Pa moze se desiti da su odredjene sluzbe sumljale da ova braca mogu da krenu u neku akciju, jave kome treba a taj ne javi drugoj sluzbi i onda svi beze od krivice. Ovako je najlakse, pogotovo ako je pocinitelj od ranije poznat policiji licno sumljam u teoriju zavere ali da su izasli sa pricom o licnoj karti da bi sakrili nedostatak komunikacije izmedju sluzbi koje se placaju porezom je vrlo moguce.
sezan ::I u napadu 9.11. i u Parizu ,nadjene su slučajno izgubljene lične karte terorista....interesantno...a?
Jos jedan 911 mit. Mnoge poginule su prvo identifikovali na osnovu isprava/karti pa tek onda dnk analizom. Po meni jos veca glupost od price da Pentagon nije pogodio avion vec raketa.
Dopuna: 15 Jan 2015 15:02
Ko bi bio Alex Jones da mu nije likova koji veruju da je sve zavera
Vedrana Rudan: "Ja nisam Charlie"
+ TekstMilijun ljudi prošetalo se Parizom u znak prosvjeda protiv “nasilja”. U prvom redu stupala je rodbina pobijenih novinara, u drugom izraelski premijer Natanyahu. Ako to nije za Charlie ne znam što je? Preko noći čitav je “civilizirani svijet” postao Charlie jer “civilizirani svijet” ne prihvaća “terorizam” kao način borbe.
A što “civilizirani svijet” prihvaća kao način borbe? Ubijanje nenaoružanih crnih mladića u Americi zato jer je svaki crnac razbojnik. Carsko rezanje trbuha libijskom predsjedniku Gadafiju. Smrt diktatoru! Ubijanje tisuće djece u Gazi. Kako su se zvala? Smrt terorizmu! Razaranje Iraka. Smrt terorizmu! Slanje bespilotnih letjelica po izboru “civiliziranog svijeta” u sve zemlje u kojima hodaju ljudi smeđe boje kože i tamnih očiju. Smrt terorizmu!
Borba protiv terorizma je i zajebavanje na račun Muhameda. “Civiliziranom svijetu” smiješne su i žene pokrivene maramama, ljudi koji vjeruju u Alaha, način na koji se oni obračunavaju sa ženama. Teroristi žene kamenuju, zabranjuju im preljub. Smrt divljacima! Živjela ženska prava!
Živim u civilizaciji. Kod nas se žene ne kamenuju. U Dubrovniku je jednoj odrezan nos, probušen jednjak, iščupane oči. U Zadru je “preljubnici” bivši muž ubio muža i dijete ali će mu biti oprošteno jer mu je ona “oduzela stan”, svojim odlaskom pretvorila život u pakao i još ima PTSP i još je dragovoljac.
U mojoj civilizaciji je, otkako ja imam Hrvatsku, ubijeno 300 žena. Nije puno ali demokrate veseli. Hoće li nam NATO zbog toga uputiti nekoliko bespilotnih letjelica? Neće. Rezanje ženskog nosa u civiliziranoj je zemlji borba protiv kurvanja. Hrvatska je toliko demokratska da u udarnom terminu Hrvatske televizije jedan od naših civiliziranih smije američkog predsjednika nazvati “dvocijevkom”. Ha, ha, ha, smijala se publika u studiju. Nasmiješila se i ljupka voditeljica. U Demokratskoj Našoj ne samo što se smije ubijati žene na tisuću maštovitih načina nego se smije zajebavati i Obamu. Kad “mi” možemo Obamu zašto ne bismo i Muhameda?
Tko je ubio one novinare? “Teroristi” su bili sredstvo. Ubila ih je Francuska kojoj su ili dopizdili ili im treba neki malo jači povod da se žešće obračunaju sa “teroristima”. Ako desetak bijelih leševa u centru Pariza, leglu demokracije, nije okidač ne znam što je. Da je Francuska zaista željela zaštititi novinare i njihovo demokratsko pravo da nabijaju na kurac svakoga tko im padne na pamet ona je to mogla učiniti. Zašto “teroristi” nisu ubili predsjednika Francuske?
Smiju li se ubojice “civiliziranih” nazivati “teroristima” pod navodnicima? Terorizam ima tisuću lica i nikako nije fer da je u modernom svijetu to lice ili crno ili smeđe. Bijela lica su civilizirana i kad ženi režu nos i kad ubijaju dječicu u Gazi i kad se zajebavaju sa Muhamedom i kad po svom izboru kolju šefove “terorističkih” država i kad uništavaju čitave zemlje kamatarenjem i kad umlaćuju imigrante koji u “civilizaciju” bježe jer su im “civilizirani” uništili domove.
Možda sam jedina u Hrvatskoj koja nije Charlie. Ne volim “terorizam” ali mi ni terorizam nije drag. Nisam vjernica ali vjerujem u nebesku pravdu. “Oni” imaju atomsku bombu. “Mi” imamo atomsku bombu. Kad “mi” krenemo u konačni obračun sa “terorizmom”, kad oni krenu u konačni obračun sa “demokracijom” žohari će reći, aleluja.
I ja ću krkljutni aleluja. Gade mi se marševi protiv terorizma u kojima stupaju najveći teroristi na svijetu.
"Gubljenja" dokumenata je bilo i na nasim prostorima. Npr. meni su poznate dvije ratne "spec operacije" (imale su pozitivan efekat) i jedna posleratna, koja je bila toliko kretenasta pa jos kriminalno lose izvedena... Znaci, takve stvari se zaista rade i nisu samo teorije zavjere.
Analiza jednog "alternativnog" sajta i njihova poređenja dešavanja u Parizu sa ranijim terorističkim napadima iz portfelja Operacije Gladio tokom sedamdesetih i osamdesetih. Poređenja kao poređenja su dosta uopštena ali zaista u Evropi "neko" ko da po potrebi "pali i gasi" raznorazne terorističke organizacije od Crvenih brigada do "jemenskog ogranka Al Kaide". I na koncu konca "strategijom tenzija" zaista se dobro upravlja javnim mijenjem, kroje se zakoni, mobiliše vojska, razvezuju usta i ruke uz mogućnost naknadnog djelovanja provokatora.
Африка Француској још увек плаћа колонијални порез – на “бенефите француске колонизације”
Када је Француска уништила Гвинеју која је тражила независност, алтернатива је била да Гвинеја плаћа “колонијални порез”. Ниједна афричка земља није предвидела какве ће последице тога бити за четрнаест земаља.
Када је Гвинеја захтевала независност и да се ослободи француске колонијалне власти, Французи су, њих више од 3000, у бесу напустили земљу и са собом понели сву имовину, а оно што нису могли – уништили:школе, вртиће, јавне управне зграде, аутомобиле, књиге, лекове, инструменте у истраживачким институтима; тракторе су полупали и онеспособили, животиње побили, а храну у складиштима спалили или затровали. У ствари, Французи су другим колонијама послали поруку да је цена одбацивања Француске висока.
Колонијализам као трајна мрља у историји Африке и економско угњетавање постоје и данас. Такву праксу описује чланак Мавуне Ремарк Кутонина, мировног активисте и уредника SiliconAfrica.com.
Чланак скреће пажњу на то да су афричке земље чак и данас принуђене да Француској плаћају колонијални порез. У ствари, Француска је ту праксу чак и унапредила, тако да од афричких земаља сваке године цеди око 500 милијарди долара.
Како Кутонин примећује, чудовишни колонијални порез афричку привреду лишава преко потребних средстава, увећава дуг и властима афричких земаља одузима управу над сопственим природним ресурсима. Али штета није само економска, јер се пошаст колонијализма манифестује и социјално, уништавајући достојанство и идентитет афричких народа.
Тако је, на пример, Силвус Олимпио, први председник Републике Того, уместо да са Де Голом потпише пакт о наставку колонизације, био принуђен да пристане да Того сваке године Француској отплаћује дуг на име тзв. бенефита француске колонизације. То је спречило да Французи разоре земљу пре него што је напусте, међутим, износ “дуга”, који су проценили Французи, био је толико велики да је накнада за “колонијални дуг” у 1963. износила 40% државног буџета за ту годину. Сан Олимпиа је био да изгради независну и самосталну земљу, али су га Французи убили преко једног наредника коме је француска амбасада за то исплатила 612 долара награде.
Како историја показује, упркос дугогодишњој борби Африканаца за слободу, Француска је успешно користила многе бивше припаднике Легије странаца, да изведу државни удар и збаце изабраног председника. Жан-Бедел Бокаса је, на пример, убио Давида Дакоа, првог председника Централноафричке Републике, а у последњих педесет година, у 26 афричких земаља, од којих су 16 биле француске колоније, изведено је 67 државних удара. То доказује колико Француска очајнички жели и труди се да задржи све што у Африци “поседује”.
Бивши француски председник Жак Ширак је марта 2008. изјавио:
“Без Африке, Француска ће постати трећеразредна (светска) сила”. рекао је и да је његов претходник, Франсоа Митеран, још 1957. године, добро предвидео, да :” Без Африке, Француска у 21. веку неће имати историје.”
Колонијални порез у милијардама
Од јануара 2014. године, 14 афричких земаља је, на основу колонијалног пакта и под контролом француског министра финансија, обавезно да 85% својих девизних резерви држи у Централној банци Француске. Ефективно, то је 500 милијарди долара за француски трезор сваке године. Одбију ли то, афрички лидери бивају убијени и/или постају жртве државног удара. Покорни и кооперативни су награђени животом на високој нози, док им народ очајава у екстремном сиромаштву, беди.
Има још много компоненти колонијалног пакта које су на снази од 1950-их. Али, главне одредбе се односе на то да афричке земље морају да националне девизне резерве депонују у Централну банку Француске. Француска од 1961. године држи националне девизне резерве 14 афричких земаља: Бенина, Буркине фасо, Обале Слоноваче, Малија, Нигера, Сенегала, Тогоа, Камеруна, Централноафричке Републике, Чада, Конго-Бразавила, Екваторијалне Гвинеје и Габона.
Иако две главне афричке банке имају афричке називе, оне немају сопствену монетарну политику. У ствари, Француска им омогућава приступ само до 15% новца у једној години. Уколико им треба више, морају да позајме од својих сопствених 65%, новца који држе у Централној банци Француске. И то по комерцијалној камати.
Пакт такође има и клаузулу по којој су афричке земље обавезне да им званични језик буде француски и да се француски језик учи у школама, као и клаузулу да су обавезне да користе француски колонијални новац FCFA – францускиколонијални франак. (Нордијске земље су, када су откриле овај систем, покушале да га укину. Без успеха.). Бивше француске афричке колоније су такође обавезне да француској шаљу своје годишње билансе и извештаје о стању девизних резерви, ако одбију да то пошаљу, немају право на никакав новац.
Обавезе из савезништва с Француском у случају рата и/или глобалне кризе
Преко милион афричких војника се борило у Другом светском рату, да се победи нацизам и фашизам. Иако њихов допринос игноришу или минимизирају, Французи знају да Африканци могу бити корисни у борби, што показује да се Французи психопатски понашају када је у питању Африка.
Какогод, једино питање на које још нема одговора је оно које људи често постављају када сазнају за француски колонијални порез: “До када?”
Кристоф Леман је 2012. године за nsnbc.me написао: “Француска задужује и поробљава Африканце њиховим сопственим богатством. На пример: 12,000 милијарди уложених по три посто даје 360 милијарди у каматама које француска одобрава Африци као кредит по каматним стопама од пет, шест или више одсто. Алегорија “Африка својом крвљу храни Француску” није претеривање, није узбуњивање, није револуционарна.”
Извор: French colonial tax still enforce for Africa | Africa | Worldbulletin News
virked ::Африка Француској још увек плаћа колонијални порез – на “бенефите француске колонизације”
Када је Француска уништила Гвинеју која је тражила независност, алтернатива је била да Гвинеја плаћа “колонијални порез”. Ниједна афричка земља није предвидела какве ће последице тога бити за четрнаест земаља.
Када је Гвинеја захтевала независност и да се ослободи француске колонијалне власти, Французи су, њих више од 3000, у бесу напустили земљу и са собом понели сву имовину, а оно што нису могли – уништили:школе, вртиће, јавне управне зграде, аутомобиле, књиге, лекове, инструменте у истраживачким институтима; тракторе су полупали и онеспособили, животиње побили, а храну у складиштима спалили или затровали. У ствари, Французи су другим колонијама послали поруку да је цена одбацивања Француске висока.
Колонијализам као трајна мрља у историји Африке и економско угњетавање постоје и данас. Такву праксу описује чланак Мавуне Ремарк Кутонина, мировног активисте и уредника SiliconAfrica.com.
Чланак скреће пажњу на то да су афричке земље чак и данас принуђене да Француској плаћају колонијални порез. У ствари, Француска је ту праксу чак и унапредила, тако да од афричких земаља сваке године цеди око 500 милијарди долара.
Како Кутонин примећује, чудовишни колонијални порез афричку привреду лишава преко потребних средстава, увећава дуг и властима афричких земаља одузима управу над сопственим природним ресурсима. Али штета није само економска, јер се пошаст колонијализма манифестује и социјално, уништавајући достојанство и идентитет афричких народа.
Тако је, на пример, Силвус Олимпио, први председник Републике Того, уместо да са Де Голом потпише пакт о наставку колонизације, био принуђен да пристане да Того сваке године Француској отплаћује дуг на име тзв. бенефита француске колонизације. То је спречило да Французи разоре земљу пре него што је напусте, међутим, износ “дуга”, који су проценили Французи, био је толико велики да је накнада за “колонијални дуг” у 1963. износила 40% државног буџета за ту годину. Сан Олимпиа је био да изгради независну и самосталну земљу, али су га Французи убили преко једног наредника коме је француска амбасада за то исплатила 612 долара награде.
Како историја показује, упркос дугогодишњој борби Африканаца за слободу, Француска је успешно користила многе бивше припаднике Легије странаца, да изведу државни удар и збаце изабраног председника. Жан-Бедел Бокаса је, на пример, убио Давида Дакоа, првог председника Централноафричке Републике, а у последњих педесет година, у 26 афричких земаља, од којих су 16 биле француске колоније, изведено је 67 државних удара. То доказује колико Француска очајнички жели и труди се да задржи све што у Африци “поседује”.
Бивши француски председник Жак Ширак је марта 2008. изјавио:
“Без Африке, Француска ће постати трећеразредна (светска) сила”. рекао је и да је његов претходник, Франсоа Митеран, још 1957. године, добро предвидео, да :” Без Африке, Француска у 21. веку неће имати историје.”
Колонијални порез у милијардама
Од јануара 2014. године, 14 афричких земаља је, на основу колонијалног пакта и под контролом француског министра финансија, обавезно да 85% својих девизних резерви држи у Централној банци Француске. Ефективно, то је 500 милијарди долара за француски трезор сваке године. Одбију ли то, афрички лидери бивају убијени и/или постају жртве државног удара. Покорни и кооперативни су награђени животом на високој нози, док им народ очајава у екстремном сиромаштву, беди.
Има још много компоненти колонијалног пакта које су на снази од 1950-их. Али, главне одредбе се односе на то да афричке земље морају да националне девизне резерве депонују у Централну банку Француске. Француска од 1961. године држи националне девизне резерве 14 афричких земаља: Бенина, Буркине фасо, Обале Слоноваче, Малија, Нигера, Сенегала, Тогоа, Камеруна, Централноафричке Републике, Чада, Конго-Бразавила, Екваторијалне Гвинеје и Габона.
Иако две главне афричке банке имају афричке називе, оне немају сопствену монетарну политику. У ствари, Француска им омогућава приступ само до 15% новца у једној години. Уколико им треба више, морају да позајме од својих сопствених 65%, новца који држе у Централној банци Француске. И то по комерцијалној камати.
Пакт такође има и клаузулу по којој су афричке земље обавезне да им званични језик буде француски и да се француски језик учи у школама, као и клаузулу да су обавезне да користе француски колонијални новац FCFA – францускиколонијални франак. (Нордијске земље су, када су откриле овај систем, покушале да га укину. Без успеха.). Бивше француске афричке колоније су такође обавезне да француској шаљу своје годишње билансе и извештаје о стању девизних резерви, ако одбију да то пошаљу, немају право на никакав новац.
Обавезе из савезништва с Француском у случају рата и/или глобалне кризе
Преко милион афричких војника се борило у Другом светском рату, да се победи нацизам и фашизам. Иако њихов допринос игноришу или минимизирају, Французи знају да Африканци могу бити корисни у борби, што показује да се Французи психопатски понашају када је у питању Африка.
Какогод, једино питање на које још нема одговора је оно које људи често постављају када сазнају за француски колонијални порез: “До када?”
Кристоф Леман је 2012. године за nsnbc.me написао: “Француска задужује и поробљава Африканце њиховим сопственим богатством. На пример: 12,000 милијарди уложених по три посто даје 360 милијарди у каматама које француска одобрава Африци као кредит по каматним стопама од пет, шест или више одсто. Алегорија “Африка својом крвљу храни Француску” није претеривање, није узбуњивање, није револуционарна.”
Извор: French colonial tax still enforce for Africa | Africa | Worldbulletin News
Ја у ово не верујем...!Пропаганда ИМПЕРИЈАЛИСТА из Африке
(Верујем да овде има још чланова који деле исто мишљење као ја... )
^^^ Ne znam da li je tacno ovo:
prisustvo vojske SAD na prostoru SR Nemacke definisano je aktom o okupaciji posle Drugog svetskog rata tj. americka vojska se zove u pravnom pogledu "occupation forces". Ima tako nekih besmislica koje se provlace kroz istoriju (Npr. da inkvizicija nikad nije ukinuta vec da je samo promenila ima)
licno sumljam u teoriju zavere ali da su izasli sa pricom o licnoj karti da bi sakrili nedostatak komunikacije izmedju sluzbi koje se placaju porezom je vrlo moguce.
