Poslao: 28 Jan 2012 10:55
|
offline
- nelsa
- Super građanin
- Pridružio: 21 Sep 2011
- Poruke: 1118
|
@zemljanin
Prvo još niko ne zna da li je Iran donio političku odluku o gradnji bombe ili kao što mnogi vjeruju žele da budu virtuelna nuk.sila tj. da dodju u situaciju da mogu u veoma ktatkom vremenu(3-6mj) da proizvedu nuk.bombu u slučaju da procjene da im treba.
Već unazad 7g zapad procjenjuje da je Iran u stanju da napravi bombu za 6mj. i mnogi se pitaju kako to da su i prije 5g. bili 6mj. od bombe kao i danas,te procjene govore da je Iran sposoban za 6mj. napraviti bombu AKO SE ODLUĆE.
Napraviti nuklearnu bombu i biti na teh.nivou pa to staviti na MRBM i IRBM je nešto sasvim drugo ,uostalom ko to može sa sigurnošću reći da nemaju ne testiranu nuk.boj.glavu .
Biti nuklearna sila je mnogo širi pojam od toga da li neko ima ili nema nuk.bombu ,Iran ima zaokružen proces u nuk.programu i nezavise ni od koga taj proces podrazumjeva mnogo toga:
vadjenje rude Urana ,prerada ,proizvodnja nuk.goriva ,iz sagorenog goriva obogaćivanje Urana u tri faze do 3% , od 3-20% i od 20-90% ,postrojenja za tešku i laku vodu ,Yelow cake ,centrifuge , do prije godinu dana su morali nuk.materijal izvesti u druge zemlje i čekati 6-8mj da im vrate Uranske šipke sada i to proizvode u Iranu ima tu još mnogo toga tako da samo oni znaju na kojem su nivou i šta taćno rade.
Nuklearna tehnologija ima mnogo širu primjenu od pravljenja nuklearni bombi ,recimo tehnologiju pravljenja nuk.reaktora nemožeš kupiti ,mogu ga samo graditi za tebe oni koji posjeduju tu tehnologiju pogotovo male reaktore koji mogu biti pogon za brodove ,podmornice i sl..ima mnogo više razloga zašto Iran želi zaokružiti komletan proces u nuk.tehnologiji od pukog pravljenja nuk.bombe i u svjetu postoji puno zemalja koje implementiraju neki vid nuk.tehnologije ali na prste jedne ruke možemo nabrojati one koje imaju tu nuk.tehnologiju i sve to mogu prizvesti u zemlji.
Ljudi obično nuk.program Irana vežu za bombu i to je i razumljivo ali dali iko može zamisliti koje pare uzimaju zemlje koje posjeduju nuklernu tehnologiju u pravom smislu te rjeći ,sad sam rekao da je veliki broj zemalja koji implementiraju tu tehnologiju ili neki vid iste ali samo par zemalja u svijetu posjeduje tu tehnologiju i te zemlje podmiruju sve potrebe tržišta i uzimaju ogromne pare a da ne spominjem vojnu primjenu nuk.bombe ,reaktore za brodove ,podmornice..itd,tako da ima tu mnogo više razloga zašto Iran ima i želi da i dalje razvija svoj nuk.program.
To da je Jugoslavija bila na korak od nuk.bombe neću komentirati jer nije tema ali jedno je imati nacrte a druga stvar to sve proizvesti u oružije ,Iran je davno imao tehnologiju pravljenja starije verzije sovjetske nuk.bombe ali šta bi im to vrjedilo kada je nisu mogli staviti na projektil,sada je razvoj usmjeren na manje lakše nuklearke koje možeš nakaćit na balistićke ili krstareće projektile.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 13:42
|
offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1462
|
Napisano: 28 Jan 2012 13:37
mean_machine ::su47berkut ::Најтежи поступак је добијање Плутониума за шта је потребно обогатити Ураниум на 90% и још триста чуда и јада тестирати све то и да то буде поуздано,
Berkute bomba moze biti uranijumska tako da ne razumem sto bi to radio?
Може нико не спори и ако не успеју да обогате Урнаијум на проценат који је потреба за добијање Плутонијума,онда ће користити високо обогаћени Урнаију,али има огромне разлике измеђ Уранијума и Плутонијума.
Као што знаш Плутониум и Уранијум су радиоактивни,али са различитом сногом самих Гама зрака односно њиховом опашноћу по човека и околину и површину коју ће покрити,затим још једна разлика је што би бомба или нуклаерна глава има три убилачка својства ако је пуњена плутониумом и ако је пуњена Уранијумом онда би имала два.
Уранијум је радиоактиван то ће убити и убиће сам удар,али Уранијум није отрован у значајној мери односно њего отров неби моаго да убије велику количину људи,док бојева лава пуњена Плутонијум ће Убити ударом саме ракете и тежином бојеве главе јер када би од материјала које би имало исту густину као густина језгра Уранијума направио коцку странице 2цм тежина те коцке би била 2т,па ти погледај ако ставе 50г уранијума колика би то билао то удар,а треба узети да је минимум 90% већа густина језгра Плутонијма тако израчунај колика би то снага удар била.
Дрго својсвтво је сам токсичност Плутонијума коју Уранијум нема оно што прежи удар ово неће моћи такве отровне супстанце које ће кроз земљу подземне воде и површенске воде далеко отићи,и на крају огроман количина Гама зрака која би покрола много већу површину него из Ураниумског језгра.
Dopuna: 28 Jan 2012 13:42
despot07 ::^ово је невероватно ми имали 99% атомску бомбу?????можда нам је још "само" толико фалило да би је имали(минимум)-ова тема је отишла у научну фантастику-
Бомба је требала да буде тестирана свега неколико месеци после потписивања конвеције о не ширењу нуклаерног оружија због које су 90-тих СФРЈ успели да униште и економски ослабе.
Ево ти изјава генерала
Jovo Kapičić
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/17036/Udba-pravila-atomsku-bombu
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 14:02
|
offline
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 835
|
Citat:
Visoka delegacija IAEA-a dolazi u posjetu Teheranu
IRIB – Sutra će na poziv iranske Organizacije za atomsku energiju u Teheran doputovati visoka delegacija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) na čelu sa Hermanom Nakartesom, zamjenikom generalnog direktora ove Agencije.
Mediji su najavili da će Herman Nakartes, zajedno sa Rafaelom Gerosijem, pomoćnikom generalnog direktora IAEA-a za politička pitanja, tokom trodnevne posjete Teheranu susresti se i obaviti razgovore sa iranskim zvaničnicima o 'rasvjetljavanju mogućih nesporazuma' kao i o nastavku saradnje dvije strane u pregovorima. Politika Islamske Republike Iran se zasniva na transparentnosti, jasnoj i otvorenoj saradnji sa IAEA-om s jedne, i nastavkom miroljubivog nuklearnog programa zajedno sa obogaćivanjem uranijuma, s druge strane. Međunarodna agencija za atomsku energiju u obavljanju svojih inspektorskih poslova i nadgledanja nije u dosadašnjem radu uočila nikakve smetnje i nepravilnosti glede iranskog nuklearnog programa.Unatoč zapadnoj propagandi nakon objavljivanja posljednjeg izvještaja Jukia Amanoa, generalnog direktora IAEA, koji je došao pod pritiskom i uplitanjem Sjedinjenim Država i njenih saveznika-Iran je pozvao direktora IAEA-a da posjeti Iran. Amano je u svom posljednjem izvještaju naveo informacije o 'poremećaju u nuklearnom programu Irana' do kojih je, navodno, došao posredstvom sigurnosnih organa, no međutim, stručnjaci i analitičari sumnjaju u relevantnost i istinitost ovih navoda. Uoči posjete visoke delegacije IAEA-a Iranu, generalni direktor Agencije Jukia Amano, u 'nejasnoj izjavi' je ustvrdio da posjeduje podatke koji ukazuju na to da se Iran kreće kao proizvodnji atomske bombe. Međutim, francuska novinska agencija (AFP) iz Davosa gdje se održava Svjetski ekonomski forum, izvještava da Amano nije siguran u vojni karakter iranskog nuklearnog programa. U svim do sada objavljenim izvještajima, Međunarodna agencija za atomsku energiju je navodila dvije stavke; Prvo, da u iranskom nuklearnom program nisu uočene nikakve nepravilnosti ili vojne aspiracije i, drugo, da je Iran konstatno dozvoljavao dolazak inspektora IAEA-a u svoja nuklearna postrojenja. S druge strane, Iran je prije pet godina, sukladno vremenskom roku IAEA-a, odgovorio na svih šest krucijalnih pitanja i dilema Agencije, nakon čega je IAEA objavila da je dobila odgovore na sva tražena pitanja i nesporazume. Nesumnjivo je da Iran, poput svih drugih zemalja članica Međunarodne agencije za atomsku energiju, ima neotuđivo pravo da se koristi miroljubivom nuklearnom energijom gdje spada i pravo na obogaćivanje uranijuma, međutim, uplitanje i političke aspiracije SAD-e i njegovih saveznika ne dozvoljavaju IAEA-u da obavlja svoj posao i preuzete obaveze. Stoga, za očekivati je da Međunarodna agencija za atomsku energiju, shodno svojoj saradnji sa Teheranom, iskoristi ovu priliku ne ponavljajući prethodne greške i time doprinese kreiranju ozračja međusobne saradnje.
Izvor: IRIB-Bosanski
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 18:24
|
offline
- nelsa
- Super građanin
- Pridružio: 21 Sep 2011
- Poruke: 1118
|
Juče je objavljeno da Pentagon smanjuje broj vojnika za 100 000 u sklopu desetogodišnjeg plana rezanja budjeta za vojsku.
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 18:49
|
offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1462
|
Оценити реалистичност таквих проба је веома тешко. Јер чак и за мало нуклеарно пуњење је потребан уран обогаћен до 90%. У технолошком плану Иран није у могућности да га произведе. Иако у теорији такав уран је могао да дође у земљу другим путем, говори сарадник ИМЕМО РАН Петар Топичканов:.....
http://serbian.ruvr.ru/2012/01/13/63773979.html
ИМЕМО РАН ово је скраћеница од следећег институтна при Руској академији наука за светску економију и међународне одоносе.
http://www.imemo.ru/
Види се да са нуклаерном не стоиш добро да би добио плутоиум морш бомбардовати језгро уранијума,односно обогатити,а то се баш ради Центрифугирањем.
Дакле:
Постоје 15 изотопа Уранијума од У232-246. Оно што се може користити су само три,У233/235/238. Уранијум се налази у рудама тачније као оксид и састав тих руда је следећ по изотопима: У238 99,237 %,У235 0,71% и У234 0,0058%. За разбијање језегра уранијума потребна је ланчана реакције велике брзине и енергија тако да када би требао да разбије језгро Ураниума типично је око потребно је 15 MeV(милиона електро волти),а за У238 14MeV(милиона електро волти),зато се у за потребе А бомбе и нуклаерног оружија са Уранијумом користи У235 коме треба енергија од 1MeV(милиона електро волти) и зато се он користи највише. Треба да занш да свега 0,7% Урнијума се може користити у војне сврхе.
Следећи процес после добијања Урнијума из соли односно руда је одвојање лакшег од тежег изотопа У235 од У238. Ово се постиже сентрифугирањем где лакши изотоп остаје горе,а тежи пада на дно сентрифуге. Пошто је тежинска разлика врло мала нешто више од 1% брзина у центрифуге за раздвјање је као брзина звоука или мало више односно надзвучном брзином и раде неколико месеци непркидно.
Овим процесом се врши обогаћивање Уранијума и добија се 4-5% У235 што је око 5+пута веше него у природи.ово сада има везе са А10 Остали уранијум са концертациом од 0,5% се у војци користи као осиромашени ураиум (DU - Depleted Uranium),користе се за пројектеле и због густине Уранијума добри су за разбијање бункера, тенкова....
Затим 3-4% обогаћеног Уранијума се користи у цивилне сврхе за електране. У овој врсти Уранијума не може доћи до ланчане ракције и екполозије и једино је могуће изливање горива као у Чернобиљу или Фокушими. Иран је изјавио,а Међународној Атомска Агенцији потврдила да је Иран произвео 1010кг овог горива.
Идемо сада на добијање 90% ураниума и Плутониума од 3-4% одбогаћеног Урнаијума.
Значи да би обогати уранијум на 90% потребно је три године непрестаног рада центрифуге. Да би се од 1010кг колико Иран произвео ако га је уопште произвео највише 30-40кг У235 обогаћеног на 90% из количине горива коју је пријавио. Овај Уранијум је потребан за Нуклаерно оружије. Да би се добио потребно је да центрифугарање од 3 године без престанка ,а цетригуирање мора да буде по 24h надзором које је врло скупо и само јаке привреде,економије и индустрије могу га пријуштити,а међу њима је и Иран. Због овог је вероватно министар одбране САД Роберт Гејтс био у праву када је изјавио да је Иран неколико година удаљен од Нуклаерног оружија.
Не искусни тим нуклаерних физичара какви су Ирански јер нису прозвели ниједну до сада могу да направе бомбу или нуклаерну главу са 20-30кг У235 обогаћеног 90% како би били сигурни да ће доћи до реакције. Поређења ради 1945 бомбе бачене на Хирошиму и Нагаски су имале 65 кг У235,а у фисији је учествовало свега 0,7кг,а свега 0,6гр претворено у чисту разорну енергију по Ајштајновој теорији Е=mc^2. Ово је било једнако експлозији од 15т ТНТ.
Иран са 1т горива може да направи 1 реактор од 100MW годишње,а њему је потребно бар 10 по толико зато и купује гориво за Бушер од Русије. Ово што су они произвели вероватно користе за неки мањи реакотор како би наставили истраживање у неклаерној технологији.
Иран прави нуклаерне електране јер кад тад ће то богатсво што им је Бог дао да пресуши односно нафте више неће имати,а сада када је имају граде за време када је неће бити,као ни друга фосилна горива. Иран би требао да крене,а колико ми се чини и креће корацима Канаде која је један од највећих извозника нафте,а притом и један од највећих користника нуклаерне енргије у мирнодопске сврхе.
Што се тиче иранског нуклаерног арсенала они се труда да га направе и по том питању сам оптимиста,окружени су нуклаерним силама,тако да им једино и преостаје да постану једна од њих. По сви законима физике ако кажу да не производе нуклаерно оружије онда се не може доказати да лажу осим ако се не узму нацрти или слично. Начин на који прилазе С. Кореји због пар бомби и начин на који прилазе Венецуелни,Сирији Куби,па и нама је другачији,а опет се разликују и прилази првим три државама јер су под капом Русије,а другачије нама који смо под капом и јених и других односно ничиом. Из овог разлога Иран има потпуно право да се наоружа.
Плутоиум се не налзи у природи у значајним количинама,производи се у нуклаерним електранама корз апосрцију неутрона У238. Плутониум излази из елктрана као потрошо гориво уз још доста виско радоактивхиних произвда фисије. Да би се добио Плутониум у употребљивом облику други кључни објекат је постојење за прераду где је потребно да се хемиски одвоји плутониум од других елемената где може бити обрађе обликова и обогаћен у фисији језгра и спремити за нуклаерно оружије,потребно је 3-5кг плутоума за нуклаерно оружије.
Плутонијум може бити претворен у оксид и меша са ураном-диоксида да формирају мешовите-оксид (МОКС) гориво за нуклеарне реакторе. Британија, Француска, Русија, Индија, Јапан, Израел и Кина раде у постројњима за добијање плутоума,а Израел и Кина га гористе исључиво у војне сврхе.
Бројни изотопа плутонијума се производе у реактору, најчешће се ПУ-239. Овај изотоп има змачајну улогу у производњи нуклаерног оружија,али такође и Пу240 који је обогаћен 18% и више такође се може користити.
Милисм да је ово везнао за тему јер обајшњава неке стваре због чега је Иран није до сада произвео нуклаерно оружије.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 20:12
|
offline
- nelsa
- Super građanin
- Pridružio: 21 Sep 2011
- Poruke: 1118
|
Napisano: 28 Jan 2012 19:12
Tvoja rećenica
Citat:Може нико не спори и ако не успеју да обогате Урнаијум на проценат који је потреба за добијање Плутонијума,онда ће користити високо обогаћени Урнаију
Pa šta sam ja rekao:
"može se dobiti i pomoću akceleratora ali to se rjetko radi i njćešće se dobija stavljanjem U 238 u nuk.rektor. "
Ti si rekao da "ako ne uspiju obogatiti Uran do nivoa koji je potreban za Plutonij mogu praviti bombu od Urana"
Najčeći i najlakši naćin dobijanja Plutonija je preko URANA 238 ,koji se ubacuje u nuklearni reaktor i nakon odredjenog vremena dobija se plutonij 239 i to se najćešče radi i zato je zapad i insistirao da sagoreno gorivo vraćaju ili Rusiji ili drugoj zemlj ,drugi način je sa akceleratorom čestica i to sam i gore rekao.
Uran se u prirodi nalazi najčešće u obluku U 238 i on se nemože koristiti u fuziji nego se mora ili pretveati u U 235 ili u Plutonij.
Najteže je i naj dugotrajnije je Uran obogatiti do 20%,oni su uduplali broj centrifuga+ što su ove nove naprednije tako da če im najmanji problem biti obogatiti Uran i davno su objavili da su počeli sa obogačivanjem zaliha na 90%
Komplikuješ bezveze i govoriš iste stvari koje sam i ja rekao.
Dopuna: 28 Jan 2012 19:12
Uranijum 235 je metal koji se upotrebljava u atomskim bombama koje se koriste
fisijom da bi eksplodirale. On je apsolutno identican u svom hemijskom sastavu
sa U 238, koji cini vecinu kompozicije metala Uranijuma. Uranijum nije samo
radioaktivan, vec je i poslednji prirodno dobijeni element u periodnom sistemu
elemenata.
Uranijum 238
Uranijum 238 je ono od cega je 99% metala Uranijuma sagradjeno. Ima isti
hemijski sastav kao U 235, ali U 238 je neupotrebljiv u reakciji atomske
fisije u bombi, ali ako je postavljen u nuklearni reaktor, vremenom se menja
u Plutonium 239, koji se moze upotrebiti za bombu na principu fuzije.
Plutonijum 239
Plutonijum 239 je vestacki dobijen elemenat, koji se koristi za fuziju u
nuklearnim oruzjima. Nalazi se na dva mesta dalje od Uranijuma u periodnom
sistemu, i stabilniji je od drugih vestackih elemenata, zato sto je po sastavu
jako blizak Uranijumu. Plutonijum 239 moze biti stvoren u akceleratorima
cestica, ali se cesce dobija postavljanjem Uranijuma 238 u nuklearni reaktor,
na neodredjeno vreme. ( NSA tajna ). Tokom ovog vremena Uranijum se pretvara
u Plutonijum, i spreman je za pravljenje nuklearnih oruzja.
http://www.phearless.org/istorija/razno/AB.TXT
Thunder
Njima sistemi vodjenja su najmanji problem,imali su 30+ godina iskustva sa STATE OF THE ART sistemima tako da su imali uvid u sve vrste tehnologije i oni su te Amerićke sisteme iskoristili i kao sredstvo za razmjenu tehnologije,FENIX i mačori su 90-tih bili predmet zanimanja i Rusa i Kneza kao i drugi zapadni sistemi ,i imaju tu prednost da koriste zapadne,Ruske i Kineske vrste naoružanja tako da imaju prliku sa svake strane uzeti najbolje.
Od početka 80-tih proizvode MANPAD,PVO sisteme,projektile..itd tako da je to ogromno iskustvo + imali su svesrdnu pomoć i Rusa i Kineza a para nije manjkalo i kao što sam već rekao za to vrjeme imali su šta i da razmjenjuju pogotovo AIM-54,F-14 ,PVO sisteme,projektile,prezizne bombe..
Već su sa sistemom MERSAD,SAYAD 1/2 i modernizacijom I-HAWK implementirali SARH i ARH u kombinaciji sa IR ili EO vodjemjem,a već odavno proizvode SHORAD i MANPAD sisteme.
Sve zavisi na što će se odlućiti i oćeli biti obrnuti injžinjering odnosno COPY/PASTE ili će ići sa razvojem svog sistema sa uzimanjem odredjenih komponenata HQ-9 ili S-300.
Ono gdje ja vidim da će im biti najteže je radarski sistem,iako oni već proizvode radare koje koristi i HQ-9 i S-300 kao što su HT-200, HT-233 i NEBO SVU opet to nije isto imati kao pojedinačan nišanski ili osmatrački radar i stvoriti kompleksnu radarsku mrežu ,opet kažem sve potrebno za takav sistem imaju i ako još kao što mnogi misle budu imali pomoć Kineza onda bi to trebao biti solidan sistem.
Treba napomenuti da niko netreba misliti da će to biti sistem u rangu S-300 PMU1/2 ali nivo HQ-9 ili malo ispod bi bilo odlično i ako naprave takav sistem u nivou HQ-9 ili malo ispod sa spec. to bilo bolje nego da kupe S-300 ili HQ-9,prvo jer imaju svoj proizvod a drugo jer ne bi bio iskompromitovan a svi znamo da se za ova dva spomenuta su već dugo spremaju i Ameri i Izrael i već dugo imaju uvid u te sisteme,tako da je po meni bolje imati sistem sa malo manjim dometom po daljini a da to bude potpuno nov i nepoznat sistem.
Orginalni sistem vodjenja na MIM-23 HAWK
Sistem vodjenja na Iranskim projektilima
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 21:55
|
offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1462
|
Моја реченица се односила на то ако не успеју да дођу до довољне количине Плутоума,а стигну до 90% Урауиума.
Ово што пишеш је чисно не знање. Јел си свестан колико мало Плутониума у гориву које користе нуклаерне централе. Имају 1т горива то је око 10кг плутиума то ја 1-2 нуклаерне главе,за 5-6 година па ти види,каолико је исплативо да тако производиш из горива.
Ово ти је гориво из Фокушиме. Задњу табелу не гледај јер је Иран далеко од МОХ-а више светлосних година.
Може се користит у Фузији,али је потребно 14 МеВ,па је не исплатив.
"Berkute
Dobijanje plutonijuma se ne vrši obogaćivanjem Urana nego postavljanjem Uranijuma 238 u rektor i nakon odredjenog vremena on postaje Plutonijum 239,može se dobiti i pomoću akceleratora ali to se rjetko radi i njćešće se dobija stavljanjem U 238 u nuk.rektor.
Uranijum 238 se nemože koristiti za pravljenje nuk.oružija i koristi se za dobijanje plutonija.
Uranijum 235 i Plutonijum 239 se koriste u nuklearnoj fuziji(eksploziji).
Ali da ne idemo dalje u off,zamolio bi da rasprave vezane za nuk.program Jugoslavije vodimo na predvidjenoj temi a da se ovdje držimo ove teme i nemojmo odvlaćiti rasprave bezveze u pravcu koji nema veze s ovom temom."
Ово ти до сада на теми највеће непознавање нечега што је вазано за њу не обогатиш ураиум само га ставиш на Центрифугу
Јел си ти свестан да је теже обогатити до 90% него да 20% потребна ти је посебна центрифуга која би радила без престанка 3 године,а ти ми причаш о неких 20% где је потребно највише неколико месеци
У238 се не користи за ништа јер не може му је потребна огромна количина енергије,осим у посебним реакторима које Иран нема,а мислим да их је и Русија затворила,а САД још 1988 колико ме сећање служи.
У235 и У238 негу да имају хемиски саства идентичан јер број неутро,електрона и протона није исти,да јесте онда би има масе тежина била исти,ане за око 1% да се разликују,значи разлике има.
У235 сам ти напсио због чега се користи у војне сврхе,а мора бити обогаћен на 90% како би дошло до реакције,а Иран ни то нема,барем не још 6-9месеци јер још није прошло 3 године од објаве колико горива имају,а нити од соли које су набавили на својој територији,а не да су увезли из ЈАР.
Тако Иран је далек од Нуклаерног оружија баре 6-9месеци.
Плутониум 239 се користи само у војне сврхе,а у цивилен се додаје за прављење МОХ-а. Тако да ти искрено ништа ниси реко од онога шта сам написо у мом предходном посту. Боље читај шта пишеш и молим те немој више причати да се не обогаћује Ураниум већ се само стави у центрифугу а би се одвојили изотопи ЗМоја реченица се односила на то ако не успеју да дођу до довољне количине ураума.
Ако могу да замолим да се информишеш да не би читао поново како се не обогаћује Ураниум већ ставља у центрифугу што си написо па после ипсравио,али опет си се зезнуо да би одвоји У238 од У235 и од У234 мораш га ставити у центрифугу и обогатити.
|
|
|
|