|
radionica1 ::Jedva cekam da vidim te famozne Kurde.
Toliko ih neki nahvalise, sve sam Rambo do Save Kovacevica.
Napomena: kad kažem Kurdi ne mislim na sav narod nego na njihove oružane snage i političko rukovodstvo.
O Kurdima su u poslednjih par godina, od kad su krenuli ovi u Siriji protiv ISIS-a, pisani hvalospevi, neuništivi, sila, jaki, drmaju sve redom. Zapravo, Kurdi nisu imali nijednu ozbiljnu borbu u rangu SAA. Jedino je bilo Kobani i Raka. Ostalo? Ništa. U Iraku pa tek. Samo su stajali i šepurili se.
Kurdi imaju jasan cilj, po etapama:
1) stvaranje autonomija na teritorijama gde su većina,
2) nezavisnost tih teritorija
3) ujedinjenje svih u jednoj državi
Znaju oni dobro šta žele i šta treba da rade, jedini je problem što Kurdi ne vide da nisu svi Kurdi jednaki - u Iraku imaju regionalnu vladu, Kurdi u Turskoj nemaju ništa i ne mogu da naprave ozbiljniji rezultat, u Iranu imaju mestimične ispade, u Siriji drže jedan deo zemlje i vise o koncu.
Da li je izdaja u samim redovima? Ne verujem. Pre će biti to da su Kurdi u Iraku, ostali na cedilu. Dobri su oni da budu, u većinski arapskom Iraku, protiv teg centralnoj vlasti na koju će se smenjivati šiiti i suniti koji će večito biti u sukobu ali će pre svega biti dalje od Irana (šiitske zemlje koja istorijski pretenduje na uticaj u Iraku). Ukoliko ode Kurdistan, ostaje Irak u kome su šiiti apsolutna većina i gde će biti apsolutni uticaj Irana, koji će tako izbiti na severnim granicama Saudijske Arabije i ugrožavanje američkih interesa u regionu.
Ovo "povlačenje" Kurda, zapravo je podvijanje repa (i Kurda, a pre svega Amera), deluje kao da je u pitanju uticaj SAD jer je njihova pozicija žestoko uzdrmana na Bliskom istoku. Ukoliko krenu u sukob Kurdi protiv Iračana, šta će SAD da rade? Da podrži Kurde i da tako još više udalji i Iračane i Turke od sebe, pored toga što Sirijci i Iranci nisu prijateljski nastrojeni, i da još više uđe uticaj Rusije na Bliski istok.
Nema nikakvog izdajstva unutar kurdskih redova već se izdvajaju frakcije, ona za borbu, i odsudni otpor centralnoj vlasti, i ona pragmatična, za pregovore. Izdajstvo može da bude samo za one da opravdaju nesposobnost Kurda, za koje sam rekao da su nedorasli trenutnim političkim dešavanjima, da se izbore za nezavisnost. Proglasili su pobedu na referendumu o nezavisnost u Iraku. Zašto ne proglase nezavisnost ukoliko su sigurni? Stavili odluku "na čekanje". Ma jeste. Nema podrška međunarodne zajednice i oni to znaju, pa otežu i begaju. Onaj ko želi nezavisnost i slobodu, spreman je na posledice. Kurdi se titraju. Nema podrška nikog i znaju da neće dobro proći i da će ukoliko proglase nezavisnost biti kraj njihovim ambicijama.
Činjenica da su šiitski dobrovoljci (=PMU) krenuli ka Kurdima govori o tome da će eventualna radikalizacija Kurda, u smislu da naprave ishitreni korak i učine neku glupost, dovesti do toga da Iranci još dublje uđu u Irak.
Kao što sam govorio i pre, Kurdi će biti najveći gubitnici Arapskog proleća i nus produkta istog - em su ginuli, em će sve to što su osvojili lepo vratiti i ništa neće dobiti.
P. S: šta su poklonili Iračanima od tehnike  ? Ima neko spisak ili neki info?
|
