offline
- zastavnik
- Građanin
- Pridružio: 28 Mar 2011
- Poruke: 279
- Gde živiš: Agram-Singidunum
|
Problem okupiranog severnog dela Kipra stalan je izvor problema za sve na ostrvu, ali i u širem regionu.
Trenutno od toga ima koristi Turska sa Erdoganom na čelu i njegovom vizijom obnove imperije i stava da se samo oni "za sve pitaju" i da "prvi biraju".
Naravno tu su i Britanci sa svojim koncepcijom "zavadi, pa vladaj." jer u svakoj kombinaciji oni ostaju na ostrvu i time pobeđuju.
Kiparski Grci smatraju taj deo okupiranom teritorijom Republike Kipar i toga se ne odriču. Pedeset godina traže povlačenje turske vojske, ali i svih doseljenih turaka koji su zauzeli napuštena sela i gradove, iz kojih su na ovaj ili onaj način proterani svi kiparski grci. Recimo manastiri su rešeni tako što niko nije dirao monahe, ali novi nisu mogli da dođu i kako su poslednji umirali, turska vlast je preuzimala manastir i pretvarala ga u muzej. Sad za ulazak u manastir, plaćate kartu i obilazite. Niti u jednom slovu se ne govori da su tu bili grčki monasi...
Dodatno, turska vojska i turski doseljenici su razlog zašto se na ostrvu ne smiruju tenzije.
Turska preko severa, prvenstveno demonstrira svoju sirovu vojnu snagu držanjem ogromnog kontigenta. Snage samih lokalnih kiparskih turaka su malobrojne i bez nekog značaja. Svi muškarci služe vojni rok u turskoj vojsci. Snage Severnog Kipra, prilagođene su Turskoj formaciji i rasporedu, kao pomoćne lake snage.
Neverovatan je broj vojnog kontigenta turske vojske na ostrvu (po nezvaničnim podacima oko 50000 vojnika). Sve to raspoređeno je u velikom broju stalnih baza po svim strateškim pozicijama na ostrvu, vrhovima planina, komunikacijama i obalama. Doslovce gde god da krenete, nailazite na vojsku, stražare u punoj ratnoj opremi, sumnjičave poglede i zabrane kretanja, slikanja...
Često sam u kontaktima sa lokalnim kiparskim turcima slušao da ih je turska vojska 1974.godine oslobodila Grka, ali nije im dala slobodu, već su dobili kontrolu velikog brata koji ih baš i ne poštuje.
Sa doseljenicima su svi nezadovoljni jer dolaze iz siromašnih delova Turske, a očekivanja su im velika i tako se ponašaju. Sebe smatraju važnijim od lokalnih Turaka. Tako da doseljenici nisu blagi niti prema lokalnim turcima. Stari turci ponekad u razgovoru u poverenju kažu "da bi više voleli da im se komšije Grci vrate..." Mlađi deo stanovništva, ne seća se rata i navikao je da živi na severnom delu kao nezavisnom. Puni su predrasuda o Grcima, da će da ih napadnu i nekako odbijaju komunikaciju sa Grcima.
Na drugoj strani, kiparski Grci dosledno nastavljaju i ne priznaju sever kao nezavisnu teritoriju i bilo kakav oblik turske vlasti.
Bilo je u vreme priprema za ulazak Republike Kipar u EU, pregovora oko nekakvog ujedinjenja celog ostrva u Republiku Kipar sa sličnim pravima za Turke iz vremena pre rata.
Kiparski Turci su bili ZA u preko 90%.
Sve predloge su Grci prihvatili, ali su decidno tražili da turska vojska napusti ostrvo i prvenstveno da doseljenici iz Turske napuste ostrvo i grčka imanja. Pošto su sada doseljenici brojni na severnom delu, od toga nije bilo ništa. Tako da kad su kiparski Grci glasali za ujedinjenje sa severom oko 90% je bilo PROTIV. Nisu želeli da prihvate nepravdu, kao i ogroman broj budućih glasača sa severa jer bi onda imali problem u parlamentu.
U vreme rata 1974.godine kiparskih Turaka je bilo oko 18%, sa doseljenicima bi ih sada bilo preko 30%, sa stalnom tendencijom rasta na štetu kiparskih Grka.
Nakon toga, kad je Republika Kipar ušla u Evropsku uniju, ponudili su svim kiparskim turcima (starosedeoci koji su rođeni na Kipru) državljanstvo i pasoš EU. Hiljade starosedelaca je u narednih par godina uzelo pasoš i na neki način priznalo Republiku Kipar. To im je omogućilo odlazak na rad u Evropu. Na sve to su dodatno ljuti Erdogan i doseljenici jer gledaju na to kao izdaju borbe za Kipar.
Da ne zaboravimo, stav Turske je oduvek bio da je celo ostrvo Kipar "turska teritorija", bez obzira na grčko stanovništvo koje je oduvek bilo većina. Često od 1974.godine, odnosno nakon pobede u tom ratu, prete Grcima sa rečima "U prošlom ratu ste bežali, a u sledećem ćete plivati!"
Jedno vreme je ta parola stajala i na lokalnoj planini severno od Nikozije sa ispisanim velikim slovima (složeno i ofarbano kamenje dimenzija 100 i više metara), ali je uklonjena na insistiranje UN snaga. Zamenili su je velikom zastavom, da se vidi kilometrima iz Nikozije i cele ravnice centralnog dela ostrva. Tako žele da sve podsete ko je vlast na ostrvu i ko je pobednik.
Tome doprinose i česte vojne parade.
Na sve to, na severnom delu ostrva, izuzetno je jaka i organizovana ekstremna organizacija Sivi vukovi. Sive vukove direktno podržava turski državni vrh. To svi znaju, ali se javno ne govori. Pripadnici te organizacije, otvoreno propagiraju snagu turskog oružja, traže borbu do kraja, javno govore o svojim planovima o čistom ostrvu, svetom ratu sa mnogim nacijama i turskoj slobodnoj teritoriji od Berlina do Tokija... Nekome smešno zvuči, ali svi treba da se zabrinu, kad takve organizacije postoje i podržava iz vlast. I UN snage imale su sa njima probleme, ali uspešno su rešeni svi problemi. Bez dizanja prašine...
I u tim okolnostima, na ostrvu je UN misija, nemoćna, malobrojna i kojoj poslednjih pedeset godina samo se smanjuju ovlaštenja iz Njujorka, ali ih drže i jedni i drugi i treći na ostrvu kao poslednju nadu za mir.
|
