offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 767
|
Данашња (25. октобра 2023. године) страна.уа доноси занимљив чланак на тему односа државе и грађана у Украјини. За оне који су боравили у тој земљи последњих 15-так година (нпр. уважени Фрунзе или Сиријус), ништа ново, за остале један поглед на преовлађујућу украјинску психологију на тему опште мобилизације.
Тотальная мобилизация или мирный договор с РФ. Какую перспективу выберут украинское общество и элиты
(Тотална мобилизација или мировни споразум са РФ. Какву перспективу ће изабрати украјинско друштво и елите).
Украинские военные записывают обращения, в которых возмущаются "расслабленным тылом", говорят о больших потерях в ВСУ и о том, что на фронте нужны новые бойцы.
Такие ролики публикуются в соцсетях.
Кроме военных, с похожими заявлениями о том, что война будет долгой и все должны воевать, в последнее время часто выступают волонтеры и спикеры разных органов власти.
(Украјински војници снимају обраћања у којима су огорчени на "лагодну позадину", говоре о великим губицима у ВСУ и о томе да су на фронту потребни нови борци.
Такви клипови се објављују на друштвеним мрежама.
Осим војске, са сличним изјавама о томе да ће рат бити дуг и да су сви дужни да ратују, у последње време често излазе волонтери и спикери разних органа власти (недавно је донета одлука да се сви војни обвезници јаве у војне одсеке).
Реакция украинского общества на эти тезисы может быть несколько иной, чем та, на которую, вероятно, рассчитывают авторы обращений.
(Реакција украјинског друштва на те тезе може бити унеколико другачија него та, на коју су вероватно, рачунали аутори обраћања).
Это связано с тем, что за последние 30 с лишним лет в Украине сложилась своеобразная экосистема отношений государства и общества. В ней принят негласный "общественный договор", суть которого сводится к следующим положениям: мы не мешаем вам, а вы не мешаете нам; любой вопрос можно решить; государство может требовать от нас что хочет, но мы будем делать только то, что хочется нам, а чего не хочется - делать не будем. То есть власти воруют, но и граждане могут не платить налоги.
(То је везано са тим да се за последњих 30 и нешто година у Украјини развио својеврстан екосистем односа државе и друштва. У том систему је донет неписани "друштвени договор", чија суштина се своди на следеће одредбе: ми не сметамо вама, а ви не сметате нама; свако питање се може решити; држава може требовати од нас шта год хоће, али ми ће радити само то што нам се хоће, а шта нам се неће - радити нећемо. То јест: власти краду, али и грађани могу да не плате порез).
Принцип системы кратко изложен в популярном ныне в ТикТоке ролике "Юля воровала, но и людям воровать давала. И все жили нормально". Причем это правило распространяется не только на бизнесменов и на связанные с чиновниками или силовиками структуры, но и на огромное количество простых граждан, которые получают черную зарплату, берут взятки (или просто воруют) на своем месте работы, занимаются контрабандой на границе, нелегальной добычей янтаря или работают в мошеннических колл-центрах ("офисах"), которые в последнее время превратились в один из самых прибыльных бизнесов в Украине.
(Принцип система је кратко изложен у популарном сада на ТикТок-у клипу "Јулија (вероватно Тимошенко) је крала, али је и људима да краду давала. И сви су живели нормално". При чему се то правило раширило не само на бизнисмене и на повезане са чиновницима (функционерима) или безбедоносним структурама, него и на огроман број простих грађана, који добијају "сиву" плату, узимају мито (или просто краду) на свом послу, занимају се шверцом на граници, нелегалним копањем јантара (полудраго камење) или раде у преварантским кол-центрима ("офисима"), који су се у последње време претворили у један од најпрофитабилнијих бизниса у Украјини).
С началом полномасштабной войны подобные "принципы жизни" отразились и на отношении к воинской службе. Их суть можно сформулировать так: ВСУ – герои, честь и хвала им, но служить должны те, кто хочет. А те, кто не хочет, будут в тылу их поддерживать, донатить и заниматься информвойной в соцсетях, но в целом будут жить, как раньше, и ждать, когда украинская армия "весной войдет в Крым". Взятки в военкомат, чтобы откосить от мобилизации, в рамки этих принципов ложились органично: люди не хотят идти в армию, поэтому, как заведено, решают вопрос с военкомами на взаимовыгодной основе. Естественно, далеко не все украинцы так мыслят, но очень многие.
(Са почетком рата у пуном обиму (24. фебруар 2022. године), наведени "принципи живота" су се одразили и на однос према војној служби. Њихову суштину је могуће формулисати овако: ВСУ су хероји, свака част и похвала за њих, али да служе су дужни ти, који хоће. А ти који неће, биће у позадини и подржаваће, донираће и бавити се информативним ратом на друштвеним мрежама, и у целини ће живети као раније и чекати када украјинска армија "на пролеће уђе у Крим". Мито у војним одсецима, да се "откоси (склони)" од мобилизације, у оквире тих принципа су се слагали органски: људи неће да иду у армију, зато као и обично, решавају проблеме са људима из војних одсека на обострано задовољство. Наравно, далеко не мисле тако сви украјинци, али има их много).
В прошлом году эти принципы вполне работали. Оружие взяли в руки миллион человек (многие из них добровольно) - и их хватило, чтобы не только остановить российские войска, но и освободить значительную территорию. Тем более что действующая в Украине армия РФ была тогда значительно меньше по численности.
Прошле године су ти принципи потпуно били на снази. Оружје је узело у руке милион људи (много њих и добровољно) - и њих је било доста, да се не само заустави руска војска, него и ослободи значајна територија. Посебно јер је активна у Украјини армија РФ била тада значајно мања по броју).
Но год назад Россия провела мобилизацию, отправив на фронт сотни тысяч солдат, значительно укрепила свою оборону, усовершенствовала методы ведения боя дронами, КАБами и прочеим - и баланс сил поменялся.
(Али годину дана уназад, Русија је извршила мобилизацију, пославши на фронт стотине хиљада војника, значајно је појачала своју одбрану, усавршила методе вођења борби дроновима, КАБ-овима и осталим - и баланс сила се изменио).
Численности действующей украинской армии оказалось недостаточно для решения наступательных задач, а в перспективе, если РФ сможет направить на фронт резервы, возможно, и оборонительных.
(Бројност активне украјинске војске се показала недовољна за решавање офанзивних задатака, а у перспективи, ако РФ смогне да пошаље на фронт резерве, могуће да ће бити недовољна и за одбрамбене задатке).
Соответственно, ужесточилась мобилизация, а спикеры власти заговорили уже не о "весне в Крыму", а о необходимости готовиться к долгой войне, в которой должны принять участие все. Военные же записывают ролики с возмущением по поводу расслабленности тыла и призывают мужчин идти на фронт, потому что армия несет большие потери.
(Очекивано, појачала се и мобилизација, а спикери власти говоре не о "пролећу на Криму", него о неопходности припрема за дуг рат, у ком су дужни да учествују сви. Војници снимају клипове са огорчењем поводом лагодне позадине и позивају мушкарце да иду на фронт, зато што армија има велике губитке).
Но для того, чтобы перевести украинское общество в состояние тотальной мобилизации, и общество, и элита, и власть должны начать жить по совершенно другим принципам, чем в последние 30 лет. И большой вопрос, в состоянии ли они это сделать, хотят ли этого. Либо, осознавая такую перспективу, предпочтут скорейшее окончание войны на тех или иных условиях, если получится договориться с Россией и не будут против западные союзники.
(Али за то да би превели украјинско друштво у стање тоталне мобилизације и друштво и елита и власт су дужни да почну да живе по савршено друтим принципима, него оним из последњих 30 година. И велико је питање, да ли су они у стању да то ураде, и хоће ли то. Или схватајући такву перспективу, радије буду за брз завршетак рата по овим или оним условима, ако се може договорити са Русијом и не буду против западни савезници).
|
