offline
- Trinitron1
- Elitni građanin
- Pridružio: 28 Avg 2017
- Poruke: 1756
|
Са Вконтакте - аутор анониман - занимљиво виђење Авганистана кроз време од Британије, преко Совјета до САД.
Светска мишоловка. Зашто велесиле увек пузе у Авганистан?
Кад је СССР ушао у Авганистан 1979. године, британске дипломате су Советским рекле: зашто нисте узели у обзир наше тужно искуство? Исту фразу су запослени у Руском Министарству спољних послова поновили својим америчким колегама 2001. године. Али нико није слушао своје претходнике. Зашто?
Први англо-афганистански рат 1838-1842 започео због прилично плашљивог покушаја руске дипломатије да успостави бар неке званичне односе са Авганистаном. Британци, којима се то одмах није свидело, покренули су војску од 20.000 људи из Индије, која је убрзо лако заузела Кабул. Али онда се село побунило против освајача, Британци су били одсечени од база снабдевања. Продор главних снага назад у Индију довео је до праве војне катастрофе. Од 16 хиљада људи (од којих су 4 хиљаде били Британци, остали су били Индијанци), који су изашли из Кабула, преживела је само једна особа - војни лекар Вилијам Брајден.
Други англо-афганистански рат 1878-1880 имао је сличне разлоге. За Британију се то завршило не тако трагично, иако је бригада генерала Буроугса поражена у битци код Маиванда код Кандахара 27. јула 1880. године. Тамо је, доктор Ватсон погођен у раме авганистанским метком.
Упркос овом застоју, у Кабулу је постављена про-британска колаборационистичка влада.
Трећи англо-афганистански рат 1919. године почео је чињеницом да је Амануллах Кхан постао емир у Авганистану, који је најавио уклањање политичке зависности од Велике Британије. Британци су рутински послали војску из Индије. Тада је све изгледало као нацрт: владине трупе су побегле, Кабул је заробљен, погранична племена су се побунила и Британци су отишли кући. Њихове (Британске) трупе су се вратиле у Авганистан у нашем веку, али то је сасвим друга прича.
После Британије, „међународну помоћ братском авганистанском народу“ пружио је Совјетски Савез. Сећам се песме о томе како „у горама седи авганистанац, јатаган оштри против Руса“ и скоро 15 хиљада мртвих совјета.
Сједињене Државе, које су толико учиниле да СССР увуку у Авганистан, нагазиле су на авганистанске грабље. Када се, након напада 11. септембра 2001, њихов организатор, Осама бин Ладен, склонио код талибанске владе , америчка војска је послата да га ухвати. У 2011. Осама је елиминисан, али се рат наставио још 10 година.
Па зашто велесиле све време покушавају да успоставе своја правила у овој несрећној земљи?
Копејку да уђеш, рубље да изађеш.
„Два разлога зашто је Авганистан вековима привлачио пажњу великих сила“
Први је да је Авганистан једно од средишта укрштања интереса различитих играча на светској шаховској табли. У 19 веку. ту су се сукобили интереси Русије и Британије, у 20. веку - СССР -а и САД. Совјетски Савез је отворено стао на страну једне од афганистанских политичких снага, а Сједињене Државе су још једном одлучиле да „зауставе комунистичку експанзију“. Велесиле су играле своје геополитичке игре, које Авганистанци нису разумели, док су обични људи патили и умирали.
Након распада СССР -а, регионалне силе - Иран, Пакистан, Индија - почеле су да разјашњавају своје односе на „авганистанској шаховској табли“. Када су Сједињене Државе напале земљу, суседна Кина показала је интересовање за афганистанско питање - А данас, да ли су они (кинези) следећи у мишоловци?
Други разлог је тај што је увек било лако умешати се у афганистанска питања. То је, на пример, олакшала чињеница да регуларне оружане снаге Авганистана никада нису сијале посебном снагом. Искушење да почне и победи у "малом победоносном рату" било је превелико. Странцима - Европљанима, Русима, Американцима - Авганистан се одувек чинио лаким пленом. То није био случај. Не сећам се ко је од совјетских генерала изразио овако нешто: прво вам Авганистан отвара руке, али када уђете, замка се затвара. Лепо је речено, на оријентални начин, и врло тачно. Улаз је, како кажу на руском -копејка, излаз - рубља.
Велике силе нису изгубиле ратове од Авганистанаца. Проблем је што не могу победити Авганистанце. За СССР је овај статус кво трајао скоро 10 година, за САД 20 година, али су на крају сви морали да напусте Авганистан.
Зашто се ово дешава? Зато што Авганистан у садашњем облику искрено и исконски никога не занима. Потенцијално постоје огромни природни ресурси - нафта, литијум, бакар, кобалт итд. - али због вечите политичке нестабилности ниједно страно предузеће неће уложити у развој, нити инверстирати свој новац.
И свакој страној интервенцији противе се конзервативно настројени рурални становници, који су у већини у земљи. У ствари, цела суштина дуготрајног грађанског рата у Авганистану је сукоб града и села. Нису без разлога "напредни" варошани оне који живе у селима сматрали "ретрограднима".
Сељаци - такође не без разлога - сматрају грађане као "сараднике" и "слуге безбожних странаца". Тако је било под Русима у прошлом веку, а под Американцима у овом веку.
Не види се крај.
Војник - зар је битно на кога пуцамо?
Официр
ТО ЈЕ ИСТОРИЈА - Нико , никада није успео заузети Авганистан.
|
