offline
- Pridružio: 02 Apr 2010
- Poruke: 271
|
Sledeći tekst daje veoma zanimljive informacije o političkim tendencijama među Albancima na KiM, vredi ga pročitati.
Citat:SINIŠA LJEPOJEVIĆ: OTKRIĆE TAČIJEVIH ZLOČINA POKAZUJE DA JE MNOGIMA DOSTA NJEGOVOG LIDERSTVA
Poruka izbora je da se politička slika Kosova i Metohije temeljno promenila. Sve su prilike da zapadni vlasnici Kosova to ne uvažavaju, tako da preti period izuzetne nestabilnosti
Kosovo ponovo preti da pokvari političke planove Amerike, Evropske unije (EU), ali i zvaničnog Beograda. Vanredni parlamentarni izbori održani 12. decembra su pokazali da se političko raspoloženje kosovskih Albanaca značajno promenilo i da, posle 11 godina zapadne okupacije, ta samoproglašena država tone u politički haos. Pokazalo se da američko-evropski okupatori nisu zainteresovani za realnost Kosova i Metohije ili nisu ni u stanju da se suoče sa tom realnošću, nego veruju da oslanjanjem na svoje klijente i silu mogu da urade šta god žele. Ti zapadni klijenti i NATO sila jesu, doduše, mnogo uradili na Kosovu kada je reč o njihovim planovima ali generalno nisu uspeli.
Naravno, svima je jasno ko je stvarna vlast u Prištini i u čijem je Kosovo stvarnom vlasništvu. Taj stvarni vlasnik se javno oslanja na Hašima Tačija i njegovu bratiju i izgleda da nema nameru da odstupi od tog opredeljenja. Realnost je, međutim, potpuno drugačija. Većina kosovskih Albanaca ne želi više Tačija kao lidera i primetna je čak i mržnja prema njemu, posebno među mladim ljudima. Albanci ga optužuju za reketiranje celog naroda, ubistva i zločine prema sopstvenom narodu, pa čak i da je upropastio ideju nezavisnog Kosova tako što ga je prepustio stranim okupatorima.
A za sve to narod nije dobio ništa. Osiromašen je do nivoa kakav nije bio ni u Tursko vreme i bez ikakve perspektive da će biti bolje. U takvom stanju je, prema jednom istraživanju iz avgusta ove godine, čak 60 odsto kosovskih Albanaca izjavilo da je bolje biti u sastavu Srbije nego u sadašnjem stanju bez struje, vode, slobode kretanja i siromaštva.Amerika i EU se, međutim, uporno oslanjaju na Tačija i u tome su uvereni da je on neprikosnoveni lider u Prištini.
Uoči traženih pregovora Beograda i Prištine, Amerika je želela da Tačijevo liderstvo i formalno osnaži u kosovskom parlamentu, pa su inscenirani vanredni izbori smenjivanjem dotadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdijua. Zakazani su vanredni izbori za 12. februar 2011. godine. Ali, tada je procenjeno da je to isuviše dugo vreme, pa je napravljena nova igra. Preko minornog političkog igrača švajcarskog milionera Bedžeta Pacolija organizovano je glasanje o poverenju Tačijevoj vladi. U parlamentu su tu inicijativu podržali samo Pacoli i Tačijeva vladajuća koalicija, ukupno 55 poslanika, a opozicija je bila protiv. To je verovatno jedini slučaj u političkoj istoriji da vladajuća koalicija jedina glasa za sopstvenu smenu. Tako je onda određen novi datum vanrednih izbora 12. decembar. To je u osnovi bila dobra procena iz ugla Tačija i Amerikanaca jer bi čekanje do 12. februara iduće godine dalo dovoljno prostora da opozicija ohrabri kosovske Albance da u većini glasaju protiv Tačijeve ekipe. Ali i toliko malo vremena je bilo dovoljno da ozbiljno uzdrma Tačijeve pozicije.
KURTI I MUSTAFA Politička karta Kosova je temeljno promenjena. Dva su osnovna elementa. Najatraktivnija politička snaga, posebno za mlade, a oni su većina glasača u izuzetno mladoj kosovskoj populaciji, je za kratko vreme postao pokret Samoopredeljenje, koji vodi Aljbin Kurti, a čiji je stvarni ideolog čovek u senci Adem Demaći. Druga ozbiljna politička snaga je Demokratski savez Kosova, koji je posle "skandala" sa Sjedijuom preuzeo Isa Mustafa, trenutno gradonačelnik Prištine. Mustafa je ozbiljan čovek sa velikim iskustvom stečenim u raznim organima vlasti dok je Kosovo bilo integralni deo Srbije. I što je najvažnije, ni Mustafa ni Kurti nisu upleteni u bilo kakav kriminal. I nikada nisu ni bili. U vreme opšteg lopovluka to je veliki kvalitet.
Dok obnovljeni Demokratski savez Kosova svoju snagu crpi iz nasleđa osnivača te partije Ibrahima Rugove, koji je još uvek jedina politička legenda među kosovskim Albancima, i ličnog ugleda Ise Mustafe, pokret Samoopredeljenje i Aljbin Kurti svoj status duguju svojim idejama i političkom programu. U osnovi, oni su protiv nezavisnog Kosova i zapadne okupacije. Taj pokret se zalaže za takozvani istorijski dogovor sa Srbima i Srbijom, u prevodu na izvesnu podelu teritorije, a da se onda albanski deo pripoji Albaniju i tako ostvari "istorijski san prirodne Albanije". Uz to, najoštrije osuđuje kriminal i obećava hapšenje svih kriminalaca među koje svrstava i Tačija. Ideju o pripajanju Albaniji, prema nedavnom Galupovom istraživanju, podržava 81 odsto kosovskih Albanaca.
Stvarni rezultati izbora na Kosovu još nisu poznati. Prema zvaničnom saopštenju Izborne komisije, Tačijeva Demokratska partija Kosova je osvojila 33,5, Demokratski savez 23,6, Samoopredeljenje 12,2, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja 10,8 i Novo Kosovo Bedžeta Pacolija 7,1 odsto. U analizama zapadnih posmatrača i nezavisnog instituta "Gani Bobi" iz Prištine, izborni rezultati su drugačiji: Tači 31, Demokratski savez 25 odsto, Kurti 16, Haradinaj 12,5 i Novo Kosovo 6,5 odsto. U ovim analizama i izveštajima nema rezultata za partije Srba i drugih nealbanaca jer oni imaju fiksne kvote u kosovskom parlamentu nezavisno od broj glasača. Zvanično je saopšteno da je izlaznost bila 47 odsto, a oni drugi podaci tvrde da je glasalo nešto malo više od 40 procenata upisanih glasača. Prijavljeno je mnogo nepravilnosti, pa čak i čistog kriminala tokom glasanja i to širom Kosova. Uglavnom se optužuje partija Hašima Tačija. Ekstremni su primeri u Glogovcu i Srbici, Albanci to mesto zovu Skenderaj, u Tačijevoj rodnoj Drenici, gde je izlaznost bila preko 90 odsto. Ali, izlaznost je na tim mestima do dva sata pre zatvaranja biračkih mesta bila oko 40 odsto i za samo sat vremena je "glasalo" još 55 odsto glasača.
Tako su rezultati izbora sporni i neizvesno je kakvi će na kraju biti i ko će, ustvari, sastaviti novu kosovsku vladu. Tačno je da je Tači osvojio najviše glasova, ali znatno manje od očekivanog. U postojećim kosovskim okolnostima u kojima Tači ima godinama dominantnu ulogu njegovih 30 odsto je stvarni poraz. Nema, naravno, dileme da Amerikanci i EU neće odustati od Tačija. Kako reče drug Staljin: "Nije važno ko glasa, nego ko broji glasove".
KVARENJE TADIĆEVIH PLANOVA Ali, šta to sve znači za Kosovo i neizbežno i za Srbiju? Osnovna poruka kosovskih izbora je da se politička slika Kosova i Metohije temeljno promenila. Ko to ne bude uvažavao, a sve su prilike da vlasnici Kosova to ne uvažavaju, Kosovu i Metohiji preti period izuzetne nestabilnosti. I to nestabilnosti koja može da dovede i do ozbiljnih unutrašnjih, ne samo političkih, sukoba koji bi moglo dokrajčiti propast ionako već neuspešne zapadne politike. Rezultati ovih izbora se možda mogu i nekako naštimovati i progurati, ali to samo odlaže neizbežno i pojačava napetosti i mogućnost unutrašnjih sukoba. Uostalom, naredni izbori jednog dana moraju doći, a u međuvremenu nije moguće zaustaviti već započeti politički proces.
Deo te nove zloslutne kosovske priče su i Srbija i kosovski Srbi. Vlada Srbije zvanično nije pozvala kosovske Srbe da glasaju. Jer Vlada Srbije ne priznaje kosovske vlasti. Ali predstavnici nekih političkih partija iz vladajuće koalicije, ali i iz opozicije su danima lobirali među kosovskim Srbima, kako se to sada kaže: južno od Ibra, da izađu na izbore. Među tim lobistima je bila i jedna potpredsednica Skupštine Srbije, znači državni funkcioner. To je ozbiljan prekršaj, čak i zakonski, ali nikom ništa. Niko nije reagovao, čak ni mediji. Valjda, to je u interesu Amerike, pa se izgleda podrazumeva da je i u interesu aktuelne političke elite Srbije. Ne vidi se neko drugo racionalno objašnjenje. Kosovski Srbi, posebno oni južno od Ibra, su poseban američki interes, jer upravo oni na izborima treba da daju "legitimitet" kosovskim vlastima. Tačnije, plan je da novu vladu sastavi Hašim Tači uz podršku Bedžeta Pacolija i partija kosovskih Srba. Amerika je naročito aktivna u radu sa Srpskom liberalnom strankom, koja je na neki čudan način povezana i sa nekim funkcionerima aktuelne Vlade Srbije. Lideri te stranke su već prošli kroz nekoliko američkih kurseva u inostranstvu i za svoj rad na Kosovu su bogato nagrađeni. Stara priča.
To je kosovska realnost i Srba i Albanaca i o njoj Srbija mora ozbiljno voditi računa bez obzira šta o Kosovu i Metohiji misli aktuelna vlast u Beogradu. Šta god da se desi sa Kosovom i Metohijom Srbija, htela ili ne htela, ne može pobeći od Kosova i Metohije. To bi trebalo da bude svima jasno. Ozbiljno praćenje aktuelne situacije je utoliko važnije jer dolaze pregovori Beograda i Prištine. Bez obzira što zvanični Beograd očekuje da će pregovori biti definisani unapred, jer to žele Amerika i EU, prevremeni izbori su pokazali da nije obavezno da ti planovi budu i stvarni. Srbija treba već sada da ima analizu mogućeg razvoja događaja i koja bi od prisutnih koncepcija na političkoj sceni kosovskih Albanaca mogla biti bliska dugoročnim interesima Srbije. A takvih, kako se pokazalo, ima. Uz to, jasno je da među zapadnim silama sve očiglednije postoje razlike u politici prema Kosovu, pa i prema kadrovskim rešenjima. U tom svetlu je posebno zanimljivo saopštenje specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija da je takozvana Drenička grupa bivše Oslobodilačke vojske Kosova, koju je predvodio Hašim Tači, upletena u trgovinu organima otetih i potom ubijenih Srba i Albanaca, ali i široku mrežu organizovanog kriminala. To je i ranije Marti saopštavao, pa je ovoga puta mnogo važnije vreme saopštenja. Za pretpostaviti je da i iza tog saopštenja i njegovog autora neko stoji, neko moćan, a to sigurno nije onaj koji svoju politiku na Kosovu i Metohiji temelji upravo na Tačiju.
Ako je verovati sada već famoznim otkrićima izveštaja američkih diplomata na internet sajtu Vikiliks, predsednik Srbije Boris Tadić je sebe proglasio vlasnikom politike Srbije prema Kosovu i u tom svojstvu o svojim planovima šalje poruke američkoj administraciji, vlasniku Kosova. Prema tim beleškama, predsednik Tadić izgleda ne računa više na Kosovo, nego traži način i pomoć da izađe iz tog problema. Razne mogućnosti se, prema tim beleškama, razmatraju sa podizvođačem američkih radova - britanskim ambasadorom u Beogradu, i to, naravno, u tajnosti. Ni jedna opcija ne podrazumeva Srbiju na Kosovu i Metohiji, ali se stiče utisak da bi predsedniku Tadiću najviše odgovaralo zadržavanje postojećeg stanja, takozvani status quo. U realnosti se, međutim, često događa da je život brži od politike. Kosovo i Metohija se nameće kao još jedan primer tog starog iskustva.
http://www.standard.rs/vesti/36-politika/6171-sini.....stva-.html
|
