"Nova" istorija Kosova i Metohije, 2009-2021. godina

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Eyes Wide Shut, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dragon986 ::Zato što referendum (slobodna volja gradjana) je jedan od elemenata koji bi se uzeo za način rešavanja), koliko je tada bilo Srba a koliko danas.


Na poslednjem zvaničnom popisu iz 1991 godine na KiM je zivelo 1956196 ljudi od toga:

Albanci - 1596072
Ostali - 194192

Pa da je i trećina Albanaca glasala protiv, referendum bi bio poguban po nas.

• 7Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Jovan Nenad, Dorcolac, Eyes Wide Shut, Krusarac, theNedjeljko, Sr.Stat.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О ОЦУ И СИНУ МАЂАРИМА КОЈИ СУ РАТОВАЛИ НА СВЕТОЈ ЗЕМЉИ
ДЕЦА СУ ОЧЕВЕ УЧИЛА КАКО СЕ БРАНИ ЗЕМЉА

Пише: Драган Вујачић

-ПЕТРЕ ево га стварно! Чујем друга Милана Станковића како виче са страже, а очима не могу да верујем. Мој ”дебели” Ерне стоји у сред нашег осматрачког положаја, зној му цури низ лице а на леђима запртио војничку врећу и шири руке. Да циркус буде већи, како му који борац прилази, он намерно на Мађарском поздравља: ”Јуно поткивано”.

Овако је према речима Петра Варњу изгледао “шок”који је доживео 14. априла 1999. када је на положају изнад Ђаковице у сред рата на Косову угледао оца Ернеа. Петар на почетку исповести открива да је тату у ствари “призвао” дан раније када је друговима рекао да његов ”матори” сигурно долази на Косово. Како се сећа некадашњи војник, априла 1999, телефонске везе са Србијом су биле у прекиду и он је, знајући Ернеа, нудио опкладу друговима да његов “дебели” неће “издржати медијску блокаду”.

Прича о оцу и сину Мађарима, који су заједно бранили Косово 1999. никада у новинама није написана. И не би, да генерал Владимир Лазаревић није недавно то поменуо. Ерне Варњу и Петар из Каменице крај Новог Сада, кажу у глас, поштују свог некадашњег команданта и “матори” Ерне вели:”Ако Лаза мисли да је то јуначко дело”, онда ваљда стварно треба да се “подели”.



-Био сам мартовац, класа 1998. и пар дана пред “скидање” пуковник Милош Ђошан постројио је војску и саопштио да је рат питање дана и да нико не иде кући. Војска се није бунила. Напротив. Мени на памет није пало да остављам другове – креће ратну причу Петар Варњу а отац се накашљава и одмах прекида:

-Јавио се Пера 22.марта и рече да остаје! И шта ћу. Као сваки тата саветујем да се “извуче”. Телефоном му причам “да се држава брани у новим фабрикама, децом у породилиштима, житом на пољу” а он ме пита :”Тата да ли си “пролупао”. Спусти ми слушалицу…

Према даљој приче породице Варњу, отац и син се дуго нису чули телефоном. Почетком априла, сећа се старији, почеле су Новим Садом да круже вести како се на Косову гине, а војска крије мртве. Сећа се Ерне и како је набавио војничку карту Косова и уцртавао мете за које Џејми Шеј каже да су гађане и како их је поредио са извештајима наше војске. Најгоре је оцу било што га је супруга Деса “онако гледала” над развијеном картом. Више није могао да издржи…

-То је била сцена из филма. Ерне на нашем положају код места Ћерим изнад села Кошаре. Каже, дошао да нас “нахрани” и вели све је донео за перклет гулаш. Распакује торбу пред војском и испадају кобасице, а ја покушавам да му објасним да су нас до сада три пута промашили томаховци али да ће нас сад звизнути само ако заложи ватру. Ерне је био збуњен, а моји из једнице да пукну од смеха – препричава посету Петар.

Старији ту одмахује руком. Неће да одговара на примедбе сина како је “мирисао” на ракију. Уместо тога, “грди”:
-Кад сам видео да је жив, признајем свануло ми. Боље кад сам га загледао видим, откопчана му кошуља и чизме а само шлем стоји како треба.Ту се сетих како смо ми некад били “под конац у војсци”. Нисам тада Петра грдио само зато што је био рат. Признајем помислио сам и да има више искуства од мене јер је мени био “први дан”!

У ствари, Ернеу је за један дан рата прошао девет кругова пакла. Својим очима је гледао истинске трагове нечастивог и неће свега ни да се сети.

-До Призрена сам путовао 48 сати ауто-стопом – сећа се некадашњи туристички радник. Понео сам кобасица, сланине и кулена, мало ракије па отприлике, они који су ме примали у кола нису зажалили. Први пут сам хтео ”да кукам” када сам ушао у Призрен. Пошто сам крочио из камиона пред привременим логором војске питао сам стражу: шта то грува около. Овај рече: Ору ови одозго!

Случај је хтео да се отац нађе поред амбуланте када је са Паштрика стигао камион са рањеницима. Помагао им је да сиђу и гледао има ли међу њима Петра.

-Спаковао ме сутра ујутру војни полицајац са тројицом момака из Посебних јединица полиције који су ишли ка Ђаковици. То су били Драган Кривокапић, Милоје Бањац и Мирослав Радојевић – никад их нећу заборавити. Мислио сам, најзад иде како треба а онда после 10 минута, на излазу из града кроз шофершајбну гледам лети ”томахавк” право на нас. Бањац за воланом укочи, ми искочисмо, а ракета удари негде иза. Седосмо опет у кола и после пет минута исти призор и поново смо “љубили” земљу. Трећи пут нас је Бог спасао – прича Ерне.

Та ракета пала је испред аута на 50 метара. Ударила је усред албанске колоне избеглица у близини села Кориша. Мртвих је било 87, рањених три пута толико.

-Ми смо искочили пре него је експлодирало и знам да сам трчао 50 так метара лево од пута пратећи полицајце из кола – наставља он. Лежали смо потом пар минута када се негде са пута чула команда: Војска, сви са десне стране пута. Прођосмо кроз мртве, кроз лелек рањених и сећам се да сам залегао између две оранице. Молио сам искрено: Боже ако те има, спашавај… Мирис смрти, то не може да се опише…

Варњу старији приповеда да им није било дозвољено да се задржавају на друму по коме су били расути лешеви Албанаца. Присебни, капетан, војни полицајац терао је све “куд који” јер се очекивао нови налет. Срећом оштећени голф је упалио из прве.

-У кафани у Пискотама (предграђе Ђаковице), први се огласио полицајац Кривокапић и рече: Никад овако близу смрти нисмо били! То је и мене “отворило” те онако, свечано, рекох:”Боже да ли би било праведно да погинем првог дана рата” и тада та полицијска “млађарија” крену да се смеје а за њима цела кафана. И данас ме ови ”ратни другови” подсећајућу на “дијалог” са Богом увек када се чујемо телефоном.

Син Петар је на овом месту тражио да се “угаси диктафон” док отац не узме терапију. Није рекао али се видело на лицу момка да проклето бомбардовање сматра кривцем што се Ерне лечи од рака. Старији Варњу о “свом раку” није хтео да прича. Сем: Биће боље!

-Ја сам био свих 78 дана на борбеном положају али ни немам ни приближна искуства као тата.Три пута нас је промашио “томахавк” и то је то. Хвала генералу Милошу Ђошану, његовом заменику Новици Станковићу мом мајору Душану Вукашиновићу кога смо звали “Брка зло”(никада му није било доста колико је укопана војска) пошто су нам главе сачували. Воднику Неџаду Дервишевићу Неђи…

Ерне Старији даље додаје да је у истом “дану из пакла” на Косову доживео и да му син “чува главу”. Каже, пошто је идеја “перклет гулаша”одбијена, син је морао да га спроведе са положаја.

-Тата сад десно, прескочи жицу, видиш да је минско поље и тако ме је Петар довео у позадину. А тамо, све врви од Нишлија. Пошто су ови чули што сам дошао, почеше причу како су се и они заветовали да ће на Косову погинути и да га неће дати, а ја их гледам и мислим се: Децо боље је да живите!

Брише Ерне и сузу. Наставља како му је исте ноћи пукао чир. Каже од барутних гасова је имао страшне тегобе. Ипак, сутра се јавио да носи пасуљ из кухиње на положај.

-Те ноћи Петрова јединица за осматрање је променила положај и једва смо их нашли. Да не беше Нишлије кога су звали Бата Ђоша никад сам не би дошао на тај положај. Затекох Петрово одељење како се смешта у кућу Албанца Души Туне.

Мађар Варњу и Албанац Туна су за једно поподне су постали велики пријатељи. Варњу млађи прича да га је Албанац Души Туна све до задњег дана рата питао како је Ерне, јел дошао кући, боли ли га стомак…

-Нема ту тајне. Души је мени дао реч да ће чувати Петра и другове а ја њему да ће војска чувати њега, кућу и сву чељад.Тако је и било. Волео бих још једном да га видим.Чуо сам да су после Албанци католици морали да беже у Хрватску – допуњава отац.

Ратовање добровољца Ерне Варњу трајало је десетак дана. У синовљеву јединицу Ваздушног осматрања и јављања каже није могао а ни другде му нису дали. Код Рајка Пековића полицајца из Пискота провео је пар дана и тамо је са Рајковом мајком и женом ишао по цео дан да музе краве Албанаца комшија који су отишли. Комшије су замолили Пековиће да им пазе домаћинство. Ерне се сећа и како није био “задовољан послом” и како не уме да чисти штале. Подвлачи да су Пековићи туђе пазили као своје.

Даље прича како је својим очима гледао колону Албнаца која је напустила Косовску Митровицу и кренула у Албанију “на сигурно”. “Никад такав јад није видео”. Ипак најнепријатније му је било у Ђаковици – говори Варњу у полушали ”јер се прочуо као велики херој” који је дошао да ратује са сином.

-Сећам се код Пековића, окупили се стари Црногорци који више нису за пушке, а довели и жене да им причам о свом јунаштву. Шта да кажем, сем да сам се поплашио као зец. Не могу да признам да сам се од сина и деце “учио” јунаштву. Не иде код Црногораца тако…После неколико дана вратио сам се кући.

Пребира Ерне по сећању две деценије после и сећа се:

-Једини који ми је на Косову рекао ”шта ћеш овде”, беше мој комшија и друг “из мира” покојни пуковник Стева Топалов: ”Може ли Мађар и једна ствар у овој држави без тебе да заврши“, грдио ме је комша Стева кога, када ме случајно видео на неком путу изнад Ђаковице.
-Само што срце није стрефило-смеје се.

Како даље говори Варњу,у “славном војевању” десило му се и да га на путу код Рожаја када се враћао преко Црне Горе, из аутобуса “скине” резервни полицајац који није чуо да у Србији живе и Мађари…Пошто је стигао у Андријевицу која је до тада била потпуно мирна, војска је добила узбуну јер се стигла вест да је јединица ОВК прешла и у овај реон. На дан када се вратио у Нови Сад 26. априла, прво је отишао по ауто у центар и пошто је прешао Жежељев мост, сат времена после, зликовци су га дефинитивно потопили у Дунав.

-Да сам погинуо на путу за Ђаковицу или да ме је погодило на Жежељевом мосту ни Деса ни Пера ни други син Иван не би знали где им је отац завршио – завршава Варњу. А син Петар на крају хоће да исприча још две епизоде из породичног “славног ратовања”.

-ТАТА је напустио Косово после неколико дана-сећа се Петар. Бата Ђоша, кувар, дошао је да ми донесе ту вест и том приликом извукао је цедуљицу из џепа. Писало је: Пукао ми је чир а ти да запамтиш:
1.Ко сам себе чува и Бог га чува.
2.У шуми је много штакора и подгузних мува, а мало вукова.
3.Данас је најтеже бити човек.То очекујем од тебе.
Тата Ерне

На самом крају Пера каже да је имао част да неколико дана буде курир генералима Павковићу и Лазаревићу када су ови били на истуреном командном месту крај Ђаковице.

-Једног дана генерал Павковић ми даде кесу пуну јабука коју сам оставио у фрижидер.Три дана касније, после једног састанка изађе он из собе, држи се за стомак, пита ” има ли шта сем конзерви” и ја рекох:Господине генерале има јабука. Какве бре јабуке-узврати а ја му велим оне што је донео.
-То је за вас децо. Вама сам донео да се освежите-изненадио ме генерал и стварно не могу да му заборавим колико је пазио на све нас.

https://balkanfokus.rs/o-ocu-i-sinu-madjarima-koji.....ni-zemlja/

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Shomy, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово није тема која разматра распад бивше СФРЈ, а тиме улазите и у расправе које нису по правилнику форума, јесте да је све повезано и да и проблем КиМ је проблем који има корене у прошлости али сконцентришите се на дешавања и анализе у садашњем времену.
Биће све поруке обрисане у континуитету и необјављене, које обрађују питања распада СФРЈ.
Хвала на разумевању!

• 1Ovo se svidja korisniku: Toper
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razgovara se o tome šta će Kurti raditi nakon poraza samoopredeljenja, kao i to da je sinoć i u južnom i u severnom delu KiM bilo pucnjave iz vatrenog oružja.

U pitanju je bila proslava bez povređenih. Važno je to što se na severnom delu KiM tenzija smirila i splasla, gde građani osećaju olakšanje nakon nedavnih nemira.

Stručnjak za bezbednost dr Ilija Životić objašnjava da je u pitanju bilo nasumično pucanje, koje je izazvalo još veću paniku. On dodaje i da je stvarni razlog Kurtijevog napada bilo odustajanje Srpske liste od izbora, kako bi albanci vladali severom Kosova.

- Kada bi vam predsednici opština svuda bili Albanci, to bi povećalo isaljevanje Srba sa Kosova. Dokazano je da Rada Trajković i ostali nemaju "prođu" među Srbima na KiM - navodi Životić.
http://www.pressonline.rs/info/politika/421383/ziv.....inama.html

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kos93, babaroga, Eyes Wide Shut, djordje92sm, MilosKop
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Ово није тема која разматра распад бивше СФРЈ, а тиме улазите и у расправе које нису по правилнику форума, јесте да је све повезано и да и проблем КиМ је проблем који има корене у прошлости али сконцентришите се на дешавања и анализе у садашњем времену.
Биће све поруке обрисане у континуитету и необјављене, које обрађују питања распада СФРЈ.
Хвала на разумевању!


Bilo je pitanje momenta kad će se ovo (s pravom) desiti.
Naziv teme i jeste "Nova istorija Kosova i Metohije". Mislim da sam među onima koji su odveli raspravu van toka te eto, da "povučem nogu" i da temu vratimo tamo gde treba da bude.
Događaje i poteze iz prošlosti ne možemo izmeniti. No svakako iz njih možemo izvesti zaključke.
Da smo mala zemlja, i kao takva moramo uklopiti naše interese sa interesima velikih. Da u tom uklapanju interesa moramo među velikim silama odabrati onu sa kojom se naši interesi najmanje kose ili najviše poklapaju. Da je geopolitika dinamična stvar i da se situacija menja jako brzo a da te promene moramo budno pratiti i reagovati pravovremeno na njih. Da je odnos snaga iz bipolarnog prešao u multipolarni i da je pitanje vremena kada će svaka država morati da se opredeli "kome će carstu" jer će svet biti podeljen na sfere uticaja. Da neutralnost u toj novonastaloj situaciji i podeljenim sferama ne znači ništa, naročito za zemlju koja poput nas ima toliko nerešenih pitanja.
Što se konkretno Kosova tiče, da se moramo držati naše "slamke" a to je međunarodno pravo. Ne smemo dakle, u pogledu KiM biti saučesnici u zaobilaženju i kršenju međunarodnih-pravnih normi. I to ne iz etičkih ili principijelnih razloga, nego iz prostih, pragmatičnih razloga. Jer je to jedini način da sačuvamo KiM u okviru državno-pravnog poretka Srbije. Ne postoji drugi način, jer međunarodno pravo jedino na šta možemo argumentavano igrati. Nisu to ni kulturna baština, ni istorijsko pravo ni bilo koji sentimenatlni momenat. Sve to naši protivnici mogu zaobići. Ono što ne mogu i štoza njih predstavlja zid, to je međunarodno prvo koje je na našoj strani. Da bi taj zid probili našim protivnicima je potrebna Srbija i njena saglasnost.
Za Srbiju bi dakle, prvo polazište u odabiru budućih saveznika trebalo upravo da bude to. Zemlje koje se u rešavanju kosovskog problema zalažu za poštovanje međunarodnog prava.
Nemojmo se zavaravati da će brzo rešenje doneti uspeh Srbiji u ovome. Nećemo mi preko noći postati Švajcarska. Niti će nas neko zbog nepristajanja na njihove zahteve bombardovati. Prošla su ta vremena. Žuri se njima, jer bez priznanja Srbije i ostalih zemalja ne mogu da započnu niti jednu međunarodnih integracija koje sam ranije spomenuo. Mi smo tu gde jesmo i koliko god čudno zvučalo i dalje bolje stojimo od tzv. Republike Kosovo.

• 1Ovo se svidja korisniku: Tragač
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::
Da smo mala zemlja, i kao takva moramo uklopiti naše interese sa interesima velikih. Da u tom uklapanju interesa moramo među velikim silama odabrati onu sa kojom se naši interesi najmanje kose ili najviše poklapaju. Da je geopolitika dinamična stvar i da se situacija menja jako brzo a da te promene moramo budno pratiti i reagovati pravovremeno na njih. Da je odnos snaga iz bipolarnog prešao u multipolarni i da je pitanje vremena kada će svaka država morati da se opredeli "kome će carstu" jer će svet biti podeljen na sfere uticaja. Da neutralnost u toj novonastaloj situaciji i podeljenim sferama ne znači ništa, naročito za zemlju koja poput nas ima toliko nerešenih pitanja.
Što se konkretno Kosova tiče, da se moramo držati naše "slamke" a to je međunarodno pravo. Ne smemo dakle, u pogledu KiM biti saučesnici u zaobilaženju i kršenju međunarodnih-pravnih normi. I to ne iz etičkih ili principijelnih razloga, nego iz prostih, pragmatičnih razloga. Jer je to jedini način da sačuvamo KiM u okviru državno-pravnog poretka Srbije. Ne postoji drugi način, jer međunarodno pravo jedino na šta možemo argumentavano igrati. Nisu to ni kulturna baština, ni istorijsko pravo ni bilo koji sentimenatlni momenat. Sve to naši protivnici mogu zaobići. Ono što ne mogu i štoza njih predstavlja zid, to je međunarodno prvo koje je na našoj strani. Da bi taj zid probili našim protivnicima je potrebna Srbija i njena saglasnost.
Za Srbiju bi dakle, prvo polazište u odabiru budućih saveznika trebalo upravo da bude to. Zemlje koje se u rešavanju kosovskog problema zalažu za poštovanje međunarodnog prava.
Nemojmo se zavaravati da će brzo rešenje doneti uspeh Srbiji u ovome. Nećemo mi preko noći postati Švajcarska. Niti će nas neko zbog nepristajanja na njihove zahteve bombardovati. Prošla su ta vremena. Žuri se njima, jer bez priznanja Srbije i ostalih zemalja ne mogu da započnu niti jednu međunarodnih integracija koje sam ranije spomenuo. Mi smo tu gde jesmo i koliko god čudno zvučalo i dalje bolje stojimo od tzv. Republike Kosovo.

Izvanredno sazeto. Ja bih da dodam da ja kod izbora saveznika, kao i kod izbora svalerke, imam jako niske kriterijume. Otprilike, prolazi svaka, samo da joj ga strpam. I to za sto manje para.

Tako da ja saveznike ne bih bas nesto birao. Slazem se da argument postovanja medjunarodnog prava itd, itd, stoji, al ima metoda da se pomogne stvar i sa ovima sto ne postuju bas mnogo ni medjunarodno ni neka druga prava.

Ima kod Srba taj neki tipicno srpski melanholicni prkos, ili nekakv slican mentalni otklon, koji ne mogu ni da definisem kako valja, pa bi se ljudi jos kacili sa Turcima oko Murata, ili sa Austrijom oko velikog rata.

A stvar je prosta. Ako te neko kara, taj neko ti je dusmani. Mozes da se bijes sa njim, to smo pokusali, i prosli kako smo prosli. Probem je sta da radis kad te dusmanin prebije, al te ne umlati skroz, nego te ostavi zivog i nastavi da te kara.

Znaci nas je nash dusmanin, kad nas je pobjedio, poceo da nas dalje kara. Prvo nam je oteo ovu njivu, pa onda neda nam onim putem do vodenice, pa onda trazi da mu mi sami aplaudiramo i da se slozimo da nas kara i da treba da nas kara. A ko zna sta ce tek sutra da nam radi?

I jos ide po selu i svako malo prica kako mi moramo da priznamo da je ta njiva sad tog drugog komsije kome je on dao nasu njivu, i da mora da se vrsi pritisak na nas od svih, u selu, u kafani i u crkvi i na groblju, pritisak na nas da potpisemo prenos vlasnistva te njive na tog drugog komsiju koji radi sa dusmaninom.

Zasto on sad to radi nama kad nas je vec prebio i kad mu ne pravimo vise problema. Pa zato da zavrsava druge svoje poslove po selu. Da ne mora da bije pola sela, samo im ukaze kako smo mi prosli.

Ciji je projekat kosovska nezavisnost? Kome je trebalo 2008 da Kosovo proglasi nezavisnim. I zasto su to uradili?

Po meni, Kosovska nezavisnost ima malo veze sa Srbijom. Mi smo tu kolateralna steta. Projekat Kosovske nezavisnosti je probni projekat legalizacije nasilnog otcjepljenja suverene teritorije maticne drzave, pod maskom humanitarne vojne intervencije, i sa ciljem da se taj recept, kad je jednom "odobren", primjeni na nekim mnogo bitnijim lokacijama. Bitnijim za promotere projekta.

Naravno, projekat nije uspio. Vlasi su se dosjetili, i sve se vise dosjecaju, da ovo sto nama siledzija radi, moze lako i njima sutra da radi. I pola sela sad vec odbacuje siledziju i ideju da je nasa njiva u stvari komsijska.

Ono sto treba razumjeti je da dok god je siledzija u snazi, i nema drugog siledzije da se u selu napravi red, on ce da nas kara. I karace nas bez obzira sta mi radili, jer nas kara zbog drugih, a ne zbog nas i nase njive. Za njega, njiva je rijesena prica.

Iz te perspektive, svi su potencijalni saveznici, biio javni ili tajni, svako ko ima iti malo interesa da se siledziji stane na put i da se selo vrati u normalu.

Iz te perspektive, ako treba reci da je Murat bio veliki i pametan, pa reci ce mo da je Murat bio i veliki i pametan. I podizacemo spomenike Alijevu i ekipi. I trpicemo da nas u bijeloj kuci sjednu na magarecu klupu. Nece nam to vratiti nasu njivu, al oce pomoci da selo vidi sta je problem.

A nicija nije gorila do zore. Strpljen spasen.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dac, nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Трпљење рађа калкулаторе и робове.
Ду.е се продаје док је на цени ( има чврстину)
Боље нагла пропаст но труљење.


Ово су не срБски ставови.
"Српски ставови су
Ћути не таласај, Шта он зна?
Боље жив магарац, него мртав лав."
Опстати није исто што и уздићи се.
Ови доле гласали? Гласали а не бојкотовали. ... Дигли пругу у ваздух...елиминисали неке кримосе....итд.
Пропаде све јер бранимо оно што само себе не брани.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Urednik u Srpskom telegrafu Dražen Ostojić kaže da za njega nije iznenađenje što Britanci obučavaju i podučavaju kosovske Albance. foto:pink - Tako funkcionišu već godinama. Oni su čedo zapada i oni ne mogu da donesu ni najbezazleniju političku odluku bez podrške neke sile sa zapada, Britanije, EU...Ako kažemo da ima bilo šta dobro u tome, to je izborni rezultat.
http://www.pressonline.rs/info/politika/421393/bri.....apada.html


"Molim vas, gospodine Bond, iskoristite svoj uticaj i ubedite Srbe da priznaju Kosovo", svojevremeno je, u liftu u sedištu Ujedinjenih nacija, tadašnji američki ambasador Zalmaj Kalilzad zamolio sada već pokojnog Agenta 007, Rodžera Mura.

Diplomatski "specijalac" mlađeg Džordža Buša, filmski specijalac Njenog kraljevskog veličanstva i srpski diplomata su se "sudarili" u liftu usred prilično žučnih pregovora oko sudbine plana za rešavanje kosovske krize, koji je, netom, načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.

"Plašim se tu ništa ne mogu da uradim", rekao je nasmejani Rodžer Mur, pre nego što je iz lifta išetao u novu misiju, ovaj put kao Unicefov ambasador dobre volje.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/45.....ja-un.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Eyes Wide Shut
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::Jovan Nenad ::


Izvanredno sazeto. Ja bih da dodam da ja kod izbora saveznika, kao i kod izbora svalerke, imam jako niske kriterijume. Otprilike, prolazi svaka, samo da joj ga strpam. I to za sto manje para.


Zahvaljujem.
Ne mislim da trebamo imati visoke kriterijume. Dovoljno da nam se intetersi u što manjoj meri kose.


@babaroga, metafora ti je prilično dobra a i duhovita pa ću, ako mi ne zamere, nastaviti u tom stilu.




Citat:A stvar je prosta. Ako te neko kara, taj neko ti je dusmani. Mozes da se bijes sa njim, to smo pokusali, i prosli kako smo prosli. Probem je sta da radis kad te dusmanin prebije, al te ne umlati skroz, nego te ostavi zivog i nastavi da te kara.....

Situacija je takva da se naš sadašnji partner ponaša kao iz poznatog teksta Trokrilnog iz filma "U raljama života". Naš partner se, iako u godinama, predstavlja kao vrsni ljubavnik i zavodnik, iako je od svega toga najpre samo jedan nasilnik. On ume da maše obećanjima i nekakvim sitnim poklonima, no to uopšte nije šarmantno...on je pre svega nasilnik, sklon prevarama, manipuliacijama i koje čemu. Na kraju, vezu sa nama ne doživljava ozbiljno za njega, to je samo stvar seksa i njegovih interesa. Mi smo doduše, jedno vreme gajili iskrenu nadu da ćemo uz njega imati potrebnu i obećavanu sigurnost, no, sada smo se, barem se nadam, otreznili.
Već imamo dovoljno iskustva i godina da shvatimo da to nije to i da moramo da idemo dalje u potragu za nekim ko će nam pružiti sigurnost koja nam treba. Naravno nasilnik još uvek ne odustaje niti će tako lako. Ali, ne moramo mi baš ni svaki put da legnemo sa njim. Možemo nekad vešto da izbegnemo to, vadeći se na glavobolju, mučninu ili što šta. Da je i najbolji pa nije uvek do toga, a ne ova drtina. Nekad će se ljutiti, možda nas zaključa malo i ne pusti i iz sobe, dobićemo i koju šljagu (nasilnik je to)... ali u toj turi, karani biti nećemo. I tako u krug, dokle god mora, svesni daćemo vrlo brzo morati da ga ostavimo i odemo drugom partneru. Ne da sedimo na dve stolice i viđamo se sa obojicom (tako nas neće bog zna kako ceniti i shvatiti ozbiljno) nego rašćistimo sa jednim i okrenemo se drugom. Naravno, sada smo iskusniji, stariji, zreliji. Znamo šta hoćemo.

Neka ne zamere ostali na ovoj metafori