Ja sam odavno prestao da pisem na ovu temu jer je ovo decija svastara ali udjoh danas da vidim nesto vise o ovom novinarima poginulim u Miserati i naletim na raspravu..
Nezelim jos ja da podgrevam situaciju jer ce explodirati..
Gadafi je diktator za SVOJ narod,ako im je lose onda nek ga skidaju..Ali taj covek je uzdigao Libiju kakav god da je,i ekonomski i iz ropstva..Vise ima gladnih u DEMOKRATSKOJ Srbiji nego u DIKTATORSKOJ Libiji...
Nego meni je cudno zasto se taj libijski narod posle 40 godina bas sad odlicio da ga rusi,a 40 godina im je bio dobar i dizali ga u nebesa,neke strane sile se umesale ko kod nas pre 10ak godina,dobro moja predpostavka...
Jeste se Gadafi malo zaleteo da ga sinovi naslede (dosta je batice 40 god,sto je mnog mnogo je) ali verovatno covek nezeli da nafta ode u tudje ruke..Spominjan je vodovod dug 4000km koji celu Libiju snabdeva a Gadafi je iskesiro sve od Libijskih para,znaci ako i krade daje narodu tj cini za svoju zemlju..
Odskolovao je dosta Libijaca,pa je logicno da su uz njega...Njegov odnos i postovanje prema nama je nasiroko poznat tako da necu da pisem nesto sto je pisano 100% ovde..I koliko smo bili partneri sa tom zemljom...
Ali nije nasiroko poznato koliko je punio parama EU i USA pa sad kad je obelodanio ajde da ga lincujemo..Netreba niko sa strane da se mesa u politiku unutrasnju jedne zemlje..Da smo i mi to osetili na svojoj kozi opet je suvisno reci,mislili smo da je pakao zavrsen posle bombardovanja ustvari tek je pocinjao no za ovu temu nebitno..
Uglavnom x10 postavlja komentare koje ja prihvatam jer slicno mislim i gledam na stvari kao on,ovaj put necu da se mesam u rasprave...
Nek ode Gadafi i narod prestane da gine,nek dobiju novog lidera ali nek nafta ostane njihova i bez uticaja zapada..Neizvodjivo znam!!Ali dokle god je to neizvodljivo,moje simpatije ima Diktator pa kad resi situaciju sa placenicima nek vidi sta ce ako je pametan povuci ce se i staviti nekog svog coveka iz naftalina samo da narod shvati da je dobio neki vid slobode (ko i mi)
A do tada najzalije mi sto zbog crnog zlata ginu civili a jadni neznaju ni zato ginu,ni sta ce im ovaj rat...Nevolim NATO Gadafija postujem nije mi tata dfa ga volim..I to je to...Ali sve je to nebitno jer se agonija tamo nastavlja i nevidi joj se kraj...
Isto kao i sa Libanom (Bejrutom) gde je zapad sa Izrelom unistio totalno jednu zemlju koja je bila Svajcarska u malom za taj deo planete..Razorili su sve tako da danas nemaju ni 30% onoga sto su imali pre..
Citat:Al Jazeera Arabic channel's reporter from the Tunisian side has reported that the rebels’ flag is now raised on the Wazin crossing.
Eye witnesses said that about 100 Gaddafi forces fighters, thought to have been guarding the crossing, have fled to Tunisian side after being attacked by the rebels.
Rebels’ victory is a surprise because they had been heavily shelled by Gaddafi forces in the last few days
A Tunisian hospital near Wazin crossing is now treating people injured in Libya, including some Gaddafi troops.
Britanske kopnene snage,vec su na brodovima i cekaju odluku o angazovanju.Navodno su krenuli na vezbe prema Kipru,ali ako zatreba bice angazovani u Libiji.
Citat:A ‘contingency’ force of 250 commandos have been deployed to the Mediterranean aboard HMS Albion, HMS Sutherland and RFA Cardigan Bay.
Citat:Missions log - (40 sorties/day - 20% of NATO sorties - 25% of NATO ground attack sorties) :
CAS and interdiction (+40%) : 135 flights (Rafale, Mirage 2000D, Mirage F1 CR, Super Etendard)
Reconnaissance (+8%) : 52 flights (Rafale, Mirage F1 CR)
Inflight refueling (+33%) : 44 flights (C-135, Rafale M, Super Etendard)
AWACS (+50%) : 18 flights (E-3F, E-2C)
Air Defense (+18%) : 26 flights (Mirage 2000-5F)
Targets destroyed :
1 MRL (Adjabya)
about 10 military vehicules (Misrata, Adjabya, Zlitan)
3 SAM sites (Tripoli, Misrata)
several communication and command facilities (Syrte, Tripoli, Ras Lanuf)
several ammunition depots (Syrte, Tripoli)
Citat:A push for a political settlement would represent a failure for the Benghazi-based National Transitional Council, which cannot be secure with Gadhafi still in power. The eastern rebel leadership knows that Misurata is its last true chance to convince the international community of the need for more drastic action against Gadhafi, since Benghazi has proven possible to secure from attack using air power while Misurata represents the last urgent risk of massive civilian casualties at the hands of Gadhafi’s forces.
Those leading the mission to overthrow Gadhafi now find themselves having to make decisions that just a few weeks ago they had hoped they would not be forced to make. For the Libyan rebels, that means asking for foreign troops to help fight the Libyan army. A day after the Misurata opposition official made his appeal for foreign troops, the spokesman for the Benghazi-based rebel council also voiced his support for a reversal in the rebels’ long-held opposition to the idea, saying that if protecting Libyan civilians “does not come except through ground forces … then there is no harm in that at all.” For the Europeans, it means having to decide if they are fully prepared to follow through in fomenting regime change. Misurata will be the testing ground for these decisions.
Analiza Stratforda kaže, da se oko Misurate lomi situacija. Ako Gadafijeve snage zauzmu taj grad na zapadu, Bengazi je zaštičen sa No fly zone šta onda Francuzi&Co da rade?
Amerika poslala "predatore" u napade na Gadafijeve snage. Snajperski rat u Misurati. Ustanicima stižu pomoć i naoružanje. Tripoli deli naoružanje građanima pripremajući se za invaziju. Zemlja u haosu, sukobljene strane spremne za dugotrajan rat. Najnovije pojačanje NATO avijaciji predstavljaju bespilotne letelice "predator" naoružane projektilima "helfajer", koje Amerikanci već godinama, sa promenljivim uspehom, koriste u misijama protiv radikalnih islamista u Iraku i Avganistanu.
Angažovanje "predatora" odobrio je američki predsednik Barak Obama, a nekoliko sati posle odluke šefa Bele kuće, prva takva letelica krenula je u potragu za Gadafijevim tenkovima. Bez uspeha, jer je vreme u Libiji, ponovo, naklonjeno vladinim snagama.
Osim "predatora", Amerikanci su pobunjenicima obećali i pomoć od oko 25 miliona dolara, ali ne i oružje, već uniforme i poljske kuhinje.
Angažovanje "predatora" odobrio je američki predsednik Barak Obama, a nekoliko sati posle odluke šefa Bele kuće, prva takva letelica krenula je u potragu za Gadafijevim tenkovima. Bez uspeha, jer je vreme u Libiji, ponovo, naklonjeno vladinim snagama.
All-weather close air support doesn't work in bad weather.
Svaka država bi da dominira svetom, a Ameri su najbliže tom cilju. Čini mi se da je jedna od dugoročnih sovjetskih a kasnije ruskih strategija hladnog rata bila da se Amerima što više smanji broj nalazišta nafte koja je tako važna strategijska sirovina. (otud podrška revolucionarnom Iranu, Naseru u Egiptu, Asadu u Siriji Gadafiju u Libiji, Čavezu u Venecueli, Sadamu u Iraku, invazija Avganistana itd). Kada su Arapi 1973 zbog rata sa Izraelom uveli embargo državama koje ga podržavaju u istima je izbla kriza. Ameri, naravno kontriraju (Egipat je ipak pod američkom kontrolom, invazija na Irak i Avganistan itd.)
I jedni i drugi spominju humanitarne katastrofe koje prate to prepucavanje u čisto propagandne svrhe.
Demokratija: Ameri je nameću jer je (još uvek) dobar propagandni slogan (poput teorije komunizma između 2 rata), a u isto vreme je zgodna za kontrolu - lakše je smeniti neposlušnog marionetskog "demokratskog" predsednika nego kralja ili diktatora koji misli da je bog, a činio je zločine zbog kojih će sutra neko imati razlog da ga hapsi. Zato su i potpalili pobunu u Egiptu - da bi ga još bolje kontrolisali. Saudijska monarhija se verovatno iskupila mitom (i Amerima i svom narodu kome su poklonili preko 20 milijardi $), ali će i na nju SIGURNO doći red (malo malo pa ih američki mediji prozivaju zbog ljudskih prava, što je pokazatelj šta im se sprema jednog dana). Tako se i Gadafi iskupljivao posle 9/11, ali sad kad su ga dovoljno iscedili vreme je da se stvar preuzme do kraja.
Libija nema šanse isto kao što i mi nismo imali šanse u našem sumanutom suprotstavljanju zapadu. I oni su kao što smo i mi, okruženi državama na koje Ameri imaju jak uticaj tako da je redsovno snabdevanje onemogućeno u slučaju sukoba (a oni imaju još manju proizvodnu autonomiju od nas). Upravo zbog toga ne verujem da će doći do kopnene invazije, ili bar ne skoro... Ameri će ih pustiti da se iscrpe kao Iračani sa Kurdima, mi sa Hrvatima, Bosanskim muslimanima i Šiptarima, Talibani sa Severnom alijansom... Opekli su se u Vijetnamu gde su uleteli u relativno jednomišljen mnogoljudan i borben narod koji je imao redovno snabdevanje oružjem i potrepštinama iz SSSRa i Kine + zgodan teren za gerilski rat, a nije postojao valjan razlog za (još) jače angažovanje. Sada idu opreznije i ne srljaju u vojne avanture. Naravno, kada bi napali Libiju to ne bi bila repriza Vijetnama već nešto između Iraka i Avganistana, ali im se više isplati da budu strpljiviji i da sačekaju da voćka sama padne a ne da se veru po granju da je uberu. Na kraju će se Gadafijev režim urušiti, potpomognut potkupljivanjem ključnih ljudi i narodom koji će poželeti život bez stranog ratnog šikaniranja kao i ovde. Samo dotle bi mogle da prođu i godine.
Zapad neće ustuknuti jer zna da drži sve konce. Da nije tako ne bi arogantno objavili da Gadafi mora da ode. Samo ni zapad nije sasvim jedinstven i sigurno je da Ameri neće da dopuste da se išta radi bez njihovog odobrenja. Evropske sile moraju da deluju kao sateliti a ne na svoju ruku, inače će se provesti kao tokom Suecke krize kada su ih Ameri ostavili na cedilu. A verujem da su dosad manje-više shvatili svoje mesto u poretku.
Taktički, Gadafi je očigledno naučio lekcije iz "Tojota rata" sa Čadom kada je njegova regularna vojska doživela nekoliko neprijatnih poraza od visoko pokretnih milicijama Čada koje su koristile pikapove za prevoz. Da li je neki pik-ap vojni ili stvarno civilni niko sa 10000m ne zna, lakše se i sakriju ob transportera a i toliko su jeftini da će neko teško upotrebiti skupu bombu ili raketu da ga gađa u ovakvoj intervenciji nižeg intenziteta. Držanje frontova u pustinji daleko od naseljenih mesta je suludo s obzirom na otežano snabdevanje a i ne postojanje strateški povoljnija mesta za odbranu od gradova. Uporedite situaciju sa ratovanjem u Severnoj Africi u 2. sv. ratu. Uglavnom bi se proslavljale lako pokretne jedinice poput britanskih "Pustinjskih Pacova" i izviđačkih jedinica Afričkog Korpusa koje su sekle komunikacije frontovima.
