offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 8990
- Gde živiš: pecina stroga
|
kunktator ::+ A ta napredovanja u nekom momentu moraju negde stati. Mene zanima gde to možemo očekivatidjox ::Sa druge teme od pre 10 dana https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Izrada.....l#p2607034Promaklo mi. Nisam gledao tu temu dosta dugo.
nemkea71 ::kunktator, граде се практично низ читаву "границу". Обајвљивао сам ја прије отприлике пола године детаљне карте са једним дијелом стварних и лажних "фортификација" у Харковској области.
Мислим, јединице ВСУ и ТО распоређене од Харкова до границе са Пољском ништа друго и не раде осим "укопавања" ево већ годину ипо дана.
Jeste tako. Ali niste me razumeli obojica. Ukopavaju se Ukrajinci duž granica od samog početka. Mene više zanima gde u pozadini fronta prave utvrđenja. Ako neko na tu informaciju naleti, bio bih mu zahvalan da podeli. Čuli smo neke uopštene i nezvanične izjave sa ukrajinske strane, o mogućem povlačenju i koncipiranju odbrane sa osloncem na utvrđivanje gradova. Spominjano je negde pre par nedelja, ako nađem izvor postaviću ga.
Pitam zato što bi nam to moglo dati neku bolju predstavu o dinamici rata. Ukrajinci se ne mogu dugo održati ovako. Kljucanje će njihove linije neminovno oslabiti do tačke pucanja. Možda ne sve odjednom ali, do kraja zime, negde će sigurno biti većih ruskih napredovanja. A ta napredovanja u nekom momentu moraju negde stati. Mene zanima gde to možemo očekivati.
Kada padne Avdejevka biće ugrožena Konstantinovka na severu ali i Pokrovsk na zapadu. Gde će onda Ukrajinci braniti Pokrovsk? Ispred samog grada ili ispred Selidova? Gde će biti najutvrđenije linije?
Možemo onda pogledati Slavjansk i Kramatorsk (samo kao primer). Nema sumnje da će ih uporno braniti. Ali mesto i jačina druge veće linije odbrane (negde u pozadini) može nam nagovestiti dalje ukrajinske planove. Ako se jako utvrđuju na Oskolu onda možda planiraju buduću kontru tamo i neće dati ni Slavjansk. A ako se utvrđuju zapadnije, na S. Donjecu, onda će Slavjansk imati tek ulogu usporavanja i trošenja Rusa, kao i Mariupolj što je imao. Itd, itd.
To me zanima.
Ako dodje do proboja, utvrdjenje po dubini nece odrediti gdje ce Rusi stati.
Jer, prvo, nemoguce je popuniti ljudstvom i opremom i front i rezervni polozaj u pozadini tako da kad probiju prvu nailaze na drugu liniju popunjenu sto posto. Druga (ili pomocna) linija odbrane je uredjenje teritorije za odbranu, a posjeda se kad se mora, kad je prva pukla, ili samo sto nije pukla. Svaka linija tek posjednuta je osjetljiva, nije sredjena, ni komanda, ni komunikacije, ni sistem vatre, ni snabdjevanje, ni vatrena podrska. Znaci, nije ni blizu tako jaka kao prva linija. Dok ne prodje par dana i par carki.
Drugo, proboj fronta znaci da i drugi sektori fronta padaju, zbog pretnje okruzenjem. Te se jedinice onda izvlace, stite se zastitnicama, i teze da posjednu rezervni polozaj, ako su borbeno sposobne i povlace se u borbenom poretku, sa zadatkom da ponovo prihvate odbranu na nekom drugom polozaju, ili da se dokopaju pozadine, ako su razbijene i rasute.
Zato skola uci da je kod proboja fronta najbitniji faktor energicno gonjenje neprijatelja koji se izvlaci. To znaci stalno odrzavati borbeni kontakt sa neprijateljem, znati u svakom trenutku gdje je i kuda se krece, i tuci ga po dubini izvlacenja i po dijelovima, ne dati mu da se prikupi i sredi za odbranu.
Skola dalje uci da ce rezervne linije posjesti rezerve branioca, i organizovatii prihvat jedinica koje se izvlace sa prve linije. Za to treba ljudi, treba da postoji jaka rezerva. I treba da veza i komanda besprekorno funkcionise. I treba da nema rasula, da su jedinice i dalje u komandnom lancu i povlace se u borbenom poretku.
Sve se dakle svodi na igru brojeva. Ima li branilac dovoljno snaga (ljudi, artiljerije, municije, oklopa) da posjedne na vrijeme drugu liniju i zaustavi napadaca tu. Naravno, i koliko napadac ima snaga koje je svjeze ubacio u prodor i ide sa njima u dubinu. I koliko vjesto to radi.
Drugi problem je manevar. Sustina problema za branoca kad pukne front je da ne dozvoli da ga napadac izmanevrise. Ovdje se radi o manevru braniocevih rezervi, gdje da ih upotrijebi.
Baciti rezerve na utvrdjenu liniju i cekati da Rusi stignu zvuci kao siguran bet, ali to nece rijesiti problem. Rezerve moraju da se bace na glavni pravac napora napadaca, i da se bace u borbu sto prije, dok napadac nije konsolidovao prodor (ubacio u prodor i razvoio u borbeni poredak glavninu za eksploataciju). Sa idejom da se u susretnoj borbi zaustavi prodor, i da se onda sredjuje odbrana oko rezultata te borbe.
Surovikinova linija je odradila posao jer nije pukla. Da je pukla, da su ukri probili, i Surovikinova linija bi otisla u istoriju kao neuspjeli pokusaj Rusa da sprijece neizbjezno.
Problem konvencionalnih vojski je njihova apsolutna zavisnost od pozadine. Jednom kad su odsjecene od snabdjevanja i pozadine, jedinice postaju borbeno neupotreblljive za par dana. Zato je obuhvat ili pretnja obuhvatom tako potentan instrument manevra. I zato je utvrdjivanje gradova uzaludan posao. Manevarski rat se vodi na polju i livadama, pogotovu na terenu kakav je Ukrajina.
Iz toga, cilj napadaca bice da izmanevrise svaku jace utvrdjenu poziciju branioca po dubini. U mislu da obidje takve otporne tacke i da ih stavi u okruzenje. Ili cak da te tacke izignorise i nastavi dublje, i kad ostvari manevar te tacke same padaju. Kao sto su ukri recimo uradili sa Izjumom.
U situaciji kad je front pukao, postoji taj jedan period kad je situacija fluidna, kad napadac bira kuda i sa kojim snagama nastavlja, a branilac pokusava da to predvidi i da ga zaustavi na tim pravcima.
Opet, vracamo se na brojeve i matematiku. Putinova je odluka da se ne mobilise sve sto se moze mobilisati, i da se ide na kurochku. Kod ovog odnosa snaga, koji je cini se priblizan, bar po broju ljudi, tesko ce biti Rusima da naprave neke vece prodore i rjese sve u dva dana. Sto rece Zaluzni, nece biti deep and beautiful breakthrough, dok god kurocka ne odradi posao i degradira ukro odbranu dotle da se sa ovim snagama moze rijesiti rat.
Do tada, moje je misljenje da je svrha ovih meni nerazumljivih napada na najjaca uporista odbrane na Donbasu, tipa Avdejevke, Marinke, Bahmuta, bas u unistavanju neprijateljskih efektiva u dugotrajnom procesu iscrpljivanja branioca danonocnim napadima na uskom prostoru i na raznim pravcima.
Za pretpostaviti je da je cilj ove taktike da se jednom, kad se stvore uslovi, krene na coup de grâce i zavrsi sve ovo. Ne vidim drugo racionalno objasnjenje za ovo sto Rusi sada rade. Ako se Rusi za to odluce, i ako izaberu dobar momenat i dobar pravac, plasim se da nikakva utvrdjenja po dubini nece pomoci ukrima.
|