offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1085
- Gde živiš: Beograd
|
@Frunze
Da podjem od toga da li je pogrešno reći turski narodi, osetljiv sam na kritiku mog (amaterskog) poznavanja etnologije  . U našoj terminologiji se zaista češće kaže turkijski narodi, to mi je naravno poznato, ali se kaže i turski narodi, dakle i turkijci i turci u širem smislu. Mislim da se u našem jeziku češće koristi izraz turkijski narodi, da bi se izbegla konfuzija zbog Turske i Turaka, kao posebne zemlje i naroda. Izraz sa korenom Turk je izvorni samonaziv za sve turske odnosno turkijske narode, otud se i još jedan narod, Turkmeni, a možda i još neki turkijski narodi (sada i u prošlosti) sebe bar alternativno zovu tako, smatrajući sebe Turcima u širem smislu, kao što ću ja za sebe reći i da sam Sloven, iako sam Srbin. Da se vratim na jednakost turkijski narodi / turski narodi, kad su iranski narodi u pitanju, nema tog opreza, i ako u Iranu živi više iranskih naroda, a takodje žive i izvan Irana, kao Oseti, Tadžici (naravno da nisu turski narodi), Paštuni... Kaže se prosto Iranski narodi, bez potrebe da se naglasi da se misli i na narode koji ne žive u Iranu.
Pod prirodnim saveznicima podrazumevam zemlje i narode kojima na duži rok nije nikakav spor na vidiku, i najvažniji interesi im se poklapaju. Suprotno od toga, mada je možda prirodni neprijatelj teška reč, su narodi i zemlje čiji su važni interesi medjusobno suprotstavljeni, sada ili u perspektivi. Prirodni saveznici trenutno, kratkoročno, mogu biti u sukobu, ili suprotno, neprijatelji mogu biti u savezu, zbog rešavanja trenutnog problema ili iz oportunizma. I jedno i drugo ću probati da pojasnim na pojedinačnim slučajevima dole.
Turske narode srednje Azije, uključujući i iranske Tadžike, Rusija je praktično stavila pod svoju vlast u drugoj polovini devetnaestog veka: mislim tu na gušće naseljene oblasti, u južnom delu centralne Azije. Sem Uzbeka i Tadžika, ostali narodi su imali slabije izgradjenu nacionalnu svest, ali rade na tome već više od 30 godina.
Realno, pre ili kasnije, Rusija i Kazastan moraju doći u sukob oko severa, koga su Rusi osvojili i kolonizovali još u 18. veku, a Kazastanci vode pažljivu politiku rekazanistacije istog tog severa, vodeći računa da se ne zamere ni Rusima u Kazastanu ni Ruskoj državi. Ruska većina u kazastanskom mekom trbuhu Rusije se topi, nisam siguran da će se Rusi pomiriti sa tim da Petropavlovsk, Pavlodar, Semipalatinsk... trajno budu izgubljeni za Rusiju. U vezi ovog, neće biti sukoba ako Rusija ne bude dovoljno jaka da se pozabavi severom Kazastana u narednih 30-tak godina, posle toga će verovatno već biti kasno. Zbog velike ruske manjine, Kazastan igra vrlo oprezno, ali kako rekoh menja situaciju na terenu. Rusija i Kazastan su primer prirodnog neprijatelja koji lepo saradjuju, rešavajući trenutne probleme, ostavljajući razrešenje sukoba strateških interesa za druga vremena.
Prema ostalim centraloazijskim republikama ruske teritorijalne pretenzije nisu realne, tako da su protivurečnosti manje ali postoje, jer zapad preko Turske, a i sama Turska, žele preko islama i turkijskog jedinstva da oslabe uticaj Rusije i čak okrenu te zemlje protiv Rusije. Mislim da je i logično da sve te zemlje žele da smanje zavisnost od Rusije, uključujući i mogućnost da izvoze energente u Evropu nezavisno od Rusije. Zato mislim da će se pre ili kasnije sukob interesa sa Rusijom dogoditi, bez rata, naravno.
Zbog centralne Azije, Rusi i Turci su prirodni neprijatelji. U vezi stim je i turski odnos prema Azerima, ali i nezavisno od centralne Azije, sada kada je spor u NK rešen, kada reše i problem transporta do Nahičevana (npr. prozapadna vlada u Jerevanu legne na rudu i omogući civilni transport) Azeri više neće imati nikakav razlog da peze Rusima, ići će u jači razvoj odnosa sa Turcima. Kao i za ostale turkofone narode Centralne Azije, Rusi su za njih bivši okupatori, bez obzira na efekte Staljinove "sterilizacije". Do sada, trenutna potreba Azera da se ne zamere Rusima, zbog NK, diktirala je dobre odnose sa Moskvom, sada treba očekivati postepeno okretanje ćurka naopako.
Sem u centralnoj Aziji i u Azerbejdžanu, Turci pokazuju volju da podrže sve turkijske narode u njihovoj emancipaciji, navešću samo najočitiji primer krimskih Tatara. Trenutni solidni odnosi Rusije i Turske su samo trenutni, jer i Rusija i Turska imaju problem sa zapadom. Recimo, da u Turskoj ponovo dodje prozapadna vlada, trenutni interesi bi morali da se žrtvuju...
Iran nema većih problema sa Rusijom, a sa Rusijom deli glavobolju u vezi pokušaja Turske i zapada da prodru u centralnu Aziju. Sprečavanje koridora Turska-C.Azija i prekid koridora Rusija-Iran, to su vitalni interesi i Irana i Moskve. Zato su Rusija i Iran prirodni saveznici, i važna im je Jermenija, ne toliko zbog koridora izmedju njih koliko da spreče koridor zapad-centralna Azija.
Što se Jermenije tiče, zbog NK i genocida nad Jermenima, Turska i Azerbejdžan su joj prirodni neprijatelji. Iran recimo ima korektan odnos prema svojim Jermenima, i priznaje turski genocid nad njima. Rusija i Iran joj mogu pomoći da opstane, čak im je interes da Jermenija opstane, nezavisna od ponižavajuće tursko/azerske dominacije, zbog toga su joj te zemlje prirodni saveznici. SAD i EU mogu privremeno da garantuju nezavisnost Jermenije, ali je njima Turska važnija.
Pošto sam nepotrebno pomenuo i Gruziju, sad da se vadim:-). Gruzija ima brojnu muslimansku manjinu, a Adžariju, koju su Rusi odvojili od Turske 1878. Gruzini su agresivno skoro rehristijanizovali, što pozdravljam, ali verem da im to Turci neće oprostiti. Slažem se da samo veća opasnost od Turske može da osnaži potrebu za savezom sa Rusijom.
|
