babaroga ::Muka mi je od AV licno i njegovog presravanja, ali ja vidim da on vodi jednu racionalnu i pragmaticnu politiku kad je Kosovo u pitanju. Ne preti, ne obecava kule i gradove, prica sta mora da prica, ali mi objektivno drzimo status quo na Kosovu vec desetak godina. U smislu da nema novih priznanja, da nema integracije Kosovkih vlasti u svjetske institucije, da protivnik nema inicijativu i zamah u prosirenju otcjepljenja.Остатак поста из ког сам ово цитирао ти је сјајан, и похвалио бих га, да није било овог дела. Поготово мислим на делове које сам подебљао.
Та његова "рационална и прагматична" политика је довела дотле да пре 10 година шиптари нису смели ни да сањају да уђу на Север, а сада улазе по ћефу, и пуцају бојевом муницијом (у леђа!) на ненаоружне српске цивиле. Претходно су чак тукли и ухапсили његовог личног специјалног изасланика за КиМ! Ако је то некоме "рационално" и "прагматично", онда добро.
Уопште не прича "шта мора." Њега нико не тера на изјаве попут оне да на КиМ "немамо ни 1 метар, па ако било шта да добијемо, биће то велики успех". Свако ко зна било шта о преговарачкој вештини, зна да се оваквим изјавама позиција слаби, а не јача. Ствар је у томе што би он КиМ одавно предао, само да је то законски било могуће (наш Устав) и да 90% становништва није против тога.
Али, хајде дискусије ради, да претпоставимо да је чак и такве изјаве "морао" да даје. Овакву сигурно није морао:
Из ње се све види. Лице му је толико озарено, да јасно одсликава шта мисли и о "нашима", и о КиМ, и о страним освајачима попут Мурата. Ако Мурата толико цени и диви му се, а "наше" презире, можете ли тек замислити колико ли дивљење осећа према данашњим окупаторима КиМ?
Што се тиче тога да нема нових признања КиМ, као ни "иницијативе и замаха противника" и примању у светске институције, то је најмање његова заслуга. И птице знају да је Русија најзаслужнија за то.
Штавише, он је нанео велику штету преговарачком процесу пристајући на "замрзавање" признања/отпризнања. Јер, моментум је у том тренутку јасно био на нашој страни. Ко је хтео да призна КиМ, већ га је признао, нема ту више великих померања. Али је зато знатан број земаља био спреман да га отпризна, што би само охрабрило још већи број земаља да учини то исто, у тренутку кад је он пристао на ту лудост.
Milan A. Nikolic ::Кажу нато медији да на Космету има 1.885.000 бирача. Колико је реално да уопште има становника на Космету?
Ту је урачуната цела дијаспора, јер право гласа имају сви који имају то њихово тзв. држављанство плус Срби који живе на КиМ. Реално тамо нема ни 1,5 милиона становника са Србима и свим осталим народима.
Слична ствар се десила у С. Македонији где је пописано 1,8 милиона становника, а имају 1,9 милиона бирача.
Jovan Nenad ::riva ::
Time su Slovenci, da podsetimo mlađe čitaoce, izrazili jasno opredeljenje za Evropu. Tačnije za ulazak Slovenije, odnosno čitave SFR Jugoslavije u Evropsku ekonomsku zajednicu. Pošto Unija tada još nije postojala.
Po tebi ispade da je SR Slovenija tu sad bila neki svetionik a nije tako. Razgovori sa EEZ su se vodili na nivou federacije. Raspoloženje jugoslovena za Evropu bilo je svuda slično. A takođe i republičkih rukovodstava. Razlika je bila u konceptu. SR Slovenija nije želela da njen put u EEZ bude usporavan zbog problema drugih republika (ovde ne mislim na Srbiju ili ne samo na nju). Sloveniju danas doživljavamo kao svetionik progresa i liberalizma u SFRJ ali nije baš tako.
Citat:Zarad mlađih čitalaca, opet, ali bogami i starijima da osvežimo pamćenje, u Jugoslaviji se o tome uveliko raspravljalo, pa su čak vođeni i neki razgovori u tom smislu.
U stvari, na tom pitanju je počeo raspad Jugoslavije. Slovenija nije htela da čeka, a Srbija je sve više gledala put Moskve. Da bi pokazala ko je veći Evropljanin, Srbija je uvela blokadu slovenačke robe. Tvrdilo se da će Slovenija propasti čim više ne bude dobijala naše voće i povrće, i čim ovde ne bude mogla da prodaje svoje džempere i frižidere. Odziv je bio masovan..."
Tekst za link
Mogao bi onda, zarad mlađih čitalaca a i ovih starijih da osvežiš pamćenje i navedeš razloge te blokade.
Prvo, nakon štrajka rudara u Trepči dolazi do skupa u Cankarjevom domu gde Kučan i sukovodstvo slovenije pod parolom "AVOJ se brani u Trepči" daju svoju podršku trepčanskim rudarima (što je sasvim legitimno). Nakon toga biva organizovan Miting istine u Ljubljani koji, dakle u tom svetioniku progresa i demokratičnosti biva zabranjen od strane rukovodstva SR Slovenije. Ovu zabranu mitinga istine Srbija doživljava kao neprincipijelnost slovenačkog rukiovodstva i kao odgovor uvodi blokadu slevenačke robe, što je više bio demonstrativni i populistički čin nego što je imao stvarnu nameru propast slovenačke privrede.
@Nenad
"Time su Slovenci, da podsetimo mlađe čitaoce,,, "-- Nije to moj citat, nego novinara koji se zove Mijat Lakicevic. To sam i naveo u objavi. Imas i link na izvorni clanak.. U mojoj objavi stoji da sa njegovim zadnjim pasusom neko moze sloziti a neko i ne.
Do skupa u Cankarjevom domu (27.02.1989) dolazi nakon: Nakon obracuna sa Stambolicevom strujom 1987 u Srbiji, nakon rusenje rukovodstva AP Vojvodine mitingom 05.10.1988., nakon rusenja rukovodstva AP Kosovo u novembru 1988, nakon rusenja republickog rukovodstva Crne Gore mitingom u januaru 1989.
Rudari su otisli u okna strajkajuci zbog smjene albanskog rukovodtsva u AP Kosovo.
Do skupa u Cankarjevom domu nije postojao nitri jedan skup u Sloveniji koji bi se mogao usporediti sa gore navedenim mitinzima.
Miting istine 1.12.1989. u Ljubljani je bio zabranjen jer su do tada mitinzi istine ne institucionalnim putem smjenili legalna rukovodstva SR Crne Gore (mitinzi u Titogradu), AP Vojvodine (mitinzi u N.Sadu) i AP Kosovo (mitinzi u Beogradu) i doveli do hapsenja Azema Vlasija na direktni poziv mitingasa na mitingu u Beogradu 28.02.1989.
Nakon otkazivanja Mitinga istine 01.12.89, krece i sluzbeni ekonomski embargo SR Srbije prema SR Sloveniji.
@ Nenad "..što je više bio demonstrativni i populistički čin nego što je imao stvarnu nameru propast slovenačke privrede"- u tome i je problem, zbog populizma su radjenje velike greske.
Iako ja tu nikako nebi podcjenio gubitak trzista. Bile su finacijske posljedice za SLO privredu ali su se ljudi brzo okrenuli prema drugim trzistima.
Linkovi na govor Kucana u Cankarjevom domu i na kronoloski pregled uvodjenja ekonomskog embarga SR Srbije prema SR Sloveniji:
Po tebi ispade da je SR Slovenija tu sad bila neki svetionik a nije tako. Razgovori sa EEZ su se vodili na nivou federacije. Raspoloženje jugoslovena za Evropu bilo je svuda slično. A takođe i republičkih rukovodstava. Razlika je bila u konceptu. SR Slovenija nije želela da njen put u EEZ bude usporavan zbog problema drugih republika (ovde ne mislim na Srbiju ili ne samo na nju). Sloveniju danas doživljavamo kao svetionik progresa i liberalizma u SFRJ ali nije baš tako.
Raspolozenje Jugoslovena je mozda i bilo svugdje isto ali ne i raspolozenje rukovodioca pojedinih republika. Da je tome bio slucaj onda bi se bar jedan amandman slovenaca usvojio na onom 14. kongresu.. svi amandmani su preglasani uz popratni pljesak dobrog dijela ucesnika, gledali smo to na TV-u.
Citat iz knjige Andrije Colaka- Agonija Jugoslavije, u vezi reakcija strane stampe na prekid kongresa:
"Američka agencija "Asošijeted pres" navodi da su "komunisti iz liberalne Slovenije juče napustili kongres, jer se ne ide dovoljno u demokratske reforme". A milanski "Korijere dela sera" piše da je do rascepa "partije koja je još na vlasti došlo u složenom, proceduralnom. koncepcijskom i programskom haosu". "Više nego sukobu stavova prisustvovali smo sukobu dva sveta — od prvorazrednog boljševizma, do sofisticirane demokratije, one iz Slovenije" — zaključuje italijanski list."
O autoru: Andrija Čolak je bio savetnik za medije Predsedništva SK Jugoslavije
Da ne davimo, Hrvati su čekali skoro cela dva veka da ostvare san o nezavisnosti. Na kraju prošlog veka uspelo im je.
Šta su mislili o Jugoslaviji pokazali su još 41.
Sve ostalo je naklapanje i postavljanje dimnih zavesa.
Suštinska greška je u stvaranju te tvorevine.
A za to nam nisu krivi Hrvati.
Citat:Rudari su otisli u okna strajkajuci zbog smjene albanskog rukovodtsva u AP Kosovo.
A do krize i smene došlo je zbog?
Citat:Miting istine 1.12.1989. u Ljubljani je bio zabranjen jer su do tada mitinzi istine ne institucionalnim putem smjenili legalna rukovodstva SR Crne Gore (mitinzi u Titogradu), AP Vojvodine (mitinzi u N.Sadu) i AP Kosovo (mitinzi u Beogradu) i hapsenja Azema Vlasija na direktni poziv mitingasa na mitingu u Beogradu 28.02.1989.
@riva Sačekaj molim te.
Prvo, nadam se da smo saglasni da je miting izraz volje grupe ljudi, građana ili dela naroda, te da je takođe demokratska tekovina. Drugo, između Žute grede i mitinga u Ljubljani prošlo je vremenska razlika od skoro godinu i po dana.
Prvi miting u Crnoj Gori u avgustu 1988. godine, bio je ugušen jakom policijskom akcijom. Neću ulaziti da li je opravdana ili ne. Uzmimo da su republičke vlasti svakako dozvolili miting te je usled procene organa bezbednosti došlo do rasturanja istog. Nakon toga je došlo do previranja unutar samog republičkog rukovodstva i tek nakon pet meseci, u januaru 1989. godine posle (još jednog dozvoljenog) mitinga, daleko masovnijeg od prvog, crnogorsko rukovodstvo podnosi ostavku. Moja primedba bi bila da po ovome ispade da je crnogorsko rukovodstvo pokazalo više demkratičnosti od slovenačkog.
Obrazloženje slovenačkog rukovodstva za zabranu mitinga po meni nije pilo vodu. Prošlo je dakle godinu i po dana od incidenta u Crnoj Gori, nakon kojeg je održan još jedan miting bez incidenata. Na osnovu čega je došlo do zabrane mitinga istine u Sloveniji? Zbog toga što su učesnici mitinga u Beogradu uzvikivali "uhapsite Vlasija" koji je uhapšen u Prištini?
Ukoliko su, ako je verovati kasnijim izjavama Milana Kučana uistinu ovo bili razlozi zbog kog je došlo do zabrane, onda je Slovenija od svih republika bila najdalje svojoj paroli "Evopa Zdaj". Lično sumnjam u to.
U sprečavanju mitinga išlo se i dalje. Predsedništvo SFRJ i CK SKJ zahtevali su od Miloševića da uloži svoj autoritet kako bi okončao mitinge i kanalisao gnev naroda kroz institucije, što je on, međutim, odbio. Na zajedničkoj sednici Predsedništva SR Srbije i CK SK Srbije, 5. septembra 1988. godine, rekao je da su mitinzi „poštena, demokratska i očekivana reakcija“ - „Uostalom, ljudi mogu da se okupe samo na onoj osnovi na kojoj se osećaju napadnutima i ugroženima. Napadnuti su kao Srbi i Crnogorci, napuštaju svoje domove kao Srbi i Crnogorci i, prema tome, brane se kao Srbi i Crnogorci“ rekao je Slobodan Milošević na toj sednici.
Ja sad ovde ispadoh apologeta srpskih komunista, mnog članovi foruma znaju da sam daleko od toga, sa mnogima se na sličnim temam "koljem". No, ako nekom i izgleda kao apologija, istina je istina, pa da je i najgrđa.
Citat:Nakon otkazivanja Mitinga istine 01.12.89, krece i sluzbeni ekonomski embargo SR Srbije prema SR Sloveniji.
Objasnili smo i zašto
Citat:@ Nenad "..što je više bio demonstrativni i populistički čin nego što je imao stvarnu nameru propast slovenačke privrede"- u tome i je problem, zbog populizma su radjenje velike greske.
Iako ja tu nikako nebi podcjenio gubitak trzista. Bile su finacijske posljedice za SLO privredu ali su se ljudi brzo okrenuli prema drugim trzistima.
Nisam nigde rekao da je taj emargo bio dobar potez. Šta više, u svim segmentima bio je pogrešan i ishitren. No, svakako je taj potez posledica a ne uzrok.
dragon986 ::A kako ste elegantno zanemarili sve ostale stavke u pregovorima, o konacnom rešenju. Uključujući i zavrsni Helsinski akt. 😂Nemojte manipulisati. I Rambuje je prihvaćen ta stavka o završnim pregovorima. Zato što referendum (slobodna volja gradjana) je jedan od elemenata koji bi se uzeo za način rešavanja), koliko je tada bilo Srba a koliko danas. Milošević bi pao posle ovoga, a sa novim vlastima (demokratskim) bi išlo teže. Pa samo budala ne prihvata ono što Albanci odbacuju, za njih je Rambuje bio loš. Setite se izjava Tačia, al je njima Olbrajtova, O brajen zavrnuli uši morali su nevoljno da prihvate, zato što su oni znali Miliševića. Njega je samo deo o prolazu NATO snaga bio problematičan sve ostalo je Milošević prihvatio. Tako da ne zaludjujmo narod.
Nije niko zanemario ni jednu tačku, nego si si se ti pozvao na Kutlačića u tvrdnji da nije bilo ni pomena o referendumu. Sad vidim kažeš da bi se po soprazumu "referendum uzeo za način rešavanja" i objašnjavaš da je tada bilo više Srba nego danas. Što znači šta? Da bi tada Albanci na refeendumu izglasali nezavisnosr sa 65% a danas sa 95%. Znači, ipak se pominje referendum. Ili Kutlačić ne zna engleski. Ili nije bio tamo. Zbunjen sam sad.
liman ::Jogurt revolucija je početak kraja ex YU. Mi smo na silu promenili rukovodstvo u pokrajinama i time prekršili ustav i dali drugima mogućnost da rade isto. Velika greška Slobe obzirom da bi on svakako dobio tamo na izborima par godina kasnije. Ali on je bio takav avanturista od početka do kraja, nikakvog plana ni strategije nikad nije imao.
Poćetak kraja je Ustav iz 1974. godine. Sve što je sledilo posle njega ispisano je na njegovim stranicama. Već krajem sedamdesetih se osećaju posledice toga. Poseta Broza Kosovu, o tome Draža Marković govori. Nigde niti jedne zastave matične republike. U razgovoru sa Brozom, albansko rukovodstvo potencira na odnosu Kosovo - Jugoslavija. Nigde pomena matične republike Srbije. Dakle, oni su u donetom Ustavu prepoznali svoju poziciju te su tako i delovali. Da li je i za ovo kriv "nacionalizam" Miloševića? Da dodam i to da u tadašnjim komunističkim krugovima, zapravo je Stambolić taj koji je smatran za tvrđu nacionalnu struju, Miloševića su, kako Šuvar i Duraković navode, posmatrali kao tvrdokornog anacionalnog boljševika.
