offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 758
|
- 29Ovo se svidja korisnicima: Tvrtko I, ILGromovnik, Frunze, upitnik, Sirius, zlaya011, Lucije Kvint, pein, cifra, rovac, vukovi, vobo, Ne doznajem se u oružje, raketaš, babaroga, Dukelander, djordje92sm, vlad4, draganl, ladro, ljubacv, ddjxxi, kalens021, Žrnov, panzerwaffe, Georgius, amaterSRB, miodrag, Vlajman1957
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
dragoljub11987 ::Западноукрајинци стварно говоре украјински језик па немају комплексе од руског. Источноукрајинци знају само руски па га због тога мрзе. Потурица гори од Турака.
Драгољубе, није тако. Западна Украјина, пре свега Галиција, па онда Волинија (Ровно и Луцк) говори гвару (чита се хвара). Гвара је, не баш као суржик, али већ мешавина не тако мало пољских речи у неком украјинском језику.
Закарпатје кроз историју никада није припадало Пољској, потом ни Аустријском Царству, већ Мађарској. Тамошњи украјинци говоре већ знатно даљи дијалект (неки кажу и посебан језик). Закарпатски говори су, кроз историју, били под великим утицајем словачког језика, а има и нешто мађарских, па и румунских, речи у оптицају (као и код нас по Војводини).
Из искуства једне моје другарице, која је годинама радила у неком хотелу, знам да носиоци гваре нису уопште били одушевљени када им се моја другарица обраћала на свом закарпатском дијалекту или језику, иако је и то формално неки, као, украјински. Прекокарпатски гости, као да су осећали да је ватњица (про-руски оријентисана украјинка), а јесте, јер и дан-данас од музике слуша само песме Стаса Михајлова па 100 празних места на листи...
Закарпатски дијалект или језик у Словачкој се зове русински. Користи се слободно у многим школама и општинама јер су словаци и русини кроз истоирју увек били блиски народи. Словачкој држави, русини нису никада сметали, за разлику од нпр. мађара. Словака у Украјини је врло мало (нигде нису већина), али русина у Словачкој има на истоку и северо-истоку земље доста и у многим планинским селима, на Бескидима, су и већина. Наведени језик је пренет и код нас у нека села по Војводини, где је последњих 60-70 година преживео велики утицај српског језика, па и они који знају закарпатски не разумеју много речи, које данас користе ови наши...
Још једна другарица живи негде око 40 км од Кропивницког (бившег Кировограда). Она на послу говори украјински у ком је доста руских речи и изговора, али је то води као неки украјински а не суржик. Ради у школи, али не као предавач.
У овој и оваквој Украјини, практично је суржик постао језик већине становништва, ако се изузму баш потпуни рускојезични градови попут Одесе, Николајева, Кривог Рога, Запорожја, Дњепра или Харкова и неки мањи у још увек неослобођеном делу Донбаса.
У овим градовима јужне и источне Украјине се свуда и дан-данас говори руски, осим неких који морају да говоре украјински у државној служби. Пример су школе у којима се формално настава одвија на неком као украјинском а после часа сви ученици и предавачи говоре на руском међу собом. Ученицима се, углавном, толерише да током часова употребљавају руске речи јер не могу, моментално, да се сете украјинских.
Кијев је и даље негде око 75 % рускојезички град у коме већина становништва не воли русе!
Све остало, ван великих градова је спало на чињеницу да мешају два језика у разним процентима.
Изузетак су они који су постали активисти и нацисти, али тога нема баш тако много у односу на целокупно становништво. Такви где год да се појаве, траже стриктно спровођење закона и апсолутну дерусификацију. Са великом погибељи на фронтовима и све бржим пуњењем гробаља са телима младих људи, стварност је почела полако да демантује нацисте. Мржња, ширена свуда после 2014. године, као званична државна политика, показује задњих 550 дана и своје врло трагичне последице.
Количина руских речи у употреби пада како се крене на запад од Кијева, али их свеједно свуда има, чак и када се као говори на као неком строго украјинском. И тако до Галиције где почиње гвара.
До овог рата, на разним слављима и весељима се чак и у Галицији, а да не пишем о Закарпатју, где је тога било бар 30-40 % (уз традиционалне народне песме) су певане песме на руском, не увек старе.
Нисам могао да верујем, али су током 2021. године украјински, локалани, музичари почели да певају на руском песме које-каквих кавкаских оријенталаца, типа Галибри и Мавик или Султан Лагучев. Музика са неким, мањим или већим, утицајем звукова типичних за муслиманске земље је почела да полако осваја и Русију, па се само прелила и на Украјину...
Музика на руском је од почетка рата забрањена, али се у великим градовима југа и истока, који су још увек под контролом Украјине, чује доста по дискотекама. У осталим деловима само на сада врло ретким и строго приватним забавама.
Украјинска војска није обухваћена са обавезном употребом украјинског, по закону, па се често на снимцима и клиповима чује само руски језик код неких украјинских војника, иако су неки од њих и велики мрзитељи РФ. Типичан пример рускојезичких мризтеља свега руског је Љошисав Арестович.
Стандардни украјински језик, практично, никада није завршио своје формирање, иако се као чује на телевизијским дневницима. Совјетски савез је процес буквално замрзао, а Украјина до 2014. године је била отворена, јер су политичари гледали да максимално балансирају међу носиоцима гваре, суржика и руског.
Ови неизбалансирани, су после 2014. године, довели земљу куд су довели.
На стандардном руском/суржику би се то обично каже: в жопу. Украјински израз је нешто ближе српском...
Пример у ком се чују неки елементи гваре је песма (танго) Виктора Морозова, Прошу пані. У песми се чује украјински говор неког старог Лавова у ком је до 1946. године живела убедљива пољска већина.
youtube: Віктор Морозов - Прошу пані (з титрами)
|
