offline
- vasiljevic
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1519
- Gde živiš: Beograd
|
@roland:
Volim kad vidim daneko ima jedan post i da mi savet jer ja koji nešto malo znam o vojsci, načinimma upotrebe, državi i sl, nemam hladnu glavu i razmišljam srcem.
Da ti odmah prevedem koliko je meni sve u srcu i ne znan šta da radim i zašto. Nama je Kosovo i Metohija ne samo priča o istoriji već mnogo više priča o ekonomiji. Nama su dole zalihe uglja koji je nama bitan za stvaranje jeftine električne struje. A jeftina električna struje je ono što je bitno kada se sa nekim razgovara o recimo ulaganju u industriju, ili kada se govori o ceni proizvoda koji si napravio i koji treba da se proda. Ako ne vratimo pomenutu teritoriju, mi možemo za najkasnije 10 godina da kažémo da ne znamo kako do električne energije, i da lepo se počnemo da dogovaramo o tome kako da pravimo nečto drugo. Solarna energija? Neće nam dati ni 10%, hidropotencijal možda oko 15% onoga što nam danas daju termoelektrane. Šta nam ostaje? Nuklerane elektrane sa uranijumskim gorivom koje će biti izuzetno skupo jer ako ne znaš, samo ove godine je potrošeno oko 10.000 tona više goriva nego što je proizvedeno, pokriveno je prodajom uranijuma vojnih rezervi Rusije i SAD, a Rusija od 2013te prestaje da se time bavi ... Dakle, nuklearke koje same koštaju jedno 5+ puta više nego jedna termoelektrana kao postrojenje sa skupim uranijumom ... Mislim da ti je jasno koliko ima da poskupi struja. Hoćeš li da plaćaš struju 5-10 puta skuplje? Hladna glava ..... Mislim da je ovo dovoljno hladna glava, da ne pominjem ostalo dole. Tako da je ovo nešto što savetujem svima da imaju na umu pre nego počnu da pričaju kako ovo ili ono nije realno ....
@veljko82 @ Mercury:
Nije to nimalo holivudski niti nepoznato za nas u našoj istoriji. Imate primer komita. Dakle, jedinice dobrovoljaca koje je na neki mamnji način koordinisala država. Cilj države je u tom poslu jasan. Oslabiti snage protivnika na terenu koji te interesuje. Nešto što je dobro poznato i iz sukoba tada dva Vijetnama. Jedna stana je koristila sasvim drugačiji način borbe koji je pravio probleme drugoj strani i terao je na nogostruko veće troškove za odbranu. Tu je na kraju jedino pitanje vremena. Šta se napada? Pa ono vitalno za protivnika. Njihove policijske snage, recimo, pa ljudi koji su predstavnici vlasti, oni koji kontrolišu situaciju kod njih, sredstva snabdevanje strujom, vodoom, telekomunikacije, skladišta hrane itd, itd, itd. Mali prljav specijalni rat. KFOR i EULEKS? Pa ako nalete na nišan šta da im se radi. Loše je da ćé kukati i pretiti, dpbro je da će vrlo brzo pobeći odatle. I da se okrenem na ono što je rečeno oko toga da južno neće ostati 3 živa srbina ... u obvakvom ratu se vrlo surovo odgovara na napad sa još žešćim napadima. Sukob se drži protiv organa vlasti dok ne krenu na civile i tada se menja strategija u skladu sa time. Posle prvog odgovora koji je jasan, ima da stanu sami. Koji je rezultat? Prvo oni gube kontrolu njihovih organa na delovima teritorije, a civili koji ostaju tu, imaju dva jasna izbora: ili prihvataš državu ili ideš. Moralni problem sa time? Nema ga, to su nama priredili, pa .... na kraju dolazimo do situacije koja je de facto stanje koje mora da se reši i rešava se ulaskom državnih snaga na svoju teritoriju i uspostavom reda i zakona. Moglo bi ovde da se mnogo priča o tome kako i gde, ali nije toliko bitno.
A što se tiče mađunarodne zajednice... Pa prvo pitanje je šta da urade? Invaziju na nas? MOžé biti ali nisam siguran da im treba da se gine na veliko u sred Evrope. Bombardovanje? Čega? Već je uništeno sve što vredi, tako da nema mnogo meta koje je moguće gađat. Recimo, Fiatova nova fabrika u Kragujevcu, recimo, dobar rentabilan cilj. Ili recimo željezara u Smederevu koja je američka danas. Ili da probaju da se prave pametni i gađaju rusku rafineriju nafte. Tako da po tim pitanjima, tu smo vrlo sigurni. Prazne kasarne? Masovna bombardovanja zaboravite. To nema šanse i neće moći da se odradi u srcu Evrope. Razloga je mnogo, a glavni su u njihovim dvorištima.
Ovo je sve teorija o tome kako vojno vratiti nešto. U praksi, ima mnogo manje teških poteza i rešenja. Dovoljno je reći EU neka hvala. I tu će oni da se nađu u problemu. Zašto? Na reči onih koji kažu da nama trebaju jer daju pare, neka lepo pobroje koliko smo mi to dobili od njih za 10 godina. Ono što EU gubi je mogućnost uticanja na Srbiju. A kada nemaš uticaja, e tada je gotova priča. Uticaj je mogućnost da nekog ubediš u nešto, na kraju krajeva. Stiče se obećanjem, nečim vrednim i sl. Do sada to je bila bajka o ulasku u EU. Kad toga nema, nema uticaja. Tada moraš da nešto daješ, i to mnogo više i mnogo povoljnije nego kada si imao pristup. Jer sada prvo moraš da kupiš pristup nekome. A da njima ne odgovara da nemajupristup, ne odgovara. Jer tada neko drugi može da kupuje uticaj. I što bi za njih bilo najgore, da ostvari uticaj. Recimo, ruska vojna baza sa krstarećim raketama iza Rumunskog položaja antibalističke zaštite. Recimo. Ili da prevedem sve ovo na ono što razumete. Psa možéte da kontrolišete sistemom nagrade i zahteva. Ali ako mu mašete sa kobasicom, a ne dajete je, na kraju, taj pas neće da vas sluša već će lepo da se okrene i ode. Da bi ga pridobili, neće višé biti dovoljno da mašete kobasicom, već da bi se samo vratio ima da mu date nekoliko šnicli. I to je to, prosto i jednostavno objašnjenje šta i kako za početak. I da, na pitanje kako da Rusi dođu do nas i mi do njih, imate Dunav. Lepa međunarodna reka sa međunarodno priznatim pravilima plovidbe na njemu. Tu je početak, reći da EU nije bez alternative i da sada je to priča od koga šta dobijamo. Uz jasno pravilo, ne varamo kad napravimo dogovor. Tada će Nemci da objašnjavaju partnerima u NATO šta se desilo i zašto.
|
