|
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Gadafijev-miti.....ic.sr.html
Citat:
„ПОЛИТИКА“ У ТРИПОЛИЈУ
Гадафијев митинг уз музику Индире Радић
Од нашег специјалног извештача
Триполи – Да ли долази до престројавања у НАТО рату против пуковника Гадафија и његове владе? Наиме, у Триполију нико од званичника још не жели да коментарише најаве из Рима да ће Италија из борбених операција НАТО-а повући свој носач авиона „Ћузепе Гарибалди“ и заменити га другим бродом. Јер, Италија има и други носач авиона „Кавур“, већи и модернији од „Гарибалдија“, који носи и већи број борбених летелица.
Ако, дакле, „Кавур“ стигне на место „Гарибалдија“ онда је то јачање борбених капацитета НАТО-а, а не постепено извлачење Италије из овог сукоба о чему се овде спекулише.
Ако би ишли аналогијом из 1999. године, Италијани једно причају за јавност, а друго раде. Јер, документи су показали да су управо италијански политичари, који су били најгласнији јавни противници бомбардовања Југославије 1999. године, заправо, били најжешћи тајни заговорници тог бомбардовања. Наравно, Либијци с Италијанима имају велико и врло богато искуство, па зато и не журе са закључцима и саопштењима.
Овде се више коментаришу две помало контрадикторне резолуције америчког Конгреса, једна да се не финансирају побуњеници у Либији и друга разолуција која одобрава даље финансирање америчких акција у Либији.
И прошле ноћи авиони НАТО-а надлетали су Триполи, бомбардована је Тађура, источно предграђе главног града Либије, где се налазе одавно празне и напуштене касарне либијске војске. Гађан је и војни аеродром Метига крај Триполија, али су писте остале поштеђене НАТО бомби и ракета. Намерно, требаће, као 1999. у Приштини.
Авијација НАТО-а интензивирала је своје операције у западном делу Либије где су настањена берберска племена. Као национална група Бербери и нису имали баш нека велика права у Либији, тако да се сада део њих и побунио против централне власти. Они су добри ратници и могу да представљју проблем властима у Триполију. Зато либијска војска настоји да тај део територије одмах пацификује, при чему има доста опречних информација како се све то одвија на терену.
Побуњеници су пре неколико дана јавили да су освојили Гаријан, 75 километара југозападно од Триполија, па затим да су освојили Бир ул Гаман, као и Оутклиш, место на неких 50 километара од Триполија.
Потом је из Бенгазија дошло саопштење да су освојена места Азизија и Тамзин. И ништа од тога није тачно.
У Азизији је сада плус 58 у хладу, а на брдском успону код Тамзина када оставите аутомобил у леру он иде узбрдо, а не низбрдо. Западне колеге одмах објашњавају како Гадафи сигурно има испод брда велике количине скривеног наоружања у специјалним тунелима и да је због тога дошло до локалног поремећаја магнетног поља па аутомобили сами иду узбрдо. И да управо зато НАТО тако жестоко гађа ово подручје.
Доле на југу Либије, у граду Себха, одржан је јуче велики народни митинг подршке пуковнику Гадафију, а он се путем видео-поруке обратио свом народу и светској јавности. Развијена је и огромна либијска државна застава дуга пет километара, а из кафића је одјекивала музика Индире Радић. Не знам зашто баш та музика.
У Себхи, иначе, жене иду по крововима, ретко силазе на земљу изван кућа, јер преко кровова постоје безбедне мале стазе и путићи. На пијацу се иде увече. Луд град.
Према информацијама из овдашњих војних кругова либијске снаге обориле су до сада четири НАТО хеликоптера и једну беспилотну летелицу. Два хеликоптера оборена су код Мисурате, а један код Зинтана. За четврти нису ми ништа рекли. Радаре ПВО система Либијци и не укључују јер одмах долећу противрадарске ракете.
Истовремено с војним операцијама траје и дипломатска активност. Представници либијских племена отпутовали су у Каиро где воде разговоре о примирју и крају овог рата, док је истовремено генерални секретар УН Бан Ки Мун телефоном разговарао с либијским премијером Багдадијем. Бан Ки Мун хитно шаље свог специјалног изасланика у Триполи.
Рат против Гадафија и његове владе овако како сада траје и како се води може да се отегне месецима. НАТО може истим, или појачаним интензитетом да бомбардује циљеве у Либији и то неће војно одлучити рат. Мораће или да физички елиминишу пуковника или да се одлуче на копнену НАТО инвазију Либије.
Како би у том случају реаговали сви Либијци, и побуњеници и владине снаге, то нико не зна.
Мирослав Лазански
објављено: 10.07.2011
|
