne
Odziv regruta na odsluženje vojnog roka sada je toliko mali da je ugrožena bezbednost zemlje
Ljubljana, 13. septembra 2003
Slovenačka država se devet meseci pre roka odlučila za profesionalizaciju svoje vojske jer je odziv regruta na odsluženje vojnog roka u poslednje dve godine toliko podbacio da je u pitanje došla elementarna bezbednost zemlje, upozoravaju kritičari najnovije vladine odluke, nakon što je državni sekretar u Ministarstvu odbrane Janko Deželak na konferenciji za novinare obelodanio prave razloge pomenute žurbe. Prema Deželakovim rečima – prazne kasarne su glavni razlog nagle profesionalizacije. Rekao je nešto sasvim suprotno od onoga što su samo dan pre njega izjavili premijer Anton Rop i ministar odbrane Anton Grizold, tumačeći odluku vlade da pre vremena u kasarne dovede profesionalne vojnike kao rezultat dobre pripremljenosti države za takav korak. Nije li onda javnost obmanuta i nedavno kada su vladini predstavnici tvrdili da je odziv regruta zadovoljavajući, pitaju bolje upućeni u pozadinu jednog ovako radikalnog zahvata u sferi odbrane.
I sam je Deželak priznao da je urađena kardinalna greška kada je saopštena godina (2004) prestanka služenja vojnog roka i uvođenja profesionalnih vojnih jedinica. Od tog momenta svaka je regrutacija bila problematična. U nekim kasarnama je podbačaj bio čak 60 odsto. Ove godine se, recimo, pozivu na odsluženje vojnog roka odazvalo 2224 regruta, duplo manje nego što ih je pozvano. Poželjnom se, inače, smatra cifra od najmanje 4760 vojnika koju slovenačka vojska želi da dostigne 2008 godine. Još jednom da podsetimo, do 2010. godine vojnika profesionalaca i oficira trebalo bi da bude 14.000. Inače je u ovdašnjim kasarnama trenutno više oficira i podoficira nego vojnika. Ukupno ih je na raznim komandnim dužnostima – koje su u poslednje vreme nekako počinjale da bivaju same sebi svrha – 3193.
Stoga je još jednom upozoreno da se mladi ljudi, koji su trebali da budu poslednja generacija regruta, nikako nisu mogli pomiriti sa tom svojom "oproštajnom" ulogom koja im je nametnuta igrom slučaja – godinom rođenja na koju nisu mogli da utiču. A to je onda i razlog zašto među ovdašnjim analitičarima vojne problematike prevladava mišljenje da mladi Slovenci svim silama nastoje da izbegnu vojnu obavezu i zbog jednog specifičnog razloga koji je rezultanta svih prethodnih – jednostavno zato što se smatraju maleroznim Jer, posle njih takva obaveza više ni za koga neće da postoji. Pa će onda i kritičari vladine odluke, kada govore o dobrim stranama profesionalizacije, posebno da istaknu činjenicu da "mladi više neće morati prisilom da odlaze u vojsku, već će se za nju opredeljivati dobrovoljno".
Za njih je, zapravo, najveći problem u tome što će profesionalni vojnici da stignu u kasarne koje je već dobro zahvatila paučina.
Slovenačka vojska ima dosta problema i sa oficirima. Većinom su to bivši pripadnici nekadašnje teritorijalne odbrane koji nemaju odgovarajuće obrazovanje, a Slovenija nema vojnu akademiju. One mlađe obično šalje u SAD na školovanje.
Problem je isto tako u stambenoj politici jer će profesionalni vojnici jedno vreme morati da stanuju u kasarnama u uslovima u kojima su do sada bili smešteni regruti. Tako da bolje upućeni u ovu oblast postavljaju i pitanje, koliko će to onda uopšte da bude stimulativno za potencijalne profesionalce koji će hteti u slobodno vreme da žive normalnim civilnim životom.
Takođe nije jasno šta će biti sa članovima njihovih porodica u vreme dok budu na nekom zadatku u inostranstvu, niti je razrađena metodologija njihovog prevremenog penzionisanja pošto vojnik profesionalac ne bi smeo da pređe 40 godina starosti.
M. Jakšić.....http://www.mail-archive.com/
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Najbolje placena oruzana sila na prostoru bivse Jugoslavije je Slovenska Vojska ciji pozamasni budzet omogucava i ambiciozne kupovine sofisticirane zapadne tehnike. Sa svim tim sto imaju, Slovenci su ipak nespokojni jer osnovni cilj-clanstvo u NATO -jos nije dostignut.Slovenacka vojska je najsnaznija medju malim armijama srednje evrope, pre svega zahvaljujuci velikim finansiskim izdvajanjima, ali i solidnim nasledjem koje je zaostalo iza JNA. U Vrhniki je recimo ostavljeno 59 modernih tenkova M-84, osam samohodnih haubica "Gvozdika", baterija visecevnih lansera raketa "Plamen", 26 borbenih vozila pesadije M-80 i jos mnogo druge tehnike.
Slovenci su prve nabavke u inostranstvu izveli tokom priprema za secesiju kada su dobavljene velike kolicine streljackog, protivoklopnog oruzja i municije. Dugogodisnji oslonac u opremanju svoje oruzane sile Slovenci su pronasli u Izraelu koji je bio voljan da za cvrstu valutu isporuci sve trazene artikle pod uslovom - da se svi poslovi drze u tajnosti. Velike narudzbine iz Izraela zacete su planom kupovine aviona "Kfir" zbog cega je polozen depozit od 242 mil. dolara koji je nakon odustajanja od prvobitnog aranzmana upotrebljen za placanje sredstava veze kompanije "Tadiran" i artiljeriskih orudja. Pravi sok je nastao zbog Izraelskih haubica TN-90 kalibra 155 mm, naime sest orudja je sklopljeno u zeljezari "Ravne" i isporuceno artiljeriskom bataljonu u Postojni te je na bojevom gadjanju aprila 1997. godine doslo do teske nesrece prilikom eksplozije granate, a istraga je ukazala na neispravnost municije koja potice iz starih zaliha kao i na niz problema na orudjima. Na spisku nabavki iz Izraela nalazi se i jedini Slovenacki ratni brod tj. brzi patrolni camac "Ankaran" koji je naoruzan sa dva topa kalibra 20 mm i ima zadatak zastite teritorijalnog mora u koje cesto zalaze hrvatski ribarski brodici.
Uz tehnicku podrsku kompanije "Elbit" Slovenci su usli u posao usavrsavanja starih tenkova u varijantu T-55S1 koju su opremili novim topom kalibra 105 mm, pojacali oklopom i savremenom elektronikom. Vojni strucnjaci su kritikovali projekat jer je masa tenka drasticno uvecana, a pritom nije povecana snaga motora sto je dovelo do pada performansi. Najveci problem je predstavljala cena jer se ispostavilo da ce modernizacija 30 tenkova kostati po pola milona dolaraza svaki.
Na polju oklopne tehnike, slovenacku vojsku ceka jos jedna teska odluka. Potrebno je odabrati novo standardno oklopno vozilo na tockovima. Ponudjena su tri predloga: svajcarska "Pirana", nemacki "Fuks" i austrijski oklopni transporter "Pandur" (Valuk) za koji je otkupljena licenca.
Na prvom mestu, na listi prioriteta u razvoju Slovenacke vojske, nalaze se vazduhoplovne snage i protivvazdusna odbrana koje u ovom trenutku ne poseduju status samostalnog vida vec su kroz operativne jedinice pod direktnom kontrolom Generalstaba. Slovenacke zelje su se usmerile na tri tipa lovackog aviona. To su americki F-16, francuski "Miraz 2000" i svedski "Gripen". A u trci za nabavku borbenih helikoptera nadmecu se americka "Super kobra" i italijanska "Mangusta". Do konacnih odluka slovenacki piloti ce morati da se zadovolje Helikopterima "Bel 412" i "Bel 206 dzet rendzer" kao i srednjim transportnim helikopterima "Cougar" i avionima za obuku PC-9, "Zlin 242L", "Zlin 143L" koji ce biti opremljeni nosacima za naoruzanje kao i savremenom elektronskom opremom. Protivavionci, svrstani u 9. raketnu brigadu, raspolazu samo sistemima kratkog dometa, prvenstveno ruskim raketama "Igla" koje su nabavljene iz Bugarske i samohodnim sistemom "Roland" francusko-nemačke proizvodnje.
Slovenačka vojska sudeći po fotografijama, svoje vojnike je opremila modernim pešadijskim naoružanjem, a karakteristično za primetiti je da vojnici imaju maskirne uniforme krojene po američkom modelu ali sa maskirnom šarom kakvu je nekad nosila naša 63 padobranska brigada-sitna šara. Ovo nije ništa čudno kad se zna da su prve maskirne uniforme M-89 upravo krojile slovenačke firme, a smatra se (a znaju to i padobranci) da su ti prvi modeli bili ekstra kvaliteta i za razliku od modela M-89 koji je krojen kod nas i imao krupnu šaru, daleko bolji i kvalitetniji.
Upravo to se vidi na sledećim fotografijama -
  
slovenci su uradili niz modifikacija na pešadijskom naoružanju-primer je i ovaj nišan i dodatna oprema na AP M-70 ; na drugoj fotografiji se vidi deo izloženog naoružanja kojim su opremljeni slovenački vojnici -
 
i nekoliko fotografija specijalnih jedinica slovenačke vojske -
 oznaka spec.snaga
  
  
M-80 u dejstvu sa PT raketom "Maljutka"; oklopni transporter Valuk(Pandur) ; modernizovani T-55s i Hammer slovenačkog kontigenta u afganistanu -
   
Bell 412 ; Cougar i PC 9 -
  
PVO sitem "Roland" i "Igla"
 
Patrolni čamac "Ankar"-
|
