offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15219
|
Везано за наводну употребу бојних отрова у рату у Украјини, требало ми је који дан да седнем кући за комп и прелистам одговарајућу литературу (стару добру Војну енциклопедију) да би се објаснило стручно зашто се на снимцима где дронови бацају мале бомбице вероватно не види примена БОт (барем не ефикасна примена, не можемо искључити да ликови који то користе немају појма о хемији).
Прво текст из ВЕнц:
Citat:CIJANOVODONIČNA KISELINA (HCN), uništavajući,
opšteotrovni, kratkotrajni BOt koj i deluje na nervni sistem i živu
materiju uopšte. Vrlo je otrovna, naročito u zatvorenom prostoru.
Primenjuj e se još i kao otrov protiv insekata, glodara i gljivica.
Pronašao ju je švedski hemičar K. Šele (Karl Scheele) 1782. U
I SR nije dala očekivane rezultate, j er se brzo isparavala. Prvi su
je upotrebili Francuzi u borbama na Somi jula 1916, pod imenima
forestite, manganite (smeša sa arsentrihloridom) i vincennite
(smeša od so delova e., 30 delova arsentrihlorida, IS delova
kalajtetrahlorida i s delova hloroforma) ; dodate materije povećavale
su stabilnost i gustinu pare. Kasnije su e. upotrebljavali i drugi. U I SR njome su punjene art. granate i mine, a posle i vazduhoplovne bombe.
eijanovodonična kiselina dobija se na više načina : iz ugljenmonoksida
i amonijaka uz prisustvo čvrstih katalizatora na temperaturi
soo0-70ooe ; iz metilalkohola, ugljenmonoksida i amonijaka
preko metilformijata i formamida, dejstvom kiseline na
alkalne cijanide. Bezbojna je, laka (specifična težina na 20°e j e
o,69), vrlo pokretljiva i brzo isparljiva tečnost, slabog mirisa na
gorak badem. Ključa na 2S,6°e, a mrzne na -14,S0 do - I S 0e.
Na 20oC napon pare j e 612 mm Hg, a isparljivost 837 g/m3•
Relativna gustina pare je 0,9 3 . Cijanovodonička kiselina je zapaljiva
; sagoreva bleda-ljubičastim plamenom. Pri eksploziji artiljerij
ske granate sagori 50% e. Hemijski je nestabilna ukoliko
nije sasvim čista. Zbog velikog napona pare čuva se i transportuje
u čeličnim bocama. Pri dužem čuvanju spontano se razlaže (polimerizuje)
u neotrovna jedinjenja, a može i spontano eksplodirati.
Na metale ne deluje. Stabilnost joj se pojačava dodavanjem fosforne
kiseline i sumpordioksida. Dobro se rastvara u vodi i meša
(u svim razmerama) sa vodom, uobičajenim organskim rastvaračima
i sa nekim BOt (fozgenom, i peri tom). Soli e. (cijanidi),
takođe, su otrovne, naročito alkalni cijanidi, a sa solima teških
metala (sulfati gvožđa, nikla, bakra), e. daje neotrovna i neisparlj
iva jedinjenja, koja se radi toga stavljaju u cedila gasmaski.
eijanovodoničnu kiselinu krv nesmetano raznosi po telu iz
pluća u tkiva, gde se vezuje sa gvožđem iz krvnih fermenata koji
regulišu disanje ćelija, čime parališe njihovu funkciju. Tako oštećene
ćelij e ne mogu primati kiseonik i izumiru od anoksije (kiseonične
gladi) i asfiksij e (obamrlosti) . Najpre stradaju, kao najosetljivije,
ćelij e nervnog sis tema. U prostoru sa slabom koncentracijom
e. ljudstvo može boraviti više časova, jer otrov nije kumulativan
i brzo se eliminiše. Koncentracija od oko OP7 g/m3 pri
dužem izlaganju izaziva trovanje, od 0,3 do O,4 g/m3 može biti
smrtna, a preko o,5 g/m3, pri udisanju od 5 minuta, apsolutno je
smrtna. U velikoj koncentraciji čak i jedan udi saj može izazvati
smrt. Otrovani najpre oseća jaku glavobolju, zatim nastaje pomračenj
e vida, nesvestica, privremeni ili definitivni prekid disanja
sa tzv. cijanskim krikom, zatim ukočenost tela sa unazad zabačenom
glavom, naizmenični grčeviti trzaji udova i na kraju smrt
u roku od nekoliko minuta. Pri težim trovanjima, koja ipak nisu
smrtonosna, simptomi su slični, ali se obustavljeno disanje postepena
vraća, popušta ukočenost i vraća svest. Pri lakim travanjima
javlja se glavobolja, gađenj e, povraćanje, bledoća i nemoć;
otrovani se naj češće vraća u normalno stanj e bez ozleda i bez
posledica, a ređe sa prolaznom ili trajnijom delimičnom paralizom
mišića i govora. - Prva pomoć je obično uspešna samo ako
se zatrovani odmah iznese na čist vazduh i promaju, postavi u
ležeći položaj i raskopča. Ako zatrovani diše, treba mu dati obične
količine kiseonika ; ako ne pokazuj e znake disanja, odmah primeniti
neki od ručnih ili mehaničkih metoda veštačkog disanja, dok
se ne povrati prirodno disanje. Preduzimaju se, pored toga, i
ostali načini oživljavanja : prskanje hladnom vodom, masaža srca
i tela, daju se injekcije kamfornog ulja i kofeina, lo belina (za nadražaj
respiratornog centra), a po povratku svesti topla crna kafa .
Uporedo se daju a n t i d o t i (v.), kao što su amilnitrit, metilensko
plavilo, glikoza, natrijumhiposulfid. Evakuacija nij e potrebna. Pri težim
trovanjima potreban je odmor od više dana. Najbolju zaštitu
pruža gasmaska, a pri većim koncentracijama i zaštitno odelo. Pri
stvaranju velike koncentracije e., upotrebljava se specijalna maska
(bez ventila izdisanja) i specijalno cedilo natopljeno u solima teških
metala, ili kiseonični izolujući aparat. Cijanovodonična kiselina
ne napada kožu, sluzokožu i pluća. Dekontaminacija se vrši
provetravanjem.
На другом месту, продукт смртности се навои концентрација од 1-4г/м3 за 1 минут.
Присетимо се податка из горњег текста да при експлозији гранате изгори око 50% запремине БОт.
Следећи корак је да анализирамо наводно дејство бомбицама бачених из дрона.
Пошто немамо репер величине, можемо да претпоставимо да она не прелази 100мл.
Како око 50% цијановодоничне киселине изгори при експлозији, остаје свега 50мл. Са том количином, може да се направи облак величине 2м висине, 6м пречника, који би имао концентрацију од око 1г/м3. То би била смртоносна доза - ако би се боравило у контаминираној просторији цео минут. На отвореном је то мало изводљиво, јер ветар дува. У рововима и заклонима је могуће да се отров задржи дуже.
Кад се све сабере, долазимо до закључка да је дејство малим бомбицама напуњеним БОт непрактично и слабијег дејства од обичне експлозивне мине. Потребна је велика засићеност одређене просторије са БОт да би се остварили потребни резултати.
Међутим, на снимку где су гађани руски војници у јарку са водом, видимо прилично непријатно дављење једног од војника. Лежи на леђима, глава му је потопљена у води, удови се трзају неконтролисано. Ово личи на симптоме тровања са HCN:
"Otrovani najpre oseća jaku glavobolju, zatim nastaje pomračenje vida, nesvestica, privremeni ili definitivni prekid disanja sa tzv. cijanskim krikom, zatim ukočenost tela sa unazad zabačenom glavom, naizmenični grčeviti trzaji udova i na kraju smrt u roku od nekoliko minuta."
Тако да не можемо искључити да се на том снимку не види дејство БОт. Довољна концентрација је могла да се постигне јер су били у јарку. Снимак је сечен, па се не види колико је времена прошло од које фазе.
Укупно гледано, употреба БОт из овако малог паковања је потпуно непрактична. Тешко је постићи потребну засићеност, контаминирана просторија је врло мала.
Далеко боље дејство, уз мање "правних препрека" се може остварити обичном миницом која се масовно користи.
Међутим, на ратишту смо виђали ликове који су радили и глупље ствари, тако да се не може искључити да БОт јесу коришћени.
|