offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 758
|
- 14Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Ne doznajem se u oružje, draganl, kybonacci, ccoogg123, Sirius, vukovi, babaroga, darcaud, ILGromovnik, debeli, ddjxxi, Leonov, Bobrock1
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Украјински политиколог, директор Украјинског института политике (написао око 250 закона од којих је 40 Врховна рада и усвојила), Руслан Бортник, 27. јула 2023. године је дао своје виђење ситуације, у интервјуу Александру Шелесту, на youtube:
За оне који знају солидно руски:
https://www.youtube.com/watch?v=qLMKSUUR5tU&ab.....0%B8%D0%BA
За оне који немају намеру да поправе своје знање руског:
Разговор почиње са питањима око путовања Шојгуа у Северну Кореју и могућност да се овај рат заврши по неком "корејском" сценарију. Бортник мисли да ће се рат пре завршити по сценарију руско-јапанског рата 1945. године и одузимању Јужних Курила од Јапана, без потписивања мира.
Бортник мисли да је посета Шојгуа више везана и за могућност да се заустави украјинска набавка оружја од стране Јужне Кореје. Обе Кореје имају велике армије и велике резерве наоружања и муниције.
На тему о бомбардовању украјинских црноморских и дунавских лука. Бортник мисли да ће целокупна робна размена Украјине бити мања за најмање 20 а могуће и свих 30 %. Велика је вероватноћа да ће осигуравајуће компаније престати да осигуравају и бродове који би могли да улазе у три украјинске дунавске луке, не само црноморске. Преко дунавских лука су увожени разни производи у Украјину, а извожени су и зрно и метали.
РФ покушава да заузме место Украјине на тржишту зрна и уопште хране, поготово у Африци.
Коме од афричких земаља треба зрно, мора да избаци западни утицај и војске, ако их има на својој територији.
Украјина је зарадила неких 14 милијарди долара од извоза зрна у 2022. години. Због великог отпора источноевропских чланица еу, велике су гужве и на аутомобилским прелазима и камиони све дуже чекају на дозволе за транзит зрна даље (Украјинско зрно не може да се извози у Пољску, Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску).
Борнтик мисли да ако је Европска унија могла да 2022. године помогне Украјину са око 100 милијарди евра, за њих не би био већи проблем да купи целу продукцију украјинског зрна од 14 милијарди и проследи је даље. Ако се то не деси очекује знатно смањење сетве у 2024. години у Украјини.
Све чешће критике украјинске офанзиве на западу, па и најновије од стране Бундесвера, Бортник тумачи као незадовољство главних земаља ЕУ са ратним циљевима Украјине. Незадовољством са непрекидним украјинским изјавама: дајте, дајте, дајте нам... Незадовољством са притисцима на све чланице отан у Виљњусу (он каже ехо Виљњуса)...
Бортник мисли да земље ЕУ покушавају кроз критике да се оправдају пред својим јавним мњењем.
Таквог незадовољства није било целу зиму и пролеће, када је фронт мировао или је украјинска армија била у дефанзиви током битке за Бахмут.
Бортник мисли да ако војска РФ успе да напредује на купјанском фронту, тај хор незадовољних ће се знатно повећати.
Немогућност Украјине да извози добар део својих пољпривредних производа и метала, на шта Европа "затвара очи", ће само појачати зависност од директне помоћи у украјински ратни буџет.
Бортник рачуна да ће негде од половине јесени и најкасније после почетка зиме, у случају да се ништа суштински не промени у корист Украјине на фронту, или поготово у случају неких пораза на купјанском ратишту, притисак бити све већи да се иде на неке преговоре.
По Бортнику, ни у РФ више није "хлеб са маслом", али су стратешке резерве код њих знатно веће и народ може знатно лакше да се навикне на кризу, него на западу Европе.
Пред Украјином је сложен избор: или ићи на тотални рат, у ком ће бити још мобилизација, при чему ће, цитира Арестовича, погинути негде око 200.000 украјинаца, или преговори.
Бортник мисли да ће западне земље, а нарочито САД, до даљег помагати Украјину, јер би у противном то био и њихов пораз и означио би излазак западног војног, политичког и економског савеза са истока Европе.
На питање Шелеста, како сваки месец ислатити по 100.000 гривњи (око 2.500 евра) за војнике на фронту, Бортник одговара да се на сваком уговору, који се плати из буџета, негде 20 до 30 % украде кроз корупцију и вештачки увећане цене. Бортник мисли да би се ту могао наћи још један буџет Министарства одбране Украјине.
Процесуирање свега неколико случаја тешких злоупотреба и неколико случајева "издаје" (про-руски политичари, типа Вадим Рабинович или Жења Мурајев), није довољно за јавност.
Хапшење шефа војног одсека у Одеси, Борисова, који је 2022. године купио вилу у Шпанији за 4 милиона евра и неколико нових луксузних аутомобила, је превише мало. Исто се односи и на избацивање из партије, посланика, Слуге Народа, Аристова, ког су камере нашле на Малдивима, док рат траје. Војску на фронту такви усамљени случајеви не занимају.
Цело руководство Пореске управе Украјине је недавно боравило у Бечу и проводило се у неком одеском ресторану, јер су имали могућност да изађу из земље (сликали су се).
Бортник каже да мора бити правде између оних који су на фронту, где се сваки дан гине и оних који зарађују на рату, заједно са својом децом, које на руском зову мажоры (у буквалном преводу - лоле).
Бортник мисли да, иако је ратно стање, избори више требају власти. Иако услови за изборе практично не постоје јер није могуће у ратним условима правити предизборне кампање.
Власт, која се моментално осећа моћно, у одсуству реалности, контролишући заправо само фотеље, али не и корумпиране чиновнике, који би исту ту власт издали чим би се осетило да пада. Власт би морала чешће да обнавља састав Владе.
Свако избегавање избора неминовно води у преврат, било да се он изводи неким новим Мајданом или кроз војни удар.
Руска Империја или Немачка, нису војнички изгубиле I Светски рат. Они су пропали јер се десила велика криза поверења у власт.
Некажњавање велике корупције у Украјини, чак ни случајева из 2020. или 2021. године шаље јасне сигнале народу.
Проблеми мобилизације при којој се јасно оцртавају две појаве: насиље и корупција су били последња већа тема овог разговора.
Бортник види велику колизију и поделу земље на ратујућу и не ратујућу Украјину. Они из ратујуће мисле да је неправедено да цела земља не учествује у одбрани, док они који не ратују, кажу да је мобилизација пробрана јер не учествују богати и њихови синови - мажоры.
Син ухапшеног шефа одеског Војног одсека, Борисова, је шеф одељења "К" у одеској Служби Безбедности Украјине. Кумовство и кланови су исто тако, баш много, присутни у Украјини.
Бортник мисли да је посао сина Борисова у СБУ више била инвестиција него кумовство...
Бортник указује на велике поделе у земљи када ветерани овог рата, инвалиди, доносе позиве за војску и жестоко се супротстављају једни другима.
Иако је неколико састава војних одсека у УА послато на фронт, овај вид мобилизаицје нема перспективу.
Процес, по Бортнику, мора бити хуманизован кроз стимулације, пре свега новчане. Бортник мисли да насилне мобилизације у Закарпатској области, Одеској и Харковској области само повећавају ризик од експлозије незадовољства.
На неки начин треба радити исто што раде у РФ, са полу-добровољном или добровољачком мобилизацијом, како би се избегле унутрашње кризе и поделе.
Већи део оне војске која је сачекала руски напад 2022. године је или изгинуо, рањен или разочаран.
Такви киксеви као што је надокнада за ратне инвалиде од 12 евра месечно, плата од 20.000 гривњи (500 евра) за држање положаја ван зоне ратних дејстава (на које често долећу неке ракете или бпл) или дуго чекање исплате од 16 милиона гривњи (око 400.000 евра) за погинуле, неће помоћи.
|
