Rusi su uzeli nekih 300mio za povlačenje vojske sa teritorije DDR. I bilo je manje dramatično. Nema love - nema povlačenja. To što Rusi po šumarcima ostavljali khm "zaboravljali" čitave raketne komplekse obaška.
A.R.Chafee.Jr. ::
Sovjetska pomoć, stizala je hrana, novac, gorivo, gas i ostalo.
Pa jeste, stizalo je i jednima i drugima. Ali je ideja bila pukla, ideja internacionalizma. Pukla tri godine prije Kabula. Ovima sad u Washingtonu ideja jos nije (bila) pukla. Do prije neki dan. Al izgleda da i ovima puca ideja danas, ali ne u Berlinu nego u Kabulu
Citat:Amerikanci su sada u Afganistanu trošili na dnevnoj bazi više od te sume, tako da mi je nezamislivo da bi u tim okolnostima SSSR trošio više na Afganistan nego na rješavanje svojih hitnih problema, kao što su zbrinjavanje vojske iz DDR, održavanje te silne vojne željezarije koja je propadala, raspad države, administrativna reorganizacija itd. itd.
Oni su do početka 92. uredno imali vazduhoplovstvo koje je radilo, gađali raketama, plaćali popriličnu količinu milicija. Nisam našao nikad dobruprocenu uloženih para.
A.R.Chafee.Jr. ::milos.cbr ::Dodajmo u celu jednačinu da je pomoć mudžahedinima stizala redovno od Pakistana i SAD u periodu 1989.-1992.
I još nekog. Al onda da dodamo i međusobno "nepoverenje" mudžahedina. Za razlikuo talibana.
Uzgred, neka pomoć svakako stiže i talibanima.
Ta pomoć bi se videla do sad nismo videli. Nisu do otvorenog sukoba mudžahedina je došlo kasnije, nisu ni Talibani tako jedinstveni i tu ima grupa, a tu je i Hakani.
Gama ::
Slobodno napiši i Kinu, da se dežurni dušebrižnici i moralisti sutra ne iznenade kao sa Gadafijem, Iranom, Sirijom, SSSR-om, Jugoslavijom itd... Gde su svi ovi podržavali teroriste. Ne finansira terorizam samo SAD ili Izrael već, kako bi neki navijači rekli ovde, i "naši" (i to često mnogo perfidnije, iako sa malo para).
Da ne uzbuđujem ljude i tako me pojedini optužuju da sam malicizona i svašta nešto.
Dopuna: 20 Avg 2021 15:51
sekretar ::
Ta pomoć bi se videla do sad nismo videli. Nisu do otvorenog sukoba mudžahedina je došlo kasnije, nisu ni Talibani tako jedinstveni i tu ima grupa, a tu je i Hakani.
Jesi baš siguran da znaš čija je recimo municija u okvirima ili čije su tačno puške? Ili uniforme ili RPG? Kinaje snabdevala mudžahedine, a poprilično su entuzijastični oo talibana.
Drugo, ja nisma napisao da su se sukobljavali, nego da su bili nepoverljiv, a rat je počeo čim je pao Kabul. A poredeći talibane i mudžahedinske grupe po jedinstvu, sve je na strani talibana.
Са Вконтакте - аутор анониман - занимљиво виђење Авганистана кроз време од Британије, преко Совјета до САД.
Светска мишоловка. Зашто велесиле увек пузе у Авганистан?
Кад је СССР ушао у Авганистан 1979. године, британске дипломате су Советским рекле: зашто нисте узели у обзир наше тужно искуство? Исту фразу су запослени у Руском Министарству спољних послова поновили својим америчким колегама 2001. године. Али нико није слушао своје претходнике. Зашто?
Први англо-афганистански рат 1838-1842 започео због прилично плашљивог покушаја руске дипломатије да успостави бар неке званичне односе са Авганистаном. Британци, којима се то одмах није свидело, покренули су војску од 20.000 људи из Индије, која је убрзо лако заузела Кабул. Али онда се село побунило против освајача, Британци су били одсечени од база снабдевања. Продор главних снага назад у Индију довео је до праве војне катастрофе. Од 16 хиљада људи (од којих су 4 хиљаде били Британци, остали су били Индијанци), који су изашли из Кабула, преживела је само једна особа - војни лекар Вилијам Брајден.
Други англо-афганистански рат 1878-1880 имао је сличне разлоге. За Британију се то завршило не тако трагично, иако је бригада генерала Буроугса поражена у битци код Маиванда код Кандахара 27. јула 1880. године. Тамо је, доктор Ватсон погођен у раме авганистанским метком.
Упркос овом застоју, у Кабулу је постављена про-британска колаборационистичка влада.
Трећи англо-афганистански рат 1919. године почео је чињеницом да је Амануллах Кхан постао емир у Авганистану, који је најавио уклањање политичке зависности од Велике Британије. Британци су рутински послали војску из Индије. Тада је све изгледало као нацрт: владине трупе су побегле, Кабул је заробљен, погранична племена су се побунила и Британци су отишли кући. Њихове (Британске) трупе су се вратиле у Авганистан у нашем веку, али то је сасвим друга прича.
После Британије, „међународну помоћ братском авганистанском народу“ пружио је Совјетски Савез. Сећам се песме о томе како „у горама седи авганистанац, јатаган оштри против Руса“ и скоро 15 хиљада мртвих совјета.
Сједињене Државе, које су толико учиниле да СССР увуку у Авганистан, нагазиле су на авганистанске грабље. Када се, након напада 11. септембра 2001, њихов организатор, Осама бин Ладен, склонио код талибанске владе , америчка војска је послата да га ухвати. У 2011. Осама је елиминисан, али се рат наставио још 10 година.
Па зашто велесиле све време покушавају да успоставе своја правила у овој несрећној земљи?
Копејку да уђеш, рубље да изађеш.
„Два разлога зашто је Авганистан вековима привлачио пажњу великих сила“
Први је да је Авганистан једно од средишта укрштања интереса различитих играча на светској шаховској табли. У 19 веку. ту су се сукобили интереси Русије и Британије, у 20. веку - СССР -а и САД. Совјетски Савез је отворено стао на страну једне од афганистанских политичких снага, а Сједињене Државе су још једном одлучиле да „зауставе комунистичку експанзију“. Велесиле су играле своје геополитичке игре, које Авганистанци нису разумели, док су обични људи патили и умирали.
Након распада СССР -а, регионалне силе - Иран, Пакистан, Индија - почеле су да разјашњавају своје односе на „авганистанској шаховској табли“. Када су Сједињене Државе напале земљу, суседна Кина показала је интересовање за афганистанско питање - А данас, да ли су они (кинези) следећи у мишоловци?
Други разлог је тај што је увек било лако умешати се у афганистанска питања. То је, на пример, олакшала чињеница да регуларне оружане снаге Авганистана никада нису сијале посебном снагом. Искушење да почне и победи у "малом победоносном рату" било је превелико. Странцима - Европљанима, Русима, Американцима - Авганистан се одувек чинио лаким пленом. То није био случај. Не сећам се ко је од совјетских генерала изразио овако нешто: прво вам Авганистан отвара руке, али када уђете, замка се затвара. Лепо је речено, на оријентални начин, и врло тачно. Улаз је, како кажу на руском -копејка, излаз - рубља.
Велике силе нису изгубиле ратове од Авганистанаца. Проблем је што не могу победити Авганистанце. За СССР је овај статус кво трајао скоро 10 година, за САД 20 година, али су на крају сви морали да напусте Авганистан.
Зашто се ово дешава? Зато што Авганистан у садашњем облику искрено и исконски никога не занима. Потенцијално постоје огромни природни ресурси - нафта, литијум, бакар, кобалт итд. - али због вечите политичке нестабилности ниједно страно предузеће неће уложити у развој, нити инверстирати свој новац.
И свакој страној интервенцији противе се конзервативно настројени рурални становници, који су у већини у земљи. У ствари, цела суштина дуготрајног грађанског рата у Авганистану је сукоб града и села. Нису без разлога "напредни" варошани оне који живе у селима сматрали "ретрограднима".
Сељаци - такође не без разлога - сматрају грађане као "сараднике" и "слуге безбожних странаца". Тако је било под Русима у прошлом веку, а под Американцима у овом веку.
Не види се крај.
Војник - зар је битно на кога пуцамо? Официр
ТО ЈЕ ИСТОРИЈА - Нико , никада није успео заузети Авганистан.
Pa da al zapitajmo se zašto je dosta zemalja sletelo sa svojim vojnim avionima, koji su istovarili specijalce koji kordinisu i obezbedjuju evakuaciju. Ne kažem ja da treba da kupujemo il ili c17 al i avion ranga c-130 može da zavrsi posao, sa jednim sletanjem npr turska ili tako nešto? Zar ne?
Zato što ih imaju. A imaju ih zato što je neko procenio da njihovim vojskama (uglavnom nekoliko ili nekoliko desitina puta većim od VS) to treba. Nekima jer žele strategijski kapacitet vazdušnog transporta, nekima jer imaju transportne avione koje mogu da se upotrebe u te svrhe. Super bi bilo da imamo Herkulesa, ali nemamo ga, i racionalno gledano pre nam treba nešto manje i ekonomičnije.
Nominalno bi kupovina IL-76MD-90A imala smisla, ali da se nađe neka opcija gde će on da prevozi kargo non stop, bez odmora, da pravi pare i opravda svoje postojanje. Unutar zemlje to nema mnogo smisla. Držati takav avion u sklopu vojske kao preduzeća, nema smisla. Držati takav avion u sklopu domaće aviokompanije (takva kakva jeste), mnogo je mačku goveđa glava. Koristiti takav avion za vatrogašenje je krajnje nakaradno. Obrazovati posebnu skroz državnu kargo aviokompaniju da voda ovakav avion po svetu još i ima nekog smisla, ali takvo rešenje će najverovatnije da bude još jedne jasle za uhlebljenje, i gotovo sigurno će biti suboptimalno vođeno. Treba nam, to stoji, ali ne uvek, i to je glavni problem cele stvari.
Zato je kupovina ovako velikog kargo aviona jako zaguljena stvar. Nadam se da neće krenuti u to bez nekog elaborata i plana.
