|
Poslao: 23 Sep 2011 13:53
|
offline
- mean_machine
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 12598
|
Leonardo ::mean_machine ::RTS napravio reportazu o novom zaobilaznom putu 
I prvi put namera je bila jasna. Ovo prelayi sve granice.
Sve ce da urade samo zbog gledanosti.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2011 15:39
|
offline
- Pridružio: 10 Jun 2011
- Poruke: 191
|
KFOR krenuo u proboj barikada
Krenuli su da uklanjaju barikade ispred svoje baze na Jarinju.
Dacic deportovao Tacijevog ministra
Tacijeva maskota proterana iz Srbije.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2011 17:05
|
offline
- Pridružio: 10 Jun 2011
- Poruke: 191
|
Cekao sam dnevnik da vidim najnovije informacije, kad ono na dnevniku RTV ni rec o aktuelnim dogadjanjima na KiM, najvaznija vest, je usvojen Cankov amandman, i RTV vracena gradjanima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2011 20:54
|
offline
- Pridružio: 18 Avg 2009
- Poruke: 1124
- Gde živiš: Gde je krunisano 7 srpskih kraljeva
|
Napisano: 23 Sep 2011 20:30
http://www.smedia.rs/spress/vest/905/Kosovo-Barika.....VIDEO.html
Dopuna: 23 Sep 2011 20:52
Građani Srbije ne žele oružjem da brane Kosovo
Ogomnoj većini ljudi na pamet ne pada žrtvovanje života zbog Kosova, niti aktivni sukob sa Zapadom, smatraju istraživači javnog mnjenja Svetlana Logar i Zoran Lučić.
Ogromna većina građana Srbije ne bi se odazvala pozivu na bilo kakav oružani angažman ili nasilnu akciju u cilju takozvane odbrane Kosova, bez obzira na to koja bi institucija ili organizacija uputila takav poziv, saglasni su istraživači javnog mnjenja u razgovoru za Danas.
Preciznije, samo aktivni članovi grupacija ekstremne desnice bili bi eventualno spremni da odu na Kosovo i učestvuju u takvim operacijama, mada se ni to sa sigurnošću ne može tvrditi.
Kako je Danas objavio početkom ove nedelje, na adrese nekih građana stigli su pozivi Vojske Srbije radi saopštavanja ratnog rasporeda. U Ministarstvu odbrane su energično demantovali da je reč o pozivima u slučaju rata, tvrdeći da su to redovne aktivnosti. Ipak, deo javnosti je alarmiran, jer je sve podsetilo na situacije iz ratnih devedesetih. Lideri pojedinih političkih stranaka, poput SNS, DŠ i SRS, odlazili su ovih dana na Kosovo, kako bi “bili uz svoj narod u odbrani od okupacije”, a put Jarinja, Brnjaka i Kosovske Mitrovice zaputili su se neki aktivisti Obraza i sličnih ekstremističkih organizacija. Institucija u koju Srbi tradicionalno imaju veliko poverenje, Srpska pravoslavna crkva poziva, takođe, „na odbranu svete zemlje“, a kulminacija je u izjavi partijarha Irineja:
„Iako stradate, znate zašto stradate, ako budete morali krv da prolijete, znate zašto to činite. To je sveto mučeništvo i odbrana svete zemlje. To je poruka naše crkve, episkopa i arhijereja i onih koji se brinu o vama.“
- Vrlo mali procenat građana Srbije bio bio spreman da ide u borbu za odbranu Kosova. S obzirom na to da nemamo aktuelna empirijska istraživanja o toj temi, mogu da govorim samo na osnovu prethodnih istraživanja, koja kažu da ogromnoj većini ispitanika ne bi palo na pamet da se aktivno uključi u takozvanu borbu za Kosovo - navodi za Danas Svetlana Logar, istraživač Stratedžik marketinga.
Ona ističe da je raspoloženje za učešće u borbenim akcijama, nakon ratova iz devedesetih, vrlo malo.
- Kako su pokazala neka ranija istraživanja, građani čak nisu spremni na bilo kakav angažman koji bi išao dalje od potpisivanja peticija. I pored promenjenih okolnosti, ne verujem da bi se sada bilo šta u tom smislu promenilo. S druge strane, političari imaju toliko oprečne i promenjive stavove u vezi s Kosovom da je suludo očekivati da građani imaju jasnu predstavu o tome. Mislim da građani ne znaju šta Srbija dobija ili gubi, odnosno da li išta dobija ako izabere Kosovo naspram evropskih integracija - zaključuje Svetlana Logar.
Prema oceni Zorana Lučića, izvršnog direktora CeSID „najveći broj građana ne bi se odazvao čak ni pozivu Vojske Srbije da stupi u rezervni sastav za operacije na severu Kosova”. To se, kako kaže, može tvrditi i bez istraživanja javnog mnjenja o toj temi. Građani Srbije, tvrdi Lučić, dobro se sećaju kakve posledice mogu da proizađu iz konfrontacije sa zapadnim svetom, odnosno EU i Amerikom.
- Vrlo mali broj ljudi je spreman da ide na Kosovo i brani, kako to zastupaju pojedini političari, teritorijalni integritet i suverenitet. To mogu eventualno da budu oni koji se ne sećaju šta je bilo devedesetih, ali mislim da je takvih ljudi vrlo malo. Većina zaista ne bi išla da brani Kosovo. Bilo bi interesantno ukrštati podatke o podršci građana evropskim integracijama, odnosno pokušati doći do odgovora na pitanje ima li, recimo, glasača DS koji zastupaju evropski put Srbije, ali bi išli da prave barikade na Kosovu - naglašava Lučić.
(Danas)
>>> Kada bih hteo da obmanem Nato iznajmio bi ove analiticare 
Dopuna: 23 Sep 2011 20:54
http://www.smedia.rs/vesti/vest/75671/Kosovo-Gradj.....brane.html
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2011 23:22
|
offline
- Pridružio: 21 Avg 2011
- Poruke: 134
|
veljko82 ::Napisano: 23 Sep 2011 20:30
smedia.rs/spress/vest/905/Kosovo-Barika.....VIDEO.html
Dopuna: 23 Sep 2011 20:52
Građani Srbije ne žele oružjem da brane Kosovo
Ogomnoj većini ljudi na pamet ne pada žrtvovanje života zbog Kosova, niti aktivni sukob sa Zapadom, smatraju istraživači javnog mnjenja Svetlana Logar i Zoran Lučić.
Ogromna većina građana Srbije ne bi se odazvala pozivu na bilo kakav oružani angažman ili nasilnu akciju u cilju takozvane odbrane Kosova, bez obzira na to koja bi institucija ili organizacija uputila takav poziv, saglasni su istraživači javnog mnjenja u razgovoru za Danas.
Preciznije, samo aktivni članovi grupacija ekstremne desnice bili bi eventualno spremni da odu na Kosovo i učestvuju u takvim operacijama, mada se ni to sa sigurnošću ne može tvrditi.
Kako je Danas objavio početkom ove nedelje, na adrese nekih građana stigli su pozivi Vojske Srbije radi saopštavanja ratnog rasporeda. U Ministarstvu odbrane su energično demantovali da je reč o pozivima u slučaju rata, tvrdeći da su to redovne aktivnosti. Ipak, deo javnosti je alarmiran, jer je sve podsetilo na situacije iz ratnih devedesetih. Lideri pojedinih političkih stranaka, poput SNS, DŠ i SRS, odlazili su ovih dana na Kosovo, kako bi “bili uz svoj narod u odbrani od okupacije”, a put Jarinja, Brnjaka i Kosovske Mitrovice zaputili su se neki aktivisti Obraza i sličnih ekstremističkih organizacija. Institucija u koju Srbi tradicionalno imaju veliko poverenje, Srpska pravoslavna crkva poziva, takođe, „na odbranu svete zemlje“, a kulminacija je u izjavi partijarha Irineja:
„Iako stradate, znate zašto stradate, ako budete morali krv da prolijete, znate zašto to činite. To je sveto mučeništvo i odbrana svete zemlje. To je poruka naše crkve, episkopa i arhijereja i onih koji se brinu o vama.“
- Vrlo mali procenat građana Srbije bio bio spreman da ide u borbu za odbranu Kosova. S obzirom na to da nemamo aktuelna empirijska istraživanja o toj temi, mogu da govorim samo na osnovu prethodnih istraživanja, koja kažu da ogromnoj većini ispitanika ne bi palo na pamet da se aktivno uključi u takozvanu borbu za Kosovo - navodi za Danas Svetlana Logar, istraživač Stratedžik marketinga.
Ona ističe da je raspoloženje za učešće u borbenim akcijama, nakon ratova iz devedesetih, vrlo malo.
Kosovo: Priština i Euleks ruše barikade!?
Kfor razvukao žicu kod Jarinja!
Kosovo: Bacili zmiju na srpske novinare!
- Kako su pokazala neka ranija istraživanja, građani čak nisu spremni na bilo kakav angažman koji bi išao dalje od potpisivanja peticija. I pored promenjenih okolnosti, ne verujem da bi se sada bilo šta u tom smislu promenilo. S druge strane, političari imaju toliko oprečne i promenjive stavove u vezi s Kosovom da je suludo očekivati da građani imaju jasnu predstavu o tome. Mislim da građani ne znaju šta Srbija dobija ili gubi, odnosno da li išta dobija ako izabere Kosovo naspram evropskih integracija - zaključuje Svetlana Logar.
Prema oceni Zorana Lučića, izvršnog direktora CeSID „najveći broj građana ne bi se odazvao čak ni pozivu Vojske Srbije da stupi u rezervni sastav za operacije na severu Kosova”. To se, kako kaže, može tvrditi i bez istraživanja javnog mnjenja o toj temi. Građani Srbije, tvrdi Lučić, dobro se sećaju kakve posledice mogu da proizađu iz konfrontacije sa zapadnim svetom, odnosno EU i Amerikom.
- Vrlo mali broj ljudi je spreman da ide na Kosovo i brani, kako to zastupaju pojedini političari, teritorijalni integritet i suverenitet. To mogu eventualno da budu oni koji se ne sećaju šta je bilo devedesetih, ali mislim da je takvih ljudi vrlo malo. Većina zaista ne bi išla da brani Kosovo. Bilo bi interesantno ukrštati podatke o podršci građana evropskim integracijama, odnosno pokušati doći do odgovora na pitanje ima li, recimo, glasača DS koji zastupaju evropski put Srbije, ali bi išli da prave barikade na Kosovu - naglašava Lučić.
(Danas) >>> Kada bih hteo da obmanem Nato iznajmio bi ove analiticare
Dopuna: 23 Sep 2011 20:54
smedia.rs/vesti/vest/75671/Kosovo-Gradj.....brane.html
Ovo je prava slika stanja i to Šiptari ali i NATO znaju zato i rade to što rade...Srbija više nikad neće ratovati, za nju i većinu njenih građana ne postoji nacionalni interes za koji vrijedi ginuti.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2011 23:57
|
offline
- Kibo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Okt 2007
- Poruke: 7498
- Gde živiš: gde i mnogi Srbi pre mene
|
Napisano: 23 Sep 2011 23:54
Janko, a ko si ti da ovde ovako otvoreno na forumu postavljas takva pitanja? Ako te nesto interesuje, mozes da me pitas na pp a ja cu ti rado odgovoriti.
Dopuna: 23 Sep 2011 23:57
Tadić: Dva ostvarljiva paralelna cilja
23. septembar 2011. 21:35 > 21:38
Predsednik Srbije poručio je Generalnoj skupštini UN da Srbija želi da obezbedi opšteprihvatljivo rešenje za Kosovo i ubrza proces pristupanja EU.
Boris Tadić poručio je danas da Srbija ima dva paralelna cilja: da obezbedi opšteprihvatljivo rešenje za Kosovo sa najčvršćim garancijama srpskoj zajednici, i da ubrza proces pristupanja EU.
Tadić je, obraćajući se učesnicima Generalne skupštine UN, istakao da su oba ta cilja ostvarljiva, i da niko ne treba da pomišlja da je Srbija spremna da jedan cilj žrtvuje zbog ostvarenja drugog.
"Na drugima je da konačno odluče da li misle da je ispunjenje ova dva cilja preduslov dobrobiti regiona i njegove stabilnosti. Mi smo uvereni da je to u svačijem interesu", naglasio je Tadić.
Srbija je, prema njegovim rečima, veoma uvređena stvaranjem klime pretnji koja, povodom Kosova, dolazi iz zemalja koje bi joj, da stvari stoje drugačije, bile najprirodniji partner.
"U kompleksnoj sadašnjici naš cilj mora biti rešavanje pravih kriza i izbegavanje stvaranja novih nepotrebnih kriza. Postoje problemi koji se mogu rešavati strpljivim razgovorom i izgradnjom poverenja. Unilateralne akcije dovode do stvaranja nepotrebnih kriza", objasnio je Tadić.
Predsednik Tadić je oštro protestovao zbog podrške koju deo međunarodne zajednice daje unilateralnim pokušajima Prištine da postavi svoje carinike na administrativnim prelazima na severu pokrajine.
"Razgovori i pomirenje nisu mogući ukoliko se ustupci očekuju od samo jedne strane. Uspeh nije moguć ukoliko se preti nasiljem i za njim poseže usred pregovora", rekao je Tadić.
Sa svoje strane Srbija, kako je naglasio predsednik Tadić, ostaje privržena započetim razgovorima sa Prištinom i ostaće veoma aktivan partner u dijalogu.
"Postoje brojna pitanja kojima se moramo pozabaviti u predstojećim mesecima i apelujem na sve koji su uključeni u ovaj proces da budu konstruktivni. Očekujemo i od Kfora i Euleksa da potpuno poštuju statusnu neutralnost na koju su obavezani Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, a koja je izvor njihove legitimnosti na terenu i međunarodnoj sceni", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je precizirao da svako rešenje mora podrazumevati sporazum i čvrste garancije da će Srbi na Kosovu biti zaštićeni.
Prema njegovim rečima, u tom smislu je neophodno rešiti pitanja statusa srpske populacije na severu Kosova, decentralizacije, statusa spomenika i svetih mesta Srpske pravoslavne crkve i svojine, kako privatnih lica srpske nacionalnosti, tako i kompanija.
Pitanje statusa srpske populacije na severu Kosova, kako je upozorio Tadić, mora biti rešavano tako što će se u obzir uzeti realnost na terenu, a svi pokušaji da se ta realnost menja ne doprinose konstruktivnom rešenju.
Kada je reč o decentralizaciji na Kosovu, Tadić je objasnio da sve srpske enklave moraju imati unutrašnji politički, sudski i ekonomski život koji će im omogućiti da opstanu tu gde jesu, a Srbija je spremna da obezbedi svu neophodnu pomoć takvim sredinama.
Pitanje statusa SPC i nekih od njenih ključnih svetih mesta, prema Tadićevim rečima, mora biti rešeno davanjem sprecijalnog statusa, a odbijanje Prištine da tako postupi je velika sramota i za privremene organe vlasti i za međunarodne institucije na Kosovu.
Poslednje ključno pitanje se odnosi na imovinu, pre svega interno raseljenih, koji su postali taoci nerešavanja tog problema, kazao je Tadić.
"Neuspeh da se u dobroj volji u pregovorima napreduje u rešavanju pitanja prava srpske zajednice na Kosovu, koje je u samom središtu našeg interesovanja, za Srbiju je veoma uznemirujuće. Navedena četiri pitanja su za nas lakmus papir", rekao je Tadić.
"Željno očekujem dan kada ću moći da stanem za ovu govornicu i saopštim da smo rešili problem, da smo našli opšteprihvatljiv kompromis, ne nametnuto rešenje u kojem jedna strana dobija sve što je ikada poželela a druga ne dobija ništa", poručio je Tadić.
Kada je reč o evropskoj politici vlasti u Beogradu, predsednik Tadić je rekao da veruje da su ispunjeni kriterijumi potrebni da Srbija bude pozvana da postane kandidat za članstvo u EU i da započne pregovore o pristupanju.
"Ako se to dogodi, Srbija će prvi put, nakon dve decenije relativne izolacije, početi da veruje da je EU zaista vidi kao deo sebe", rekao je Tadić, i dodao da će ulazak Srbije u taj proces biti podjednako važan i za EU.
Osim što je konstruktivna u rešavanju problema na Kosovu, Srbija je čitavom regionu dala pozitivan primer u stvarima koje se tiču pomirenja, uspostavljanja vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i uspostavljanja institucionalnih kapaciteta za zadovoljavanje evropskih normi, naveo je Tadić.
On je rekao da je Beograd proteklih godina uspostavio potpuno nove odnose sa Zagrebom, što je bilo od velikog strateškog značaja za obezbeđenje stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
Govoreći na zasedanju Generalne skupštine UN, Tadić je pozdravio predstojeće članstvo Hrvatske u EU.
"To se odražava i na naše predsedavanje Centralnoevropskoj inicijativi i Jadransko-jonskoj inicijativi. Ono što je najvažnije, to se takođe odražava na predsedavanje Srbije Procesu saradnje u Jugoistočnoj Evropi, najvažnijoj regionalnoj inicijativi", kazao je Tadić.
Poseban naglasak predsednik Tadić stavio je na ulogu Srbije u regionalnom pomirenju, i poručio da Beograd razmišlja da traži predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju 2014. godine, na stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata.
Podsetivši na hapšenje poslednje dvojice odbeglih haških optuženika, Tadić je rekao da je tim činom Srbija prošla kroz neophodno pročišćenje od nasleđa devedesetih godina prošlog veka.
"Te aktivnosti su takođe preduzete kako bi se pokazalo da Srbija želi da promoviše potpuno pomirenje u regionu. Mi smo svoj deo time uradili", rekao je Tadić i dodao da Beograd insistira na tome da i drugi ispune svoje obaveze.
"Taj standard mora biti primenjen i u procesu otkrivanja istine o nalazima iz uznemirujućeg izveštaja Saveta Evrope o nehumanom tretmanu ljudi i trgovini organima na Kosovu. Samo Savet bezbednosti može da osigura sveobuhvatnu istragu i univerzalni mandat i jurisdikciju kako bi se svi počinioci zločina na Balkanu priveli pravdi, a to uključuje i one koji su počinili zločine na Kosovu", rekao je Tadić.
Predsednik Tadić se u govoru osvrnuo i na kompleksne međunarodne odnose, pre svega na ekonomsku krizu, klimatske probleme i političke i bezbednosne turbulencije na Bliskom Istoku.
Tadić je poručio da Srbija ostaje iskreno privržena rešavanju svih globalnih izazova današnjice.
(agencije/MONDO)
http://www.mondo.rs/s218626/Info/Srbija/Tadic-_Dva.....cilja.html
|
|
|
|
|
|
