Rat Rusija-Ukrajina 2023 - komentari

• 1Ovo se svidja korisniku: ddjxxi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Prosječna brzina iznosi kod Bezdana 0,62— 1,32 m/sek, a kod Ritopeka 0,57—1,26 m/sek.

Dok Dnjepar prosjecna brzina 0,5 m/s, a kod visokog vodostaja 1 - 1,5 m/s

• 11Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, Tvrtko I, Ne doznajem se u oružje, S2M, kalens021, ddjxxi, ILGromovnik, rovac, Denaya, x9, upitnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da dodam i ja par zapažanja oko prelaska Dnjepra.
Prvo, za sada nema jedne jedine vodene prepreke koju bi Ukrajinci morali da pređu, bar na ovom potezu nizvodno od Kahovke. Ima puno rukavaca, močvarnog tla, što takođe utiče na dinamiku prelaza. Da ne pominjem kako je brzina toka sigurno drugačija u tim rukavcima.
Drugo, zašto uopšte mislite da će se uskoro prelaziti Dnjepar nekim krupnijim jedinicama? Šta se to promenilo u međuvremenu? Ukrajincima još nisu stigli avioni, artiljerija im izgleda stagnira ako se i ne osipa, dakle odgovarajuće podrške potencijalnom desantu nema još na vidiku. A kada bude, ruski dronovi i dalje sve nadgledaju i uočiće koncentracije dovoljno rano.
Treće, i u ovom trenutku (po meni) mnogo važnije od brzine i protoka Dnjepra, kako se cela ova priča uklapa u opšti ukrajinski plan? Kog smisla ima graditi pozicije tj. mostobran između Hersona i Kahovke kada ofanziva iz Orehova nije mrdnula mesecima? Ni Rabotino još nisu uzeli a kamo da su se približili Tokmaku. Ili Melitopolju koji bi (pored Energodara, u nekoj skromnijoj varijanti) bio prirodno mesto spajanja tih pravaca, sa severa i preko reke. A tek koliko bi trebalo snaga angažovati za tako dugačak pravac. Ne pije vodu. Ne sad i ne na tom mestu.

Meni je to priča za neku dalju budućnost. A za ovo što gledamo sada, nudim alternativno tumačenje:
Elem, šta ako su Ukrajinci i predvideli da celu akciju na levoj obali vode samo malim, specijalnim snagama? U dužem vremenskom periodu. Taktika infiltracije već im je jednom prošla, gore, u Harkovskoj oblasti. Krinki i Kazači lageri veoma su zgodna mesta za takvu vrstu operacije. Uglavqeni između rukavaca reke, močvara i ada sa jedne strane i one ogromne peščare na jugu. Sa jednim jedinim pristupnim putem i prostranim borovim šumama okolo. Idealno za manje, lako opremljene snage koje mogu da iskaču i ugrožavaju okolne komunikacije i posle brzo da se sakriju ili po tim šumama ili po močvarama. Na slici dole obeležio sam šta bi moglo biti neposredno ugroženo takvim polugerilskim akcijama.


Krinki su na takvoj poziciji da se odatle može pretiti i na istok i na zapad. Što znači da bi te snage, u nekoj budućnosti, mogle pomoći formiranju pravog mostobrana kako uzvodno tako i nizvodno. E sad, meni je zanimljivo to nizvodno. Ako se Ukrajinci nadaju da bi mogli izvesti isti trik kao kod Oskola, mogli bi sve češće uznemiravati Ruse prema Oleškom i Goloj pristanj a da istovremeno ostane pretnja i prema Kahovki.
Ako Rusi ne bi bili previše spremni da pojačaju prisustvo u tom području ili da trpe gnjavažu s tim malim snagama, mogli bi se negde i povući. Ja naravno ne mislim da će se to desiti, ovo navodim kao mogući ukrajinski/NATO rezon. Ipak su to ruske periferne pozicije, najslabije pokrivene, u dometu svega što Ukrajinci imaju ili će imati. A ni ruska avijacija ne može tu biti potpuno opuštena.

Da ne tupim više, ionako je ovo samo ad hok alternativno viđenje, nerazrađeno. Dakle šta kažete na mogućnost da su Ukrajinci (za sada) odustali od Tokmaka i Melitopolja i da grade mogućnosti da pređu Dnjepar nizvodno, s namerom da jednog dana uzmu Aljoškovski i Skadovski rejon?

• 7Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, Mi lao shu, djordje92sm, Vlad000, Vlad000, rovac, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E pa to @gargantua, hvala monogo. Znaci pjesadijski bataljon (ovaj je definitivno motorizovani, nema oklopa), po normama treba

70 camaca svaki nosivosti 10 ljudi
plus 15 skela nosivosti 6 tona za vozila i pozadinu

Iz druge tablice, za rijeku siroku 750 metara i brzine toka 1 m/s, vreme prelaska je 25 minuta

Znaci sa ukrcajem i iskrcajem, bataljon je preko za max sat - sat i po vremena, ako se ima dovoljno plovila da svi predju u jednoj turi. Tri mjesta prelaska, brigada je preko za sat i po.

Dodati tridesetak skela jace nosivosti i jos brigada (tri bataljona) oklopa moze da predje bez problema.

Za noc, moze divizija da predje od sale. Izabrati noc sa gustrom maglom, dobro organizovati prilaz i ukrcavanje, isto tako dobro organizovati prihvat i razvodjenje na drugoj obali, i divizija se lijepo ukopala i utvrdila za odbranu dok se magla digne oko devet sati ujutro slijedeceg dana.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kont, Sirius, Toper, djordje92sm, su27, kybonacci, Leonov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako su i jedni i drugi odavno, po mom misjenju opravdano, odustali od obicnih napada na kopnu snagama vecim od voda, zasto bi iko radio najtezu borbeno-takticku radnju sa jedinicama vecim od toga.

• 4Ovo se svidja korisnicima: slonic_tonic, pein, zlaya011, Kriglord
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

slonic_tonic ::
ovaj drugi je idiot. nije izgleda ni čuo za pretjecanje.

mislim da ga čak ne bi bilo ni tako teško skinuti pri ovoj brzini da se u rafalu krene s većim pretjecanjem i polako smanjue dok se ne susretnu.

(ovo je moje iskustvo s jednog automata za igre u kafani preko puta s čijim sam mitraljezom neumorno skidao dvokrilce kad sam imao 12-tak godina, ali princip je isti, mislim da je to to. Vjerojatno ima ovdje ljudi koji su pucali iz Prage ili nečeg sličnog pa bi mogli potvrditi ili opovrgnuti)

Pošto nisam juče stigao da odgovorim, rekoh hajde sada, da malo presečem "neprijatelj forsira reku!" diskusiju (koju ipak nalazim vrlo zanimljivom i osvežavajućom u odnosu na brojanje leševa, uobičajeno za dane kad se malo toga dešava na frontu).
Nemam iskustva sa pragom, ali imam sa trocevcem 20/3 i rekao bih da je naknadna ispravka putanje vrlo, vrlo teška.
Prvo, od uočavanja cilja imaš 10-15 sekundi u kojima je cilj u zahvatu. Cilj u odlasku nema šanse da gađaš, samo dok leti ka tebi. Dok uđeš u praćenje, zauzmeš preticanje, pa dok granate dolete do njega i ti primetiš da je preticanje premalo i da kaskaš iza, prođe više od pola od tog vremena. Dakle, moraš da cimneš cevi brzo u pravcu preticanja, ali istovremeno moraš da jednako brzo spuštaš elevaciju da bi ostao na pravcu. Ukoliko je pogon ručni, to jest - ukoliko sam vrtiš upravljačke točkove, rekao bih da je nemoguće to učiniti kako treba. Ukoliko top ima motor koji ga vrti, a ti upravljaš džojstikom, onda nije nemoguće, recimo da je vrlo teško i da ti treba puno, puno sreće. Motor ima takođe svoje limite, ako je cilj dalje, a elevacija niža, cevi se verovatno neće dovoljno brzo okrenuti, ako je cilj bliže i elevacija viša, ne smeš da prejako cimaš džojstik jer može lako da se desi da te top iscentrifugira sa sedišta.

• 1Ovo se svidja korisniku: rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@kunktator, uopste ne ulazim u to sta su namjere ukrajinaca sa ovim mostobranom

Jos u prvom postu sam rekao, da su prosli kod Rabotina, pritisak iz ovog mostobrana bi svakako imao smisla i ako bi bio uspjesan mogao je da napravi ozbiljne probleme ruskoj odbrani na prilazima Krimu.

Posto se to nije desilo, znaci kontra na zaporoskom pravcu nije prosla, ovaj pravac sam za sebe ne moze mnogo da uradi jer ce Rus baciti na njega sve sto imaju tu ako nije u sadejstvu sa drugim pravcem da ih rastereti.

Infiltracija sama za sebe nije cak ni takticka radnja, uglavnom se izvodi kao prepad ili nasilno izvidjanje, ili da se rastereti neki drugi pravac i eventualno unese pometnja kod branioca. Ali kod infiltracije najvaznije je iznenadjenje, iznenadni napad na sektoru koji je do tada mirovao, a to ovdje vec mjesecima nije niti moze biti slucaj.

Ako pogledas drugi svjetaski rat i ulogu i vrste mostobrana, vidjeces da su sovjeti obicno zavrsavali velike napadne oparacije uspostavljanjem mostobrana preko vece vodene prepreke, i tu bi stali. Taj bi onda mostobran mirovao dok se pripremala naredna napadna operacija, ali bi ga sovjeti cvrsto drzali i utvrdili, i odatle bi pocela naredna operacija.

Primjer, mostobran preko rijeke Narev u Poljskoj koji je 65. sovjetska armija posjela i uspjela da ucvrsti u septembru 1944, a koji je iskoristen kao napadna osnovica za sovjetsku zimsku ofanzivu na Pomeraniju u januaru 45te, i izlazak na Balticko more kod Gdanjska i odsjecanje svapske grupacije u istocnoj Pruskoj.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Toper, raptorsi, Wrangler, Kont, bladesu, kubura91, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ruski Bradley :

https://t.me/projectgreat/492

• 20Ovo se svidja korisnicima: dule10savic, jackreacher011011, Ne doznajem se u oružje, raketaš, dragoljub11987, zlatkoa987, FileFinder, burevesnik, rovac, su27, raptorsi, Wrangler, Despot1, bladesu, kybonacci, beowl, Leonov, kubura91, Mlav, upitnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Babaroga

Brate ja mislim da se Rusi sve vreme nadaju da će Ukrajinci u očaju pokušati da urade to što ti stalno pričaš.
I da ih masakriraju. Da li razumeš da Rusi bez problema mogu da podignu 100 aviona, natovare ih gravitacionim i kasetnim bombama i da pokriju tih 2x2 km na kojima se nalazi 10 000 vojnika?
Brate mili shvati da imaju fpv dronove sa noćnim kamerama. Imaju lancete sa termalnim kamerama. Imaju artiljeriju, avijaciju. Imaju i pešadiju, oklop. Puštaju ih da se iskrcavaju da bi ih ubijali što više. Doći će zima. Pomrznuće se u onim močvarama. Treba da prelaze ledenu reku svaki dan da bi im doturali hranu i municiju.
Šta rade sa ranjenima? Koliko sati je potrebno ukrajinskom vojniku sa leve obale Dnjepra da stigne do hirurškog stola? Šta rade kada se razbole? Znači zavukli su im onu stvar do balčaka.
Baš me interesuje šta će da rade kada bude -20?
Kakav crni proboj, kakva crna kontraofanziva. Sve rade zbog PR-a i naslova u medijima. Svuda pišu kako je Ukrajina u teškoj situaciji. Kako je kontraofanziva propala. Ali na kraju dodaju. Ali ipak ima nade. Ukrajinski vojnici su na levoj obali Dnjepra. A na to se primaju bolidi na Tviteru i redittu.
Ljudi bre prema stoci imaju bolji odnos nego ukrajinska vlast prema sopstvenim vojnicima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako uopste naci kanal sa samo 800 potpisnika?

• 9Ovo se svidja korisnicima: bojank, Toper, Rocker, nemkea71, zlaya011, voja64, Leonov, sovanova95, upitnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да рушењем Каховске ХЕ, сваки податак од пре рушења о протоку и брзини воде у реци Дњепар низводно од града Запорожја није релевантан. Све док га неки храбри Николај са једне или Микола са друге стране не измери на лицу места и љубазно нам проследи забележене податке.