|
Аутор текста у видео запису - Давид Симонјан
„Кад смо стигли у село (Карин Так), расположење људи није било најбоље, тог дана погинули су председник села Мкхитар (служили смо у истом воду, високи, здрави, снажни као медвед) и његов отац и син.
Људи су копали ровове тачно испред села - последња линија одбране. Нисам видео никакву војну опрему. Напред, око пет километара од села, наша војска је заузела одбрамбене положаје на брдима, али су сељани схватили да ће их непријатељ заобићи и ићи право у село.
Са нама су били 18-годишњаци који су успели да одслуже само три месеца војног рока.
Заједно са њима стајали су стари ветерани добровољци који су стигли из Јерменије. Специјалне снаге из Јеревана налазиле су се на другом брду. Након артиљеријског гранатирања, непријатељ је напао младе дечаке и ветеране, а они су узвратили ватру и бацили непријатеља назад.
Специјалци, који нису ни нападнути, напустили су своја места и сишли у село, а када се отишло код њих, објаснили су да се морају повући.
Тада смо сви мислили да су били кукавице, али даљи догађаји сугеришу да им је наређено да се повуку са линије фронта.
Наши момци нису имали времена да нормално разговарају са њима: у близини је погодила граната. Ранила једног мог пријатеља у стомак и ноге.
Двоје наших, иако су били у потресу, рањенике су убацили у аутомобил и одвели у болницу .
Азербејџанци, тачније они који су се борили за њих, заиста су ноћу заобишли наше положаје и напали село, али су мештани села, наоружани митраљезима и једним пушкомитраљезом, успели да им се одупру.
Село је издржало и гранатирање и фронталне нападе, али истог дана свима је наређено да напусте село. Још једном смо проверили редослед и, уверивши се да долази од команде, напустили смо село.
Међутим, након неколико сати вратили смо се у Карин Так.
Сутрадан је започело најжешће гранатирање села из топова, минобацача и нечег јачег. Авион је летео и бомбардовао, њихов дрон је непрестано кружио небом. На нашој страни је само један минобацач радио, чувајући мало граната које смо имали. У помоћ нам је прискочио још један БМП, који је из митраљеза успео да испали један метак и одмах је уништен.
У таквим условима издржали смо још два дана, укупно смо се бранили недељу дана, али било је јасно да село не могу држати само снаге самоодбране, а војска се није придружила.
Ујутро, када су непријатељи заузели сва околна брда, напустили смо Карин Со.
Сутрадан је наша војска почела да бомбардује околину села, а пре тога ни једну гранату није испалила, а затим је даноноћно пуцала из свега што је имала.
Артсрун је весело извештавао на телевизији о херојској одбрани Карин Така, али знали смо да у селу нема никога од наших.
Дакле, отворен је пут до града Шуши, а тамо се догодио исти сценарио.
Текст јасно говори о томе како се Министарсто одбране Јерменије понашало у овом рату.
Остатак  [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
По мени је ово Никола П. и његова влада, по директиви својих налогодаваца, све до у танчине испаланирала и нажалост спровела у дело, на уштрб својих сународника - Јермена са НК.
|
