offline
- Shufle
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Mar 2009
- Poruke: 761
- Gde živiš: Srbija, Beograd
|
Citat:Ni oni koji se bave tim temama profesionalno nisu sigurno kog su porekla Albanci pa koja je svrha nagadjanja i piskaranja tako necega ovde.
P.S. Koliko sam imao priliku da pratim ni Albanci se medjusobno ne slazu o svom poreklu.
Slazem necemo vise o tome.
Preneo bi ovde deo teksta Zvonimira Trajkovica,coveka koji je bio u epicentru desavanja bitnim za ovu temu a covek je sam sa Kosova.
Citat: Na Kosmetu nikada pa ni danas nije živelo više od 1,2 miliona Šiptara i sva, često i naivna, pisanja da ih na Kosmetu ima 2 ili čak 2,5 miliona su obična šiptarska propaganda. Na KiM ima 7 gradova, pre bi se reklo gradića. Priština (oko 180 hiljada stanovnika), Mitrovica (85), Peć (75), Prizren (65), Gnjilane (50), Đakovica (50). i Uroševac (45). Svi ovi gradovi su u stvari sa okolinom jer se radi o ukupnom broju stanovnika opština, gde su uključene i ostale nacionalnosti. To su procenjeni podaci iz 1999 (pre bombardovanja), jer su Šiptari da bi mogli da lažno prikazuju svoju etničku zastupljenost na Kosmetu bojkotovali i opstruirali sve državne popise od 1971. godine do danas. Na Kosmetu je do proterivanja posle NATO bombardovanja 1999 pored Šiptara živelo i Srba (320 hiljada), plus Romi (45), Muslimani (27), Turaka (12), ostali (7), a u samoj Prištini od ukupnog broja stanovništva 38% su činili Srbi.
Ako ovome dodamo da je ukupna površina KiM 10.686 km2 te da je jedna trećina planinsko područje nepogodno za život, a po površini je više od dva puta manje od ravničarske Vojvodine (1,8 miliona stanovnika), postavlja se pitanje gde su upakovali tih 2 miliona Šiptara. U zadnjim biračkim spiskovima Šiptara je na Kosmetu upisano 1,18 miliona građana gde su i svi novodošli iz Albanije posle dolaska NATO-a. Ispada da na Kosmetu ima 820 hiljada šiptarske dece. Koliko to škola treba imati za toliku decu a u Prištini ih ima ukupno 6 osnovnih i 4 srednje. Njihova odeljenja nisu po 200 učenika već po 30-tak kao i u Beogradu.
Šiptarske igre brojkama nisu tako bezazlene kako se može pomisliti. Da bi u Makedoniji dobili pravo da budu konstitutivni deo države trebalo je da ih je više od 25%. U Makedoniji Šiptara ima između 15 i 17% ali su nekim zapadnim „popisima“ nakarikali 26,3%.
Citat: Već od 1967 za Srbe na KiM počinju ozbiljni problemi da bi sredinom sedamdesetih ti problemi prerasli u progon uz stalne šiptarske napade i maltretiranje sve do čestih ubistva Srba. Karakterističan primer šiptarskog zverstva iz 1979. je i slučaj kada su Đorđu Martinoviću iz okoline Gnjilana dok je radio u polju Šiptari nabili pivsku flašu u analni kanal i onda je u utrobi slomili. U selu Samodreža kod Vučitrna 03. jun 1982. ubijen je Danilo Milinčić na pragu svoje kuće i pred očima majke. Ubica je bio komšija Šiptar koji je želeo da uzme njihovo lepo imanje, i iz čista mira je na pragu kuće Milinčića ubio Danila - oca troje dese. Po sudskim istragama u periodu od 1970 do 1985 bilo je preko 2.200 predmeta napada batinanja i ubistava u kojima su u 92% slučajeva žrtve bili Srbi. Na hiljade žalbi Srbi upućuju najvišim držanim rukovodstvima zemlje, opisujući svoju nepodnošljivu situaciju na KiM, koje ostaju bez odgovora. Na sve ovo i srpsko i jugoslovensko rukovodstvo žmuri, ali najuporniji Srbi ipak opstaju nadajući se da će Tito skoro umreti (već je prevalio osamdesetu) pa da će stvari početi da se rešavaju. Srpsko razočarenje je bilo ogromno kada se i posle smrti Tita (1980. godine) ništa nije počelo da menja. Upravo ta neizmenjenost nepodnošljivog stanja pokreće Srbe sa KiM u masovne proteste (kasnije nazvano „Događanje naroda) što će u prvi plan izbaciti Miloševića kao lidera svih Srba.
Privredna slika Kosmeta
U celom posleratnom periodu od 1954. KiM uglavnom živi od dotacija svih republika, ali najviše Srbije (57%). Privreda i pored ogromnog ulaganja ne funkcioniše jer su na rukovodećim mestima nestručni Šiptari koji što neznanjem što namerno uništavaju i ono sto je dotacijama izgrađeno. Možda je najbolji primer Šiptarskog neznanja i nerada situacija sa strujom, koje danas na kosmetu nema. U Obiliću kraj Prištine sagrađene su dve termo elektrane „Kosovo A“ sa (5 blokova) ukupne instalirane snage 745Mw i „Kosovo B“ (2 bloka) 640Mw. Iako je Srbija bila u sankcijama skoro 10 godina pa je i održavanje pogonske spremnosti elektrana bilo nedovoljno, do odlaska Srba 1999 gotovo svi blokovi su radili sa prosečnim stepenom iskorišćenja od 62%. Danas te iste elektrane u koje je zapad uložio skoro pola milijardi $ ne rade ni sa 15% instalirane snage pa KiM redovno uvozi struju iz Srbije i Bugarske. Na raspolaganju im je 1.385Mw i oko 170 milijardi tona uglja na svega 5-15 metara dubine ali Šiptari nisu u stanju da proizvedu ni oko 400Mw koliko bi za potrebe KiM bilo dovoljno već struju uvoze iz Srbije i Bugarske.
Osim nekoliko pogona i tri rudnika „Trepče“ sve ostalo što je od industrije na Kosmetu izgrađeno urađeno je iz „Fonda za nerazvijene“ (dotacije) u koji je ulagala cela SFRJ ali tu industriju danas zapadni gaulajteri (kod kojih je vlasništvo svetinja) rasprodaju, dok Srbija još uvek redovno otplaćuje međunarodne kredite koje KiM dobilo. I pored najsavremenijih fabrika i tehnologije retko koja od njih je uspešno radila osim onih retkih gde su rukovodioci bili Srbi. Šiptari niti su znali niti hteli da fabrike uspešno posluju, jer je na Kosmetu „osnovna privredna delatnost“ bio šverc. Šverc svega, a posebno droge, oružja i zabranjenih materija. O tome sam pisao opširnije u tekstu: „SAD i EU otvorili puteve terorizma ka Evropi“.
Ne zato što Šiptari imaju posebne afinitete za te prljave poslove, već zato što se brojne šiptarske porodice mogu ishraniti samo tim visoko-profitabilnim „poslovima“. Radnička plata ma kako bila dobra, nedovoljna je da neki Šiptar može da ishrani vrlo brojnu porodicu i oni su onda pribegavali rizičnim „poslovima“ šverca, pa i droge. Osim toga tamo gde se posluje kešom, bez bankarskih i drugih garancija neophodno je izuzetno poverenje među partnerima, a među braćom je poverenje ipak najveće. Tako su brojne porodice pravile lance za šverc, gde jedan od braće kupuje robu, drugi vozi teći to prebacuje preko granice, četvrti prerađuje a peti prodaje. Sobzirom da Šiptari žive u brojnim zajednicama, među braćom nema potkradanja jer svi žive u istoj porodici i sav, iz tog šverca, zarađeni novac predaju ocu koji onda shodno potrebama to deli na celu porodicu. Tko su stvarane male zadruge koje su u odnosu na normalni četvoročlanu srpsku (evropsku) porodicu bile u velikoj prednosti, od rada u polju, bilo kakvog privatnog biznisa, pa sve do same bezbednosti porodice. Ako je porodica osnovna ćelija društva, onda je država bila obavezna da bar u domenu bezbednosti zaštiti tu normalnu evropsku porodicu. To je bilo neophodno jer su na jednom prostoru živele dve civilizacijski i kulturološki potpuno različite grupacije. Pošto te državne zaštite Srba nije bilo, već pod Titovim politikom sasvim suprotno, šiptarska manjina je potiskivala srpsku većinu. To je bio put kojim se došlo do današnjeg stanja na Kosmetu.
Možda sam u iznošenju svih ovih podataka bio opširniji nego što je to potrebno ali sam pošao od pretpostavke da ruski čitaoci „RP-Monitor“ nisu dovoljno upućeni u stvarno stanje na KiM. Posebno jer ih zapadni mediji kao i sve nas stalno bombarduju neverovatnim lažima. Zbog svega toga je više nego licemerno kada svakodnevno slušate od „svetskih“ (belosvetskih) medija da su Šiptari bili proganjani. Šiptari ni u jednom periodu od 1945. ne da nisu bili proganjani, već favorizovani do neverovatnih razmera. SKJ je takvu politiku favorizovanja Šiptara objašnjavao neophodnošću njihove emancipacije i ekonomske razvijenosti kako bi se oni integrisali u jugoslovensko društvo. Suprotno od očekivanja, što je ulaganje i favorizovanje Šiptara bilo veće povećavala se i njihova separatistička težnja. Na otvoreni separatizam i antidržavno delovanje i savezno i republičko rukovodstvo je zatvaralo oči, a Šiptari su intenzivno gradili uslove i mostove za svoju punu samostalnost.
Ni u periodu vladavine Miloševića od 1989 pa do 2000 niko Šiptare nije proganjao a kamo li ubijao. Tek kada su 1997 po nalogu zapada podigli oružanu pobunu Srbija je morala da interveniše. Pa i ta intervencija je bila prosto stidljiva i više se vodilo računa da neko „nevin“ ne strada nego što se intervenisalo punom snagom. Najgori deo te izvrnute slike je kada čak i sadašnji „naši“ politički lideri se tome zaključku o maltretiranju i zločinima nad Šiptarima pridružuju. Iako dobro znaju ko je na Kosmetu decenijama bio ugnjetavan, politički im je korisno, a zapadu potrebno da okrive Miloševića kako bi se razbijačka politika zapada prema Srbima opravdala. Zapadu je posebno važno da nečim opravdaju divljačko bombardovanje 1999 koje Srbi ničim nisu izazvali. Srbija je morala da interveniše protivu terorista OVK („Oslobodilačka vojska Kosova“)koji su napadali sve što se na putevima KiM kreće, a posebno Srbe po selima i izolovanim sredinama. To bi činila i svaka druga zemlja na čijoj teritoriji aktivno deluju teroristi, ali verovatno znatno žustrije i odlučnije, upravo onako kako to vidimo u zemljama zapada.
Za potpunu sliku o Kosmetu neophodno je opisati i period vladavine Miloševića, medijsko satanizovanje Srba, navodno „iseljavanje“ Šiptara, kao i bombardovanje, ali bih se na to osvrnuo u drugom nastavku ovog teksta jer bi inače bio previše dugačak za današnjeg čitaoca.
http://www.trajkovic.rs/komentari/018.html
Sta god mislili o ovom coveku mislim da ovaj tekst dobro ilustruje desavanja na Kosovu.
|
