offline
- mirkotigar
- Super građanin
- Pridružio: 23 Apr 2011
- Poruke: 1359
- Gde živiš: Brcko
|
Napisano: 03 Avg 2011 10:00
Побуњеници не могу да победе
Пат позиција у Либији. Милиметарско напредовање устаника око Бреге прати једнако муњевита акција Гадафијевих снага код Злитана. Број цивилних жртава процењује се на око 1.100. Унутрашњи обрачуни у Бенгазију показали да устаници нису много симпатичнији од Гадафија. НАТО остао без мета.
02.20 - Команданти побуњеника тврде да их од освајања Бреге дели само неколико минских поља. Устаници који се враћају са фронта, пак, помињу жестоке борбе и велике губитке.
Почетак Рамазана уништио је ионако слабе наде неколицине западних лидера да ће до муслиманског празника успети да отерају Моамера Гадафија са власти и државу предају у руке демократски настројеним побуњеницима.
Обе тезе су се показале погрешним. Гадафи још увек контролише више од две трећине државе, док су се либијски замеци демократије, првом згодном приликом, претворили у надобудне и бескрупулозне каријеристе, спремне на свакојака недела, укључујући и убиства политичких ривала.
Мистериозно убиство генерала Фатеха Абдела Јонуса, некадашњег шефа Гадафијеве полиције који је пребегао на страну побуњеника, изазвало је добуку пукотину у редовима устаника, који већ данима покушавају да дефинишу шта се у ствари десило.
Слична ситуације је и на фронтовима. Гадафијеве снаге су у последња 24 часа изненадиле побуњенике код Злитана и у јуришу на њихове положаје убиле седам устаника, чиме је заустављена неколико недеља дуга офанзива на тај град.
Побуњеници су, како се чини, упали у заседу у Злитену, јер су их Гадафијеве снаге ухватиле у унакрсну ватру, пошто је претходница успела да дође до центра града. Осим седам убијених, на страни устаника рањено је 45 бораца
После десетак дана узастопних порука народу у свету, Гадафи је место уступио сину, Сејфу ал Исламу, који је поручио да ће се Либија борити до коначног ослобођења.
Готово истовремено, британски министар одбране Лиам Фокс је рекао да се победа устаника у рату против Гадафија не чини претерано реалном опцијом, полажући наде у државни удар који би могао да организује неко од најближих сарадника либијског лидера.
"Кључ решења либијске кризе лежи у томе да ли ће неко од најближих Гадафијевих сарадника схватити да је његов положај безнадежан", рекао је Фокс.
Или, како пише британски Гардијан, Британци и Французи увек могу да се надају да ће у таласу прилично несмислених напада "имати среће" па ће погодити Гадафија.
Dopuna: 03 Avg 2011 11:46
Daniel Knowles, Daily Telegraph: Ako postoji dokaz o tome kako Britanci ozbiljno shavataju ratove u Afganistanu i Libiji, onda je to tišina u Westminsteru. George Osborne je u Hollywoodu, Nick Clegg u Španiji i David Cameron u Toskani. William Hague je ostao sam u u Whitehall-u. Kada je nastupio u današnjem programu, smanjenom zahvaljujući drugom štrajku BBC-a, osjećala se formalnost - još jedan član Parlamenta proizvodi šum kako bi ispunio prazan prostor.
Ali odjednom postaje jasno da ministar vanjskih poslova govori o masakrima. U Siriji, tenkovi ubijaju ljude na ulicama. "To je", kaže Hague koji je do prije samo nekoliko mjeseci govorio o tome kako Asad i dalje može biti reformator, "Vrlo frustrirajuća situacija", ali naravno, ne postoji ništa što možemo učiniti. Premještanje teme na Libiju je zvučalo čak i depresivno. Otišli su bombastično, pozivajući Gadafija da ode. Sada se čini da je gdin Hague napravio podjelu između vojne misije i britanske vanjske politike.:
Sada naravno žlimoo vidjeti političko rješenje u Libiji i to naravno uključuje odlazak pukovnika Gadafija sa vlasti ...(Ali po rezolucijama UN-a) naravno, to nije promjena režima, to zahtjeva sve potrebne mjere za zaštitu civila.
Zamolio sam ih da razmisle o alternativama: da pustimo Gadafija da silom nadvlada svoju zemlju ili da djelujemo izvan pravne i međunarodne rezolucije UN-a. Ne možemo učiniti nijednu od tih stvari. "
Nesretan je položaj u kojem se našla naša vlada. David Cameron, koji je tako oduševljeno podržavao napad na Libiju, učinio je to uprkos namjerama da se izbjegne ponavljanje ratova Tonyja Blaira. On je obećao da neće "bacati demokraciju sa 30.000 metara", ali izabrao je opet bombardovanje. Najviše od svega, mi smo vezani rezolucijama UNa- kako bi "zaštitili", ali nemamo plan za pobjedu. Njegove ruke su vezane, a naša vlada se kocka. Kao onaj što kupuje srećku, nadamo se da će grom pogoditi Gadafija, u vrijeme stranačke konferencije.
Za moju generaciju ovo je novost. Mi smo odrasli u doba liberalnog intervenicionizma. Bombardovanje Iraka i Srbije, invazija na Siera Leone, Afganistan, Irak to su ratovi koji su isprekidali moje djetinjstvo. Neki od mojih sjećanja su gledanje zrnatih snimaka eksplozija u dalekim gradovima. Britanija je bila velika moć- zemlja koja nije stajala kad su umirala djeca. Šta smo sada? Mi smo bezubi tigar, praveći se da možemo mijenjati svijet. U Libiju smo u ćorsokaku, ali pobunjenici nose pobjedu. Grupa pljačkaša i bandi bori se sa diktatorom. Mi smo frustrirani jer predugo traje i previše košta.
Osjeća se kraj britanske snage. Vojska je smanjila jedinice, RAF gubi avione i mornarica ima manje brodova nego ikad. Naučili smo na kraju, da ne možemo imati vlast jeftino - da naši političari ne mogu promijeniti svijet a da ne traže da mi platimo za to. U budućnosto neće ni pokušati. Smatram da je to sve previše tužno.
|
