dozorni ::Bilo je dosta glasina da nisu dosli gruzini vec amerikanci, a bilo je suskanja da su doneli i bombu sa sobom. I da su Rusi povukli rucnu jer nisu zeleli eskalaciju sukoba i diretnu konfrontaciju sa amerikancima. No, kao sto rekoh, to su sve glasine.
Oво не може бити тачно из јако много разлога:
- Руси се дефинитвно нису уплашили 2000 коњокрадица.... ако ишта, пре би их чак доживели као додатну мотивацију и "посластицу".
- Зашто би довлачили бомбу са собом, ако могу да је испале са 12000км?!
- Они 1999 нису смели да ударе на шачицу Руса, свом оном својом силом + са све својим "партнерима" из натоа коју су били довукли на Космет (на десантнике који су заузели Слатину и буквално су били и одсечени од мајчице Русије), у немогућности да буду снабдевени или појачани. А тада је Русија била практично пред банкротством и поприлично у расулу.
Нема шансе да би се одважили да нападну Русе са једва 2000 људи (+ још нешто инструктора), у практично њиохвом дворишту, 10 година касније, када су се знатно опоравили и економски и војно.
Могао бих још пуно тога, али и ово би требало да је довољно.
dozorni ::Bilo je dosta glasina da nisu dosli gruzini vec amerikanci, a bilo je suskanja da su doneli i bombu sa sobom. I da su Rusi povukli rucnu jer nisu zeleli eskalaciju sukoba i diretnu konfrontaciju sa amerikancima. No, kao sto rekoh, to su sve glasine.
Rusi uopste nisu "povukli rucnu" a kamoli zbog 2000 vojnika vec su stali zato sto su odradili sve zadato, oslobodili Osetiju , gonili I ponizili vojsku protivnika , unistili im kapacitete da ovi sledecih par vekova nece pomisliti da zucnu , demoralisali ih toliko da su stavili na poternicu budalu koja ih je uvukla u rat I porucili celom svetu da su opet jaki I da nema zezanja sa njima. Prosetali su se kroz Poti ( grad drugi po velicini) , stali na 40km od Tbilisija , polupali sve vojne zavode I doveli do toga da Sakashvili jede kravatu na cnn-u. Da su oslobodili Osetiju pa stali ( sto bi bilo normalno) pa da se kaze "povukli rucnu" a oni na dva pravca prosli u dubinu da su fakticki kontrolisali povrsinu centralne gruzije vecu od Osetije I Abhazije zajedno.
Niti su Ameri imali bombu u Iraku,niti bi je prevozili u Gruziju uz realan rizik da pri sletanju postane trofej Rusa,niti bi najavili plan leta Rusima da ih ovi ne isprase u vazduhu
Управо тако. Ја се убих причајући о томе да Путин води, у суштини, царистичку политику. Сваки Романов је своме наследнику оставио већу Русију него што ју је затекао. Тако је Путин повећао Русију за делове Грузије које је она добила као поклон од свог човека (Стаљина), затим за делове Украјине које је такође Украјинац поклањао својима (и то позамашне - целу Новорусију и Крим), а о оним аутономним средњеазијским државицама које на коленима моле Путина да их врати у ЗНД (СНГ) да и не причам.
При том је више него евидентно да Путинова екипа уопште не зазире од радикалних решења. Још 2011. године они су послали у Сирију ударну групу бродова, а када су се активно укључили у сукоб, нико више није био изненађен. Седео сам у хотелу у Подмосковљу и гледао параду на једном од бродова који су кретали тамо где треба. О акцији у Украјини и да не причамо. Оно што је неким државама логистичка мора, Руси су извели као да је у питању вежба на Пасуљанским ливадама.
Американци имају неколико опција на располагању: да гледају немоћно како им Руси ''чисте'', односно пацификују, неутралишу, зоне утицаја уз границу Русије и да невољко признају себи да им никада тамо и није било место...или да ратују за туђе бабе здравље. И сам Трамп не зна да ли ''хоће каки-неће каки''. Прича о ратовању ради развоја војне индустрије одавно спада у бајке политичких комесара.
Нема војног историчара на свету који не зна шта су кроз све ове деценије ''уштинули'' од Руса и шта ће Руси, неминовно, вратити кад тад (у сваком случају у мерљивом временском периоду). Да причамо о северном полу? Ове шибицарске игре са гасоводима само потврђују то да коцкари и коњокрадице губе једну по једну опцију . Једноставно речено, Запад (а посебно Американци као носиоци русофобије) може да гледа шта се дешава, да се дури и батрга, или да делује...А они делују тако да туђа леђа страдају, а то је потрошив ресурс.
У том смислу тако треба и посматрати ''сукоб'', односно хируршку интервенцију секиром у Грузији.
ПС
И да не тупим превише - ево податка из нулте руке: Грузија је препуна руских туриста. Као да се ништа није догодило. Проверена ствар.
Сећам се да је један наш новинар ( можда чак и Лазански) тада хтео да оде у Осетију, предао папире за руску визу а у међувремену се рат завршио тако да чо'ек не доби визу
Slobodarko ::dozorni ::Bilo je dosta glasina da nisu dosli gruzini vec amerikanci, a bilo je suskanja da su doneli i bombu sa sobom. I da su Rusi povukli rucnu jer nisu zeleli eskalaciju sukoba i diretnu konfrontaciju sa amerikancima. No, kao sto rekoh, to su sve glasine.
Rusi uopste nisu "povukli rucnu" a kamoli zbog 2000 vojnika vec su stali zato sto su odradili sve zadato, oslobodili Osetiju , gonili I ponizili vojsku protivnika , unistili im kapacitete da ovi sledecih par vekova nece pomisliti da zucnu , demoralisali ih toliko da su stavili na poternicu budalu koja ih je uvukla u rat I porucili celom svetu da su opet jaki I da nema zezanja sa njima. Prosetali su se kroz Poti ( grad drugi po velicini) , stali na 40km od Tbilisija , polupali sve vojne zavode I doveli do toga da Sakashvili jede kravatu na cnn-u. Da su oslobodili Osetiju pa stali ( sto bi bilo normalno) pa da se kaze "povukli rucnu" a oni na dva pravca prosli u dubinu da su fakticki kontrolisali povrsinu centralne gruzije vecu od Osetije I Abhazije zajedno.
Niti su Ameri imali bombu u Iraku,niti bi je prevozili u Gruziju uz realan rizik da pri sletanju postane trofej Rusa,niti bi najavili plan leta Rusima da ih ovi ne isprase u vazduhu
Potpisujem. Ali ja ne bih bio ja, da nešto ne dodam.
Još od peloponeskog rata do dana današnjeg, nije se desilo da 2000 vojnika preokrene rat. Pa sve da su ne nadljudi, ne Spartanci sa Leonidom ispred sebe - nego klingonska pešadija. Njih je pozvao Miho Kravatožder da bi ga zaštitili. Uostalom, sve i da su mogli nešto da urade, stigli su kasno. Koliko god da je vojska dobro pripremljena, uništi joj moral činjenica da su Rusi uradili ono što obično rade - nalupaju protivnika i dodju do njegovog glavnog grada. A dalje se zna šta sledi. Znaju Parižanke, Nemice...
Što se priče stali su, to je, mislim jedino tačno. Stali su, jer više nije bilo važno da se ide dalje. Gruzinska vojska je postojala u delovima, mornarica je bila gotovo potpuno uništena, a ono što nije, odvučeno je (nemam pojma ni da li je ikada vraćeno), avijacija je bila znatno oštećena, a pvo gotovo potpuno polupan. Istovremeno, ruska vojska je držala sve prevoje na Kavkazu, čuveni tunel, gotovo sve raskrsnice puteva u Gruziji i mogli su da udju u glavni grad kad su, kako su i u kojem su god broju želeli. I držali su "na lancu" oko 9000 besnih Abhaza, Osetina i ostalih koji su jedva čekali da se osvete.
Ali da su ušli u Tbilisi Rusi bi bili okupatori, što ruska vojska ne ume da bude, a zbog stare istorije, morali bi tamošnje stanovništvo i da hrane, da oprave porušeno. Čak bi i kravatoždera morali da čuvaju, da ga njegovi ne linčuju.
Posebno, i jedni i drugi su se setili šta bi mogao da uradi čečenski bataljon "Istok". A oni su bili prvi, zato što su bili deo severnogkavkazkog vojnog okruga, i bili su najbliže.
Neko (ozbiljan, a ne vikipedija) je verovatno sveo račune. Tipa, Rusi su izgubili tri, zaplenili 44 tenka...
Ovaj rat je, koliko god to zvučalo ludo, bio koristan za obe strane.
Za Gruzine, jer su videli da imaju saveznike i šta mogu sa njima da urade i gde (ili na šta) da ih okače.
I kakva im je vojska tolike godine obučavana po nato cenovniku, a prema nato standardima. I videli su da su amerikanoidi spremni da se biju sa Rusima do poslednjeg Gruzina. Da se viljuškom ne ide na medveda, a da mogućnost pljačke civila nije dobar motiv za oduševljeno stupanje rezervista u rat.
Za Ruse, jer su videli da uprkos svemu što im se dešavalo u to vreme (lude devedesete, još ludje dvehiljadite i ekonomska kriza) sačuvali svoje saveznike. Flotu, armiju i ratno vazduhoplovstvo. A sačuvali su i ono što je kod njih najvažnije i najskuplje - vojnika. Ljudi su činili čuda od hrabrosti, dostojne ruskih i ostalih junaka. Videli smo te momke kako sredjuju nabudžene i nad***ne policajce (koji, budale, samo što nisu pasoše tražili od komandira kolone BMP).
Videli su koliko im (ne)vredi PVO, elektronsko ometanje, komunikacija, brodovi, avioni, komandanti (setite se koliko ih je bilo penzionisano nakon rata, iz ovih i onih razloga).
Kavkaz, epicentar krvavih razvoda SSSR. Čak su i komunisti pokušavali da ispoštuju taj kraj stvaranjem znanih i neznanih autonomnih republika, oblasti itd. Po prestanku važenja SSSR idealno mjesto za međunarodne mešetare, naročito SAD.
Onako kako je Gruzija mitingovala i odcjepljivala se od SSSR - tako se reljefom i plemenima omeđena Gruzija raspadala. Slabo im je išla matematika usklađivanja unutrašnje sa spoljnom politikom. Da stvar bude gora novoformirana država nije mogla da plati ni grijanje onoj staroj kakva god da je stara bila. Gruzinima je od svog nacionalizma ostala jedino borba za vlast. U toj nekoj priči pojavio se Mihail Sakašvili koji je uspostavio vlast nad Gruzinima dok su nad njim imali vlast SAD.
Sakašvili je postavljen na čelo Gruzije da bi istu uvukao u NATO. Gruzija je neobično dobro raspoređena na Kakvkazu, a Kakvkaz je neobično dobro raspoređen između velikih naroda i velikih resursa. Da bi Gruzija ušla u NATO, Sakašvili je morao da je očisti od prepreka, a glavna i jedina su bili silom prilika proruski elementi u Osetiji i Abhaziji. Negdje prije toga Gruzini su bili umarširali u treću otcijepljenu oblast Adžariju gdje su uspješno sproveli svoju akciju oslanjajući se uglavnom na paradiranje gole sile i nemoć protivnika. Rusima je valjda postalo jasno kako stvari stoje pa su odlučili da odigraju svoju omiljenju igru čekanja i kontraakcije. Stvar je u tome što je samo rusko javno mijenje kolebljivo i nikakvo. Da je neko iz Moskve (u čijem centru je nemoguće kupiti rusko pivo) izdao naredbu da se preventivno udari po Gruzinima vjerovatno bi se u tom istom centru Moskve promptno pojavile ekipe sa transparentima "mir na Kavkazu", "nije to moj rat", "da ne ginu djeca" i slično. Ovako se moralo dozvoliti divljačko granatiranje ruskog saveznika među kojima je bilo puno ruskih državljana i pogibije personala Mirotvoračkog bataljona Ruske vojske u Južnoj Osetiji. Posle toga Ruskoj vojsci više niko nije mogao da veže ruke, svira klincu i prodaje maglu. Barem kod kuće. Jer primjetno je bilo "dejstvo" zapadnih TV stanica, simptomatično spremno dočekali su rat na Kavkazu i dok su Gruzini tukli po Osetiji u jednom glasu su kukali na rusku invaziju po vjerovatno ranije pripremljenom tekstu.
Što se tiče Abhazije i Osetije kao i Gruzija nastale su raspadom SSSR. Raspad SSSR uništio je te zemlje kao nijedna pošast. Oni i ne mogu ozbiljnije da ratuju i svega ovog ne bi bilo da ujka Sem nije odlučio da ugura Gruziju u NATO bez prtljaga.
Paralelno sa Sakašvilijim, nekim čudom pronađena su sredstva za pumpanje gruzijske vojske (znači može kad se oće). Gruzijska vojska nastala je ko da su je stvarali sladokusci sa foruma. Skladišta iz Bugarske, Češkoslovačke, Orkani iz Bosne, elektronika iz Izraela, municija iz Srbije. I nezaobilazna Ukrajina kada treba isporučiti čitave rodove oružanih snaga od kojih je kupljen PVO. Uz američke abere brzo se sklopi vojska. I to odlično naoružana.
Razvalili su Osetiju. Pada u oči način na koji su to uradili. Prvo neko im je napao policajce ili tako nekakav incident. To služi za opravdavanje pokreta vojske i artiljerijsko omekšavanje i opipavanje. Pa onda izjava Sakašvilija da neće napasti (prvi). Pa par sati posle toga napad. Tako se igra igra. Rame uz rame sa gruzijskom artiljerijom djeluju mediji zapadnih TV stanica. Njima je sve što radi gruzijska vojska dobro, svi pričaju istu priču i preumljuju javnost. Ne treba zaboraviti da se ti isti mediji vjerovatno gledaju i u samoj Rusiji, ne preumljuju oni samo svoje gledalište već i one preko.
O priči o Gruziji zanimljivi su i sistemi PVO. Jedni kolokvijalno rečeno Indijanci sa Kavkaza kakvi su Sakašvili i njegovi došli su do Osa i Bukova, pa i Igli. Sa sve posadama. I Hrvatska je svojevremeno došla do S 300. Onaj lik iz Srbije stalno ponavlja kako Rusija nije dala/prodala S 300 Srbiji ali jeste Hrvatskoj. Pa kad mu se kaže da je Ukrajina prodala S 300 Hrvatskoj, a ne Rusija on veli sve je to isto sve to ide preko Moskve. E pa izgleda to nije tačno. O naoružavanju svih izvan Rusije izgleda pitaju se samo Amerikanci. I o samoj gvožđuriji i o samim parama.
Osim toga isporuke naoružanja iz Ukrajine u Gruziju imaju i simbolički karakter. Ukrajina, antiruski Kavkasci, Baltijci su svojevrsni antiruski front. Proksi kavgadžije Zapada, a u slučaju članstva u NATO i nešto više.
Kao i u Čečeniji, Tadžikistanu, Krimu, Donbasu i u Osetiji Rusija se borila za goli opstanak. Ovo je bitno zbog toga što se u tom slučaju nisu pravili kompromisi i ad hoc rešenja. Angažovane su ranije formirane, kompletirane i uštosane snage. Nisu to bili nikakvi podvizi i logističke bravure već bojevo spremne jedinice nakostriješene čečenskim ratovima. Kao što u Groznom 1995 dobar dio posada nije znao da upravlja sa T 80 tako se u Gruziji 2008 vidjelo da na T 62M stoje ljudi koji znaju posao. Kod Rusa stvar može da prevari, odrpana vojska i razgažena tehnika često su znak bojevo spremne jedinice često sa komandirima sa iskustvom, a ne gomile bezveznjakovića. Gruzini su zaista imali taj peh da nagaze na što bi Ameri rekli battle - proven jedinice + Čečeni iz GRU. Tim ljudima, naročito komandirskom kadru kavkaski scenariji sa pokretima, iznenadnim ratovima, pucačinama i pogibijama nisu bili strani. Dobra stvar što je nekome u Moskvi posle svega došlo iz dupeta u glavu pa je za taj u odnosu na ostatak Rusije relatvno majušni, a maksimalno jebeni vojni okrug odriješio sredstva i JuVo se finansira i oprema jednobraznim uniformama, C4i opremom, oklopnim točkašima, novim objektima za stanovanje.
Što se tiče Gruzina tragedija je da su vodili proameričku politiku, a ne svoju. Svakome je u Tbilisiju trebalo da bude jasno da atak na Osetiju vodi u sukob sa Rusijom. Prosto je nevjerovatno sa su dozvolili Sakašviliju da ih povede u za njih potpuno nepotrebnu avanturu. Prosto je nevjerovatno da Gruzija nije jedina u tome. Sovjetski sateliti su bili značajno samostalniji u donošenju za sebe pogodnih odluka od američkih satelita. Gruzini su možda imali i sreću što su nagazili na 58. armiju koja ih je odmah porazila. Šta da su nagazili na neke bezveznjakoviće koji bi sukob produžili u nedogled uz razaranja i more krvi. Još su Gruzini na kraju odlično prošli, osim što su ih Rusi ratosiljali od daljeg ratovanja stali su pred Tbilisijem. Da li bi Amerikaci stali? Rusi ostavljaju prostora za nagađanja zašto su tako meki? Umjesto da osvoje Gruziju, istreskaju Gruzinima glave o beton i Sakašviliju sude kao nekom manijaku stvari su ostavili onakve kakve su bile i relativno brzo desiće im se Ukrajina (sa sve sakašvilijem u glavnim ulogama) uz nastavak prema Rusima neprijateljske politike u Tbilisiju, do duše u rukavicama. Malo kome je jasno zašto to Rusi tako rade. Rusi su vrlo ranjivi, kolebljivi, podložni ucjenama. Sakašvili svo ovo vrijeme skakuće oko Rusije, Trocki nije smio ni iz kuće da izađe u Meksiko Sitiju.
Danko je napravio dobar tekstić. Nema mnogo izvora o svemu tome. Za mene nevjerovatne i neobjašnjive stvari su u tome sa kojom su se žestinom Gruzini obrušili na Osetine, a raspali pred sasvim običnim i brojem ne većim ruskim jedinicama. Kakve veze ima to što su Rusi bombardovali tamo neke avio baze sa po dva aviona, fabriku aviona, luku Poti. Gruzini su trebali da se bore na zauzetim položajim i to je to. Nisu bili malobrojniji, neobučeni, a u mnogim stvarima i bolje naoružani od strane Rusa. Ostaje i misterij učešća Čečena iz bataljona "Vostok" koji su tamo gdje je trebalo krvoločno i filigranski da se odradi prsa u prsa to i odradili.
Inače na spiskovima stradalih Rusa na mnogo mjesta se pominje rjadovoj - redov. Da li je moguće, a sasvim bi realno bilo da je u sastavima 58.armije koji su djelovali po Gruziji bilo i vojnika na odsluženju vojnog roka?
Више пута сам угошћавао ансамбле из Грузије. Пре распада СССР Грузија је за ту државу била исто оно што и Словенија за нас - Елдорадо. Е, ко с ђаволом тикве сади - о главу му се лупају. Једна Украјина, која је континент за Грузију, добила је (и добија) по носу, леђима, дупету, итд, од Русије само тако...и још Русија не бије свом снагом, него дозирано. Грузија је, најкраће речено, један од бројних америчких пораза који се зову - дала баба динар да уђе у коло, а сада би дала и двадесет да изађе.
Кад, једног дана, на чело Мађарске, Румуније, Бугарске, Пољске, итд, стану прави националисти, а не ове будале купљене и постављене за шаку долара, е тек онда ће Америци почети да стижу прави рачуни. О томе је Путин говорио 28. фебруара у свом предизборном обраћању.
dozorni ::Bilo je dosta glasina da nisu dosli gruzini vec amerikanci, a bilo je suskanja da su doneli i bombu sa sobom. I da su Rusi povukli rucnu jer nisu zeleli eskalaciju sukoba i diretnu konfrontaciju sa amerikancima. No, kao sto rekoh, to su sve glasine.
Tada je u američkom vojnom vrhu bio jedan general gruzijskih korijena koji je uvelike forsirao naoružavanje gruzijske vojske kao i to da grade borbeno iskustvo po Iraku i Afganistanu.
