"Nova" istorija Kosova i Metohije, 2009-2021. godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako gledano u globalu 21. vek će otvoriti tri velika pitanja a to su :

1. Dekadencija nacionalnih država
2. Pojam terorizma
3. Svrha medjunarodnog prava


Kod prvog je stvar u tome što je sada stvorena država Kosovo , koja nije nacionalna država i pored činjenice da Albanci već imaju svoju nacionalnu državu , Albaniju . Dakle svaki normalan čovek bi se zapitao , zašto Srbi nemaju pravo na odcepljenje svoje veoma velike dijaspore u BiH ? Zbog čega i drugi narodi nemaju tu privilegiju da poseduju dve ili više država tamo gde su većina ?

Drugo pitanje je pitanje ko su to zapravo teroristi . Jer Amerika jasno poručuje da je objavila rat terorizmu . Pitanje je ko su to zapravo teroristi a ko borci za slobodu i ko je ovlašćen da odlučuje o tome ?

Treće pitanje je jasna nesposobnost i beskorisnost medjunarodnog prava . Zbog čega , zbog situacija kao što su Kosovo , Palestina i druga žarišta u svetu . UN jednostavno nisu do sada rešile ni jedan takav problem , probleme su u svoju korist rešavale sile poput SAD ili SSSR a sada Rusije .
Pogledajte recimo kako se problemi rešavaju kada imate dve supersile na svetu . Sva pitanja prolaze kroz njihove šake i oni su ti koji odlučuju , ima malo otvorenih sukoba i mnogo manjih čarki , ali zato mnogo zakulisih igri upravo u UN-u i korišćenje tog "medjunarodnog prava" kao paravana za sprovodjenje njihovih interesa .
Dok bi , recimo razlaganjem takvih sila na više manjih država doprinelo porastu ratova i dalo moć manjim državama da same odlučuju o svojoj sudbini , naravno na mnogo brutalniji način .
Jasno je , medjutim , da ne postoji nikakvo medjunarodno pravo niti bilo kakav medjunarodni organ koji bi zajednički rešio bilo kakav problem , već ga samo zakomplikovao i večito odlagao rešenje .


Snaga SAD je u tome što su izgradjene na osnovi koja u sebi nema nikakve elemente jedne odredjene nacije već su mešavina svih . Ali je upravo i to njihova najveća slabost . Uzburkavanje nacionalnih osećanja u dušama "amerikanaca" dolazi i do propasti te nakaradne tvorevine . Isto kako se i oni sukobljavaju sa drugima . Zbog toga su i uplašeni zbog terorista jer islamski fundamentalisti i ciljaju na to da uzburkaju islamske mase u SAD , gde bi očigledna hrišćanska većina ušla u sukob sa njima ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vazduhoplovac
Razumijem ogorcenost i cjenim da nemas namjeru da dalje ulazis u problematiku susjednih drzava i raspirujes netreperljivost kao sto si rekao u predzadnjem postu pa nisam htio da odgovaram i ulazim u polemiku, pa molba jedna ako nije problem da malo popustis sa BiH jer ako nastavis onda moramo da podsjecamo na neke ruzne trenutke u istoriji devedesetih zasto niko ne bi dopustio da BiH dozivi sudbinu Srbije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se vratimo na poentu, svi ovde pricate o politickom iskorisavanju presude ali niko ne komentarise samu presudu.

MSP nigde nije rekao da je nezavisnost legalna tako da je pola rasprave besmisleno. Samoje rekao da deklaracija nije u suprotnosti sa medjunarodnim pravom. Sud se ogradio da ne prlja ruke i prebacio odgovornost na UN. Poenta presude je da deklaraciju moze da donese i moja baba jer je nijedan zakon izricito ne zabranjuje ali se o pravu na samopredeljenje i zakonitosti secesije nije oglasio, odnosno uopste nije ulazio u pravno dejstvo deklaracije i to da li ona uopste i proizvodi bilo kakvo dejstvo.

Nedopustivo izbegavanje konkretne teme, jer nije dodirnuta sustina problema, ali nista vise od toga. Mnogo buke ni oko cega, sto bi rekao Sekspir.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@stegonosa
Citat:Da se vratimo na poentu, svi ovde pricate o politickom iskorisavanju presude ali niko ne komentarise samu presudu.
Da li bi bio ljubazan da pojasniš ovu rečenicu (posebno boldovano)?

Tvoje postove posebno cenim (informativni, poučni, racionalni, staloženi), zato se nadam da me nećeš pogrešno shvatiti kad kažem, da ne razumem tvoju potrebu da braniš lik i delo naše političke klike. Procena im je bila pogrešna (da se obrate MSP, samo su nam otežali ionako težak položaj) i kraj priče!Za nerazumevanje funkcionisanja 'međunarodne pravde' nismo odgovorni ti i ja, već gospoda koja je pogrešno procenila da se pred MSP možemo izborite za naše ineterese, i ulivala lažnu nadu narodu pune dve godine.

Citat:MSP nigde nije rekao da je nezavisnost legalna tako da je pola rasprave besmisleno. Samoje rekao da deklaracija nije u suprotnosti sa medjunarodnim pravom.
Mi se možemo samoobmanjivati da ova preporuka suda nema nikakav efekat, ali čemu to?
Ako je to zaista tako - nebitno, pa zašto smo se onda obraćali takvom sudu?

Sud je rekao da deklaracija o nezavisnosti:
1. nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom
2. nije u suprotnosti sa rezolucijom 1244 (koja nam je garantovala pravni legalitet na KiM)

Samo to i ništa više!
Po tvom mišljenju šta su to još trebali da donesu u njihovu korist?

--------------------------------------------------------------------------------

http://www.nspm.rs/hronika/misljenje-msp-i-rezolucija-1244.html

Citat:Одлука Међународног суда правде о легалности проглашења косовске независности, и за многе правнике представља изненађење - јер су били уверени да независност Косова спречава резолуција 1244 Савета безбедности усвојена после НАТО бомбардовања 1999. године.

У том документу се говори и о територијалном интегритету тадашње СРЈ, чији је правни наследник постала Србија 2006. после иступања Црне Горе из државне заједнице са Србијом.

Но судије МСП-а су већином гласова донеле закључак да проглашење независности није противно тој резолуцији.

Како је то могуће? - BBC је питао професора међународних односа на универзитету у Оксфорду Адама Робертса.

Судије МСП-а су одлучиле да резолуција 1244 није препрека зато што су аутори декларације о независности себе назвали демократски изабраним лидерима народа Косова. Другим речима нису за себе рекли да су представници привремених институција на Косову формираних на основу резолуције 1244.

За судије МСП-а је то било довољно да закључе да резолуција 1244 не обавезује они који су објавили декларацију о независности.

BBC је питао професора Роберста и колико је такав закључак суда оправдан ако се зна да су декларацију донели посланици скупштине Косова који су изабрани на изборима организованим управо у правном оквиру који је створила резолиција 1244.

"То је потпуно тачно. То врло добро знам јер сам био посматрач на изборима за покрајинску скупштину Косова у новембру 2001. године. Значи, врло сам свестан те везе. Са тог становишта можете рећи да је одлука судија изненађујућа. Али са друге стране ја разумем........


http://www.nspm.rs/savremeni-svet/medjunarodni-sud.....prava.html

Citat:Ево прецизне формулације одговора, који је дао Суд (параграф 122): „Према томе, Суд утврђује, да усвајање декларације о проглашењу независности не крши било коју од примењивих норми међународног права“.[1]

А сада се присетимо прецизне формулације питања:„Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених власти самоуправе Косова у складу са нормама међународног права?“

Као што видимо, МС ОУН је преформулисао упућено му питање. И то је учинио два пута. Као прво, у одговору Суда говори се не о проглашењу независности, већ о усвајању изјаве о проглашењу независности, што су, наравно, апсолутно различите ствари. Друго, у свом одговору Међународни суд је додао речима „норми међународног права“ реч „примењивих“. Сам процес избора норми примењивих од непримењивих и јесте онај критични моменат, у коме се решава кључно питање: искључи из примењивих норми само један акт и у резултату ћемо уместо одговора: „крши“ добити: „не крши“. Управо те манипулације са одвајањем изјаве о проглашењу независности од проглашења независности „примењивошћу“ и представља централну копчу у технологији којом судски орган ОУН обмањује јавност.

Ампутирајући „непримењиве“ норме међународног права, МС ОУН је практично искључио све темељне норме савременог међународно-правног система: Повељу ОУН (забрана примене силе у циљу подривања територијалне целовитости држава), Декларацију принципа међународног права (принцип територијалне целовитости), Завршни Хелсиншки документ (принцип неповредивости граница). Из ког разлога? Па зато што се, тобоже, ти принципи односе само на државе. Таква логика значи, да се само државама забрањује да подривају територијалну целовитост и неповредивост граница, а за приватна лица или, рецимо, за косовске власти, то не важи.


http://www.nspm.rs/savremeni-svet/sa-medjunarodnim.....u-sad.html

Citat:Међународни суд је 22. јула, у складу са молбом Генералне скупштине ОУН, обелоданио закључак о проблему Косова. Суштина тог закључка своди се на то, да је једнострана декларација о независности „власти Приштине“ у складу са међународно-правним нормама. Истовремено је у закључку указано, да је резолуција Савета безбедности ОУН 1244, (у којој се говори о територијалној целовитости Србије), такође „део међународно-правних норми, које треба имати у виду“. Једностраној независности Косова, па према томе и акту сецесије, дата је, да тако кажемо, „законита“ основа (иако је председник суда Хисаши Овада изјавио, да дискусија о праву народа на самоопределење, или сецесију, не спада у задатак Међународног суда: као, суд се не бави последицама проглашења независности, а нарочито не тиме да ли је Косово постало држава).

Последицама ће се позабавити други – архитекте и газде „НАТО-држава“.


Ovde mi je nestala struja, pa sam morao sve ovo gore iz početka


Oficijelni sajt INTERNATIONAL COURT OF JUSTICE:
http://www.icj-cij.org/
http://www.icj-cij.org/homepage/pdf/20100722_KOS.pdf (kompletan tekst savetodavnog mišljenja MSP u pdf-u)
http://www.icj-cij.org/presscom/vod_20100722_original.php?p1=6 (Video)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vule

Politicare ne branim, naprotiv, imam da kazem koju o njima ali nije mesto.

Albanci i SAD ovo koriste kao izjavu priznanja nezavisnosti iako se o tome ne radi. Naime, sud je jasno rekao da o pravnom (po njima politickom) dejstvu uopste ne raspravlja, ne raspravlja o pravu na secesiju niti na samoopredeljenje.
Dakle, on je dobrim delom raspravljao o tome da li je negde uopste izricito napisano i zabranjeno zabranjeno da neko negde, jedna etnicka skupina ili moja pomenuta baba, donese izjavu o nezavisnosti (ovde deklaraciju). Oni zakljucuju da to ne postoji (nigde u rezoluciji 1244 ne pise nista o pravu tada nepostojece "vlade Kosova" da donese ili ne takvu deklaraciju).

Potpuno je MSP zaobisao pitanje koje nije nikako smeo i dao je prakticno besmislen odgovor. Niko recimo do sada Baskiji nije branio da donese takvu deklaraciju samo sto ne vredi ni papira na kome je napisana, tako je i ovde, ali sud uopste u to nije ni ulazio.

Obrazlozenje presude je bilo dugacko ali podjednako besmisleno jer govori upravo o ovome gore.

Dakle, da moja porodica odluci da donese deklaraciju o nezavisnosti od Srbije imala bi mozda na to pravo ali je istovremeno i pravno/politicki nistava jer ja nemam ni sredstva ni nacina da to sprovedem, niti mi zakoni i Ustav Srbije i povelja UN to dopustaju.
Ali mi niko ne brani da nazvrljam parce papira, odrzim plenarno zasedanje clanova porodice i okacim na ulazna vrata odluku o nezavisnosti. Samo bi mi se smejao komsiluk. Problem bi nastao ako bih ja tu deklaraciju podrzao neplacanjem poreza ili bilo kojom konkretnom aktivnoscu, ili jasnom namerom da je sprovedem u delo. Ali ovde se sud uopste nije ni bavio time da li deklaracija narusava suverenitet Srbije, da li su pokrenuti koraci za njeno sprovodjenje to nigde nije niti pomislio da razmatra.
Citava rasprava se svela na pricu da li je Mujo imao pravo da napise na svom plotu kako bi voleo da kosmiji crkne krava ali ne i da li je nesto preduzeo po tom pitanju.

Sud je zastitio sebe ali istovremeno se i obezvredio, pricao je o formalnim zabranama koje mogu stojati na putu pisanja deklaracije. Da povelja UN definise suverenitet drzava ali nigde u njoj ne pise da je izricito zabranjeno nekoj etnickoj grupi da napise na papiru da je nezavisna.

Vrednost tog papira po samoj toj povelji je nikakva ali samo pisanje ili eventualno izglasavanje nije uopste tretirano jer se smatra nistavim, ali nije prekrsaj sam po sebi, to ti dodje kao spisak zelja (ako nemas sredstava da nezavisnost i izguras).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izazivanje nestabilnosti nije dobro od nikoga, ali i ovaj put to rade oni, a ne Srbija. Nazalost opet to rade Srbiji, pa dokle da se onda cuti i savija ovo malo grbace sto nam je ostalo ?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

oni sve što rade, rade s planom. nekad toliko dugoročnim, da ni najmaštovitiji nemaju pojma što će biti zakuhano.

scenarij sa republlikom srpskom i otcjepljenjem od bih djeluje mi još naivnije od traženja mišljenja međunarodnog nazovisuda- kao da se nije znalo tko tamo sjedi i čije interese zastupa. u redu je da studenti prve godine prava budu naivni i vjeruju u pravo i pravdu, ali vlada jedne države, pogotovo balkanske trebala bi biti pametnija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@krizantema u potpunosti se slazem sa tobom, ali ne moze vlada da bude pametnija kad u njoj duva 15 vetrova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Hronologija srpsko-albanskih odnosa

1877. Albanski intelektualni kružok u Carigradu koji su predvodili Abdul beg Fašeri i Paško Vasa osmislio je ideju o Velikoj Albaniji. To je trebalo da bude Albanija četiri turska vilajeta: skadarskog, janjinskog, bitoljskog i kosovskog

1878. Sa idejom vilajetske Albanije pojavili su se na Berlinskom kongresu. Bizmark je procenio da ta priča ne zavređuje pažnju

1878. Ideju o vilajetskoj Albaniji prihvatila je Prizrenska liga i dalje je razvijala, usvajajući dva nova elementa - antisrpski i antihelenski. Liga je nastala sa namerom da se oružanim putem brani taj prostor pre svega od Srbije i Crne Gore i od Grčke

1899. Nastaje Pećka liga koja podstiče nasilno iseljavanje Srba sa KiM. U odgovoru na teror, Srbija je pokušala da se obrati Haškom sudu koji je te godine osnovan i napravila brošuru u kojoj je popisala sve zulume koje je Pećka liga činila. Zbog bolesti ministra to nikada nije poslato u Hag

1912. Predvečerje balkanskih ratova. Albanski prvaci smatraju da treba da budu poslednja odbrana Turske, a zauzvrat traže teritoriju četiri vilajeta. Ta godina je jedna od ključnih jer albansko pitanje nije rešeno onako kako je albanska elita želela

1913. U maju održan kongres u Londonu na kome je utvrđeno da treba da nastane albanska država

1914. Dve struje u Prvom svetskom ratu: jedna je pokušaj srpske vlade da sa Esad-pašom Toptanijem uspostavi prijateljstvo, druga se ogleda kroz sukobe

1915. Srpsko povlačenja preko Albanije. Broj ljudi koji su prešli Albaniju je prepolovljen, ali treba reći da je uz napade na vojsku, zahvaljujući saradnji sa Toptanijem, u nekim delovima Albanije osiguran prolazak srpske vojske

1918. Na kongresu u Draču formirana privremena vlada Albanije. Suštinski, Albanija nastaje na idejama Prizrenske i Pećke lige. Ulaskom srpskih trupa na Kosovo albansko stanovništvo reaguje nezadovoljstvom, jer je postojala svest da će Kosovo pripasti Albaniji.

1919. Na mirovnoj konferenciji u Parizu priznate su granice Kraljevine SHS utvrđene 1913. godine. Treba podvući da su te granice utvrdile velike sile, a ne Srbi ili Albanci. Ahmet Zogu do 1924. povremeno boravi u Jugoslaviji i vraća se u Albaniju gde je prvo predsednik, a kasnije se proglašava za kralja svih Albanaca

1924. Do 1924. godine permanentne su pobune u Drenici, oko Orahovca, Peći, u Prizrenu, Đakovici i granica permanentno igra. Granica sa Albanijom definitivno je utvrđena 1926. godine.

1941. Kosovski komitet nastao 1919. i do 1941. radio je na destrukciji Jugoslavije, transformisao se u Albanski nacionalni savet koji određuje političke ciljeve Albanije. Dekretom Benita Musolinija Albaniji se priključuju KiM, delovi zapadne Makedonije i istočne Crne Gore. Time se formira okvir Velike Šipnije. Započinje teror nad Srbima - nekih 90.000 je proterano, hiljade ubijeno

1943. Sa kapitulacijom Italije formira se Druga prizrenska liga sa istim programom kao i 1878. Umesto Italije, pokrovitelj je Nemačka, a formira se vlada Redžepa Mitrovice. I ona zvanično proglašava zaštitu etničkih granica Albanije

1944. Kao reakcija na AVNOJ gde nastaje jugoslovenska federacija, donosi se Bujanska rezolucija sa zahtevom da se Kosovo ujedini sa Albanijom. Sa njom su nastupili i predstavnici buduće komunističke Albanije sa Enverom Hodžom. Tito je odbacio rezoluciju. Ulazi se u period dobrih odnosa koji traje do 1947.

1945. Donet zakon o autonomiji kosovsko-metohijske oblasti, sa čime Albanci nisu bili zadovoljni

1947. Zaoštravaju se jugoslovensko-albanski odnosi: Albanci očekuju da se jugoslovenski komunisti kao internacionalisti odreknu Kosova, na šta oni nisu spremni, a Hodža shvata da je Titov uticaj toliki da vodi ka tome da Albanija gotovo izgubi samostalnost

1948. Izbija sukob sa SSSR i Informbiroom, a Albanija je najrigidnija: vojno je prisutna na granicama, uspostavlja špijunske mreže, lobira među stanovništvom

1962. U SAD formira se Treća prizrenska liga, koja ima iste ciljeve kao i prva i druga

1966. Odlazi Aleksandar Ranković, državna bezbednost se razbija, nestaju dosijei

1968. Na Kosovu 28. novembra izbijaju velike demonstracije sa parolom „Kosovo - republika" i prvi put dolazi do sukoba sa milicijom. Smatra se da je reakcija Jugoslavije bila pogrešna, jer je mozak sukoba bio u CK KP Kosova, a ne među studentima. Tu je počeo da se formira deo jezgra koji će se pojaviti 1981. i devedesetih godina

1971. U junu se donose ustavni amandmani koji regulišu novi položaj autonomne pokrajine KiM - ona postaje konstitutivni deo federacije

1974. Donosi se ustav koji sputava Srbiju i koja na neki način postaje rob svojih pokrajina

1976. Srbija pokušava da dođe do promene ustavnih rešenja putem Plave knjige. U isto vreme se formira prva organizacija za odbranu etničke Albanije, kako se zvala ta teroristička grupa

1978. Nastaje Akademija nauka i umetnosti Kosova, koja postaje intelektualno jezgro koje će faktički odlučivati u kom će se smeru kretati istorija

1981. Izbijaju demonstracije gde se ruši Jugoslavija. Prema podacima koji su tada objavljeni od 1961. do 1981. sa KiM se iselilo 42 odsto Srba i 63 odsto Crnogoraca. Gotovo svake naredne godine izbijaju demonstracije - u Prištini, u Podujevu, Vučitrnu...

1987. Slobodan Milošević odlazi u Kosovo Polje i daje podršku kosovskim Srbima. Tu počinje nova linija koja se posebno danas eksploatiše, a koja će imati svoj vrhunac u bombardovanju desetak godina kasnije i u mišljenju Međunarodnog suda usvojenog pre tri dana u Hagu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vule ::@stegonosa
Citat:Da se vratimo na poentu, svi ovde pricate o politickom iskorisavanju presude ali niko ne komentarise samu presudu.
Da li bi bio ljubazan da pojasniš ovu rečenicu (posebno boldovano)?

Evo, ako mogu da se umešam...

Postoje dva principa.
Jedan, po kome postoje pravila ko, kako i kada može da proglasi nezavisnost koja bi bila u skladu sa tim istim propisima i koju bi onda ceo svet priznao.
Dakle, unapred poznata pravila, koja se samo primenjuju u konkretnom slučaju.
Ovaj sistem odgovara većini sveta (po broju država), ali ne odgovara velikim silama, jer onda ne mogu direktno uticati na konkretno proglašenje nezavisnosti jer su pravila već unapred poznata da bi to prioglašenje dobilo legalnost.

Drugi sistem, po kome ta pravila ne postoje (ili nisu jasno definisana), pa onda legalnost konkretnog proglašenja zavisi samo od političke volje i uticaja (a, ne od unapred poznatih pravnih pravila).
Ovaj sistem ne odgovara većini sveta (po broju država), ali odgovara velikim silama, jer se mogu različito ponašati u istim situacijama.

Srbija je od Suda tražila da kaže da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane kosovskih Albanaca legalno ili nije.
A, Sud je odgovorio da on uopšte neće ulaziti u pitanje njihovog prava na samoopredeljenje i secesiju, kao i u to koje su pravne posledice deklaracije (da li je ona stvorila državnost Kosova), nego će samo da se izjasni da li negde u Rezoluciji 1244 piše da oni ne mogu da donesu deklaraciju, tj. da li je sam tekst Deklaracije suprotan Rezoluciji 1244.
Sud je samim tim sve vratio na politički teren i rekao...idite vi tamo u UN pa se razjasnite da li je legalno ili nije.

A, vratio je sve na politički teren jer sa jedne strane nikako nije smeo da ustanovi presedan i kaže: da imali su pravo na samoopredeljenje i njihova samoproglašena nezavisnost je legalna, jer bi otvorilo niz problema u drugim državama po svetu, a opet nije mogao ni da kaže da nisu imali pravo na samoopredeljenje i da njihova samoproglašena nezavisnost nije legalna zbog političkog uticaja sponzora kosovske nezavisnosti.

Sud je tako zaštitio svoje dupe izbegavši da odgovori na ono što je od njega traženo...i prebacio je lopticu nazad na politički teren, koji u principu Srbiji (kao i drugim malim državama ne svetu) neodgovara, jer nema posebno jakog uticaja.

Ustanovljavanje tog sistema, tj. da legalnost proglašenja nezavisnosti zavisi samo od političke volje (dogovora velikih) je vraćanje sveta bar 100 godina unazad, kada su se velike sile okupljale na raznim Kongresima i odlučivale ko će biti nezavisna država, a ko neće.
Na jednom od takvih Kongresa pre više od 130 godina, Srbija, kao i Crna Gora su dobile nezavisnost od Turske, itd...itd...

Sada ulogu tih nekadašnjih kongresa velikih sila zamenjuje organizacija Ujedinjenih Nacija...gde opet veliki imaju više prava od ostalih članova organizacije...