A.R.Chafee.Jr. ::
Naravno ovakav plan nije bio moguc 99, Ali zanat koji su mnoge staresine ispekle na manevrima tokom svojih JNA karijera im je omogucio vesto I brzo manevrisu, I tim "bezanjem" (ne kapiram Sto se kosyresite) zastite i ljude I tehniku, a kada prilike dopuste I odgovore (uspesi su jos pod velom mita I legende, ali su gotovo sigurno veci od dva aviona).
I opet VJ je od majke nasledila dobar pedigre za udri I bezi pred nadmicnijim protivnikom. Te 99. se vidi da svi ti oficiri koji se negde 91. nisu snasli sedam godina kasnije dobro ratuju, cesto primenjujuci ono sto su naucili na manevrima u JNA. Brza I efikasna dejstva artiljerije tokom borbi na Pastriku su recimo odlican primer togq. Upravo kako su Anastas I Obrad zamisljali.
VJ je imala 99. samo dve klase potporucnika kimpletno skolovanih u VJ. Svi ostali su ucili (bar neko vreme) u JNA.
Sto se tice da se stidela, jel se trudila pa ukloni sve sto ima veze sa starom armijom, kao I da ukaze na njenu nesposobnosti.
Ja se i dalje "kostrešim" i nisam zadovoljan odgovorom. Nisi naravno dužan ti ništa meni da pojašnjavaš ako nećeš, ali ti si izazvao "repliku" citirajući moj post. Molim te da ga pročitaš ponovo.
Kakav crni bastion i kakva "manevrabilnost" JNA te spopala? To nema nikakve veze sa mojim postom i onim što sam želeo da istaknem.
A što se tiče JNA, ona je 90-tih pokazala šta je znala i umela i ja neću dalje o njoj.
Više pozitivnih iskustava je VJ "pokupila" od VRS, pa možda čak i od protivničkih vojski bivših republika, nego od JNA.
Ali i dalje ne prihvatam "bežanje" kao opis bilo kakve taktike VJ. Znači mobilne jedinice koristile su taktiku "shoot and scoot" kako se to kaže na zapadu, ali to je standardna taktika upotrebe moblinih jedinica i KoV i PVO u borbi sa nadmoćnim neprijateljem. Što se tiče stacionarnih (vučnih) sistema, oni su koristili (kao i mobilni sistemi) taktiku maskiranja, manevra i obmanjivanja neprijatelja, sve opet u skladu sa taktikom upotrebe pri susretu sa nadmoćnim neprijateljem.
Ne postoji nikakva taktika "bežanja" i ne prihvatam je kao takvu čak ni pod navodnicima.
A ja sam čestitao našoj vojsci što nije dozvolila da poput Iračke vojske 1991. doživi:
- velike gubitke u ljudstvu (procene idu od 25000 pa do čak 50 000 ljudi, uz više desetina hiljada ranjenih i zarobljenih Iračana)
- katastrofalne gubitke u sredstvima RV i PVO i VOJIN (gubici oko 3/4 kod Iraka)
- da prebacuje ratna sredstva kojekuda, koja im kasnije neće biti vraćena (kao Irak avione u Iran)
- da nas NATO izbaci sa KiM uz velike gubitke u ratnoj tehnici, OMJ i artiljeriji (kao koalicija Iračane iz Kuvajta i Saudijske Arabije gde su napali)
- da počne sa dogovorenim povlačenjem sa KiM uz nedovoljne garancije i doživi harakiri na putevima marševanja (poput Iračana prilikom povlačenja iz Kuvajta, za koje se ne zna ni zašto je počelo ni da li bilo nekih garancija da ih neće "dirati")
I sve to nabrojano se desilo Iračanima za 45 dana, a mi smo se "tukli" 78 dana i mogli smo barem još toliko. Manje smo aviona oborili nego oni, ali smo puno bolje zaštitili ljudstvo i sredstva ratne tehnike nego oni, iako smo i mi imali značajne gubitke u delu RV i PVO - lovačka avijacija.
A za svih 78 dana ta silna armada nam uništi celih 14 tenkova....Ajd neka i mi krijemo, neka je i 30....to je ništa!
Znam i da ta 2 rata nisu bila istog intenziteta. Ali takođe znam i da je Iračka armija bila, "na papiru" puno snažnija od VJ i puno bolje i kvalitetnije opremljena i sa nedavnim i neposrednim ratnim iskustvima.
A.R.Chafee.Jr. ::Citat:A da ne pričamo o iluzijama Sadama Huseina koji je smatrao da će poginuti bar 40000 USA vojnika i da je to granica posle koje će Ameri prekinuti akciju. Poginulo je par stotina USA vojnika (delom i od friendly fire).....
Sadamova prediđanja su tipičan primer pripreme za prošli rat. On je očekivao ponovljeni rat sa Iranom, gde je ukopna iračka vojska trošila veću (ali kud i kamo tehnički slabiju) iransku silu.
Tehnoloski slabiju Iransku vojsku...
Pocecu da verujem u klovnove i deda mraza...sve u paketu.
Citat:The British-flagged merchant vessel Stena Impero en route to Dubai after being released by Iran. Images from a Royal Navy Wildcat helicopter operating from HMS MONTROSE which is patrolling the Gulf as part of the International Maritime Security Construct.
https://twitter.com/DefenceHQ/status/1177639520705093634
Terminator3 ::Tehnoloski slabiju Iransku vojsku...
Tehnološki ne, ali u prvom delu rata slabiju da. Ogroman procenat carskih oficira i pilota je nakon revolucije završio u zatvorima. Počeli su da ih vraćaju tek kada su shvatili da je vrag odneo šalu i da alahovi ratnici nisu ni za k***c.
Nekoliko videa, kad pričamo o Iranu, ako želimo, da razumijemo Iran. Jeste, Iran je imao puno modernog zapadnog naoružanja za vrijeme šaha. Problem je nastao posle revolucije, kad je zapad uveo embargo i sankcije prema Iranu. velik dio vojske, koji je umeo da upravlja ovim oružjem je nestao a nije bilo više ni rezervnih djelova za održavanje. Kad je Saddam počeo rat, Iran je bio na dnu kaosa, a Irak je imao punu podršku Amerikanaca, Francuza i Sovjeta. Veči dio borbe prema Iraku vodila je revolucionarna garda, koja tada nije imala takvo naoružanje ko armija. Oni su se borili sa ljudskim masama. Ali sankcije i embargo su udarale i u blagu opšte namjene koju narod treba. Tako je morao Iran da sve proizvede sam. Početak bio je težak ali otišli su pravim putem. Narod se je školovao, da su dobili tehničku inteligenciju i ljude, koji ume da rade u proizvodnji. osvajali su tehnologiju i gradili tvornice. Male i veče. Uz vanjsku pomoč osvajali su napredniju tehnologiju. Sad možemo da vidimo, da Iran ima institute, koji se opremaju superkompjuterima, koji vode razvoj novih tehnologija. Ustvarili su industriju, koja proizvodi više ili manje sve, što ljudi trebaju. Investiraju u energetiku i transportnu infrastrukturu poput avtoputeva i željeznica pa i u poljeprivredu. Iran sad ne izvozi samo naftu i gas, nego i hranu i industrijske produkte. Ljudi imaju posao i zarade novac. Kakav je tamo standard teško je reči, jer neznamo, kakve su cene domačih produkta. Više ili manje moderna industrija i tehničko izobraženi ljudi, koji umeju da rade su ono glavno, što Iranu daje moč. Oni ne zavise više od inostranstva ko Saudijci i ne trebaju radnika iz Pakistana i Filipina, da rade zanje.
Razvoj industrije omogučuje i proizvodnju oružja. Iran proizvaja ove sisteme Khordad 3 i Khordad 15 i Bavar i ostalo več nekoliko godina, tako da su jih sigurno več proizveli u nekim brojevima. Pošto su pod stalnim pritiskom mogučeg rata, proizvodnja je najverovatnija dista viša, nego što bi bila u normalnim uslovima. Ali ipak teško je špekulisati o količinama ovih novih oružja.
Iranci su na puno višem tehničkom nivou napram saudijcima. Imaju Saudijcim moderne avijone i oružje i pilote, koji su obučeni u Americi. Ali sve ostalo zavisi od inostranstva. Iran ima starije avijone ali imaju sve ostalo svoje. Imaju ljude, koji znaju da proizvode i da održavaju i da upotrebljavaju.
Citat:Tehnološki ne, ali u prvom delu rata slabiju da.
U prvom delu rata Iran jeste bio blizu Iraku (ako gledamo broj i kvalitet tenike, ne ulazeći u stanje iranske opreme) ali je bio slabiji na komandnom pitanju (mada je i to diskutabilno, mislim an kvalitet iračkog kadra). Onda se vremenom zbog gubitaka (nekada katstrofalnih), nedostatka delov, kao i stalne iračke nabave nove opreme iranska ravnopravnost u tehnici počela topiti, pa Iranci počinju da koriste iračku opremu. Bolje obučeni iranski piolti ipak ne mogu da do kraja iskoriste to što su bolji, jer nemaju dovoljno letno sposbnih mašina.
Sad tehnološka slabost Irana se vidi i korz njihove taktike i operacije. Iran uvek bira da se izjednači sa Irakom i da se tuče na mestima gde irački arsenal ne može da učestvuje,otud one smele operacije u močvarama Iraka, gde su Iračani krenuli kao odbranu da koriste i kablove sa strujom porinute u vodu.
Drugi momenat su famozni pešadijski juriši. Koji nisu baš ono Prvi svetski rat stil, nožna pušku i preko polja. Zapravo u pitanju je jedan komplikovaniji manevar, gde u prvom ešalonu grupe od 22 Basij dobrovoljca (22 čoveka je tražio Homeini iz svake džamije) kreću prvi da zbune iračku odbranu i izmore je, takođe svaka grupa ima zadatak da napadne neku tačku.Za njima kreću gardisti da iskoriste ono što su Basij započeli i probiju crtu, e tek onda iranska armija pali svoje mašine i kreće u eksplataciju uspeha. Iračani su bili potpuno nesposobni da manevrišu i pored superiornosti u tehnici, pa su ih pešadinci često nadigrali.
Citat:Tehnoloski slabiju Iransku vojsku... Laughing
Pocecu da verujem u klovnove i deda mraza...sve u paketu. Mr. Green
Vidi ovako, to što ne veruješ u Deda Mraza je tužno.
No osim u velični (na papiru) ratnog vazduhoplovstva Iran je od prvog dana rata imao manje tenkova, topova, oklopnih vozila od Iraka, kao i vojnika. Iranska armija je manja od Iračke, ali ima veću ljudsku rezervu. Iranska tehnika je bila zapuštena i bez održavanja, u prilog im nije išao i kastrofalni gubitak tokom operacije operacije Nasr, gde su izgubili četvrtinu operativnih tenkova. Sve se to vidi i održava na iranski način vođenja rata.
Citat:Reko mu bolesnik da tako kaze.
Znate, mi smo "sve" ratove "izgubili".!
To sto on nema veze sa zivotom, to nije bitno..
Nemam pojma o kakvom bolesniku pričaš. Al ne bih više da se raspravljam o JNA i VJ ovde (ima tema za to), Kubovac koji moj drugar (ma šta mislio o meni) je svoj odgovr dobio.
Kubovac ::
Što se tiče osmatrača, i mi smo imali širok dijapazon od metraša (P-12, 14, 1 preko UHF decimetraša (1RL218D Mečka, P-15), L-band decimetarskih (S-600 i AN-TPS-63), C-band centimetarskih (AN-TPS-70), pa su svi od reda ometani. Neki manje, a neki više uspešno.
Čak nekada ni same frekvencije nisu bile bitne koliko same mogućnosti radara.
Recimo, najteže je bio ometan radar AN/TPS-70 koji je trebao biti lakše ometan ako se gleda samo frekvencija. Takođe S-600 i AN/TPS-63 rade na približnim frekvencijama, pa je S-600 bio znatno bolje ometan od AN/TPS-63.
Slično je i sa Mečkom i P-15, gde je P-15 bio potpuno "udavljen", e Mečka se "nekako borila" ali je isto bila ometana.
Najbolje su prolazili "metraši" na 100-200 MHz i najteže su ometani iz vazduha, jer je potreban preveliki avion da nosi adekvatnu opremu za ometanje. Ipak, mogu se ometati sa više strana užim snopovima od 2-3 stepena. Takođe, mogu se ometati snažnim zemaljskim/brodskim ometačima koje bi Amerikanci mogli postaviti na brodove, u Saudijsku Arabiju, eventualno Pakistan i Avganistan i možda Irak (ne znam baš geopolitiku, ko bi im to dozvolio, a ko ne)....
Nije da nije ali porediti drzavu sa 1 600 000 km2 sa Srbijom u vazdusnom ratu, mislim da jednostavno ne pije vode. Srbija nema niti je tada mala bilo kakvu dubinu teritorije sa koje moze da se brani.
Sve sve ometanje ali neki aktivni ometaci kao sto spominjes brodski ili zemaljski bi se u misijama nasli na 400 km od svoje mete. Mislim da to ne ide.
U eventualnom sukobu sa Iranom, mislim da bi sam Persijski zaliv sa svojih oko 200 km najvece sirine bio prazan. Mislim da niko ne bi drzao brodove do jedno 300-400 km od iranske obale. Iranci imaju citavu paletu raketa lansiranih sa kopna kojima mogu da tuku ceo zaliv. Ne vidim scenario gde bi bilo ko mogao da operise brodovlje u Persijskom zalivu u slucaju rata. Indijski okean naravno ali tu opet dolazimo da ogromnih daljina. Ne vidim neko ucinkovito ometanje sa broda u Indijskom okeanu 400km od obale.
Dalje, brdovit teren jednostavno nije pravljen da tu neko ometa aktivno osim sa aviona. A tu je domet vrlo ogranicen. Dalje sa Kaspijskog mora, tj neka dubina teritorije bi sigurno imali neku sigurnost sa obzirom ko je tamo. Irak mislim da ne bi dozvolio nikakve napade sa svoje teritorije, Dobro to mozda ne bi mogli spreciti ali sam Irak je dovoljan tampon u smislu doleta protivnickih aviona i jednostavno kilometraze prostora. Svaki kilometar tog tampona je kilometar koji avijacija ne moze da zadire u Iran. Turska slicno naravno.
Eventualno mozda preko kurske teritorije u Iraku i Siriji da lete i napadaju. Avganistan.... mislim da jeste otvoren ali osim nekih carki, BPL i toga nema ozbiljnijeg napada. Zna se ko kontrolise prostor u Avganistanu osim glavnih gradova i uskih koridora komunikacije. Dalje, Iran se ne bi libio da naoruza njih kao svoju pesadiju i artiljerijom i recimo svojom verzijom TOWa. Mislim da bi tu neke ozbiljnije akcije bile glupost zbog kontrole terena i zbog logistickih prepreka.
Pakistan ... tesko je odgonetnuti. Naravno oni su logisticka potpora ratu u Avganistau i dobri su KSA ali tesko je dogonetnuti sta im je u interesu. Da paze na Indiju ili na Iran??? Ne znam. Recimo sanse za ozbiljnije akcije sa te teritorije u 50/50. Ali i oni mozda nekog obalsko dela koji se naslanja na Balocistan... ne znam gde bi posle udarali?
Jedina ozbiljnija akcija mogla bi da se prvi iz KSA i Indijskog okeana. Sve ostalo je nedovoljno. Kopneni napad ne dolazi u obzir imajuci u vidu teren (planincuge) i opreljenost Irana svojim verzijama TOW i Kornet. Mislim da niko normalan ne moze da vidi neki ozbiljniji kopneni napad. S obzirom kojim ciframa vojske bi tu baratali.... nema sanse. Ispod 2 000 000 ne vidim sanse za bilo sta. Ko danas moze da okupi 2 000 000+ ljudi da okupira Iran.. ili makar neki pribalni deo imajuci u vidu kako bi ta okupacija morala da se odvija godinama... ne znam ko zdrav u glavu moze da vidi to kao uspesno sa stanovista cena/dobitak.
Dakle ostaje nam vazdusni rat iscrpljivanja gde bi Iran imao neku stratesku dubinu teritorije i mogicnost da zatvori Persijski zaliv na neodredjeno vreme....
To bi znacilo smrt KSA kao drzave. Ali mozda to nekima odgovara? Mozda neki taj haos bi bankrotirao Kinu ali na i SAD koja proizvodi svoju naftu i placa dolarima? Ne znam. To je scenario svetskog haosa i krize koji niko ne moze da pretpostavi kako bi se zavrsio i da li bi bio dobar ili los i kako za koga. To bi bilo ravno umesto resavati problem neke firme koja posluje lose, zapaliti je do temelja. To bi bila destrukcija svetskog ekonomskog poretka koji bi bilo nemoguce kontrolisati. Opet... mozda mozemo diskutovati kome bi to odgovaralo?
Pitanje svih pitanja je - da li se rat protiv Irana moze dobiti vazdusnom kampanjom. Vracamo se na stratesko pitanje - da li je pat pozicija dobijena za Iran ili koaliciju? Da li Iran uopste more da "pobedi" da bi "pobedio"? Ja mislim da ne, njima je remi pobeda. S obzirom da jednostavnu velicinu Irana mislim da bi oni i bez branjenja ili bilo cega mogli da izdrze 6 meseci bombardovanja. Jednostavno svojom velicinom teritorije, sa rasporedom vitalnih meta i postrojenja, mislim da bi mogli da izdrze ogromnu velicinu bombardovanja, mozda cak i sve van nukl. naoruzanja.
Kolko je do sada ispaljeno i izbombardovano u Siriji pa i dalje prezivljavaju?
Jenostavno treba uzeti iranske potencijale i mete i pomnoziti sa brojem krstarecih raketa i precizno navodjenih bombi koje bi matematicki trebale biti koristene da se Iran unisti. Poseduje li neko (van svetskog rata ili nukl oruzja) potencijal da to uradi?
preko UHF decimetraša (1RL218D Mečka, P-15), L-band decimetarskih (S-600 i AN-TPS-63), C-band centimetarskih (AN-TPS-70), pa su svi od reda ometani. Neki manje, a neki više uspešno.
