offline
- darios
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2007
- Poruke: 733
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:MIROSLAV LAZANSKI: Može li rusko oružje da pomogne Siriji da uzvrati udarac Zapadu?
Rusija je poslala raketnu krstaricu „Moskva” i još jedan brod put obala Sirije zbog eventualne evakuacije svog osoblja iz sirijske luke Tartus. Francuska šalje najnoviju protivavionsku raketnu fregatu „Ševalije Pol” takođe u to područje, američki nuklearni nosač aviona „Nimic” ostaje u Indijskom okeanu, a nuklearni nosač „Hari Truman” u Arabijskom moru.
Četiri američka ratna broda sa krstarećim projektilima su u vodama Sredozemlja, Britanci dovlače ratnu avijaciju u svoje baze na Kipru, a predsednik Sirije Bašar el Asad u obraćanju svojim generalima kaže: „Sirija će pobediti.”
Dakle, sve je spremno za još jedan bliskoistočni rat. Ko je upotrebio prastari bojni otrov sarin i zašto je upotrebio baš taj otrov kada je mogao da koristi mnogo modernije bojne otrove, koji ne ostavljaju ama baš nikakve tragove, to sada i više nije važno. Zapad je odlučio da udari po Asadovoj Siriji, UN su tu nemi posmatrač, a Rusija je u vrlo delikatnoj poziciji.
Moskva ima ugovor o pomoći Siriji, koji, istina, ne predviđa da Rusija po potrebi ulazi u rat zbog Sirije, ali ukoliko SAD i saveznici „istamburaju” sirijsku armiju u nekoliko dana bez većih gubitaka na svojoj strani, to će, svakako, biti diplomatski, politički i vojni šamar za Rusiju. Naime, Rusija je opremala i modernizovala sirijsku vojsku tokom proteklih godina, pa sada ostaje da vidimo rezultat.
U Moskvi se vojni zvaničnici zasad čuvaju bilo kakvih procena o mogućnostima Asadovih snaga da se suprotstave raketno-vazdušnim udarima SAD, Velike Britanije i Francuske. Umesto njih, javljaju se neki penzionisani sovjetski generali sa prilično velikim očekivanjima da bi sirijska vojska mogla da pruži vrlo snažan otpor snagama napadača.
To je stara sovjetska škola gledanja na problem, a činjenica je da su izraelski borbeni avioni u prošlosti ulazili u vazdušni prostor Sirije i izvodili akcije kada god su hteli. Kako će se sirijska armija braniti zavisi, pre svega, od masovnosti i trajanja udara zapadnih snaga. To hoće li se ići na simboličan udar na Siriju u trajanju do dva-tri dana ili će to biti radikalan napad na sve političke i vojne ciljeve u Siriji da bi se omogućilo opoziciji da preuzme vlast, jeste opet posledica političke odluke Vašingtona.
Ukoliko dođe do ograničenog vazdušnog udara, tek da se Zapad malo „opere” pred svojom javnošću zbog dosadašnje pasivnosti, Asad bi mogao i da ostane uzdržan u svom vojnom odgovoru, ali bi ceh platila naoružana opozicija na koju bi se sručila sva odmazda Asadovih snaga. Dakle, ako dođe do „programiranog” i dogovorenog napada Zapada na Siriju u tačno određenom vremenu trajanja i sa tačno određenim intenzitetom, a nije nemoguće da su se o tome već dogovorili Moskva i Vašington, svi iz ove situacije mogu da izađu relativno nepovređeni: Barak Obama bi pokazao čvrstinu, Asad bi ostao na vlasti, Vladimir Putin bi sačuvao obraz, a javnost Zapada bi videla da je nešto urađeno, a da se pri tom rat nije proširio na druge zemlje.
Telefonski razgovor Putina s iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem, tokom kog su navodno oba predsednika naglasila da su protiv upotrebe hemijskog oružja, ali i protiv vojnog udara na Siriju, ukazuje na to da Moskva možda priznaje da je upotrebe hemijskog oružja ipak bilo. Sa čije strane, to je druga priča.
Problem je ako udar na Siriju bude radikalan i ako Asad odluči da odgovori napadom na ciljeve na Kipru, u Izraelu i u Turskoj. U prvih nekoliko sati rata, SAD i Velika Britanija mogu da na Siriju pošalju do 200 krstarećih raketa „tomahavk” i ukupno do 350 borbenih aviona, računajući na dva američka nosača aviona, američke vazdušne baze na ostrvu Dijego Garsija, u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Jordanu i na britansku bazu na Kipru. Tu su i dve baze NATO-a u Turskoj.
Čime i kako se toj zapadnoj sili može odupreti sirijska vojska? Pre svega, manevrom i maskiranjem. Sirijska armija je već napustila pozicije oko aerodroma u Damasku i sve stacionarne objekte. Snage PVO Sirije broje ukupno 60.000 pripadnika, što nije malo, ali je pitanje stanje morala tih ljudi posle dve godine građanskog rata i njihova obučenost.
Sirija raspolaže sa 25 raketnih brigada protivvazdušne odbrane, od čega je 11 brigada sa raketama S-65 „volga” i S-125 „pečora 2M”, odnosno modernizovana „neva”. Tu je i 11 samohodnih brigada sa projektilima „kvadrat”, odnosno modernizovanim raketama „kub” i sa novim projektilima „buk M-23”. Za sve te sisteme u skladištima i na borbenim pozicijama postoji oko 800 raketa.
Tri su brigade sa raketama kratkog dometa „osa-akm”, postoje i dva diviziona sa po dve baterije sistema S-200V3. U jedinicama vojske Sirije je i oko 4000 raketa kratkog dometa „strela 2M”, kao i 36, moguće i 50 sistema protivvazdušne odbrane „pancir” s ukupno 700 raketa samo za taj sistem.
Neki izvori ovde u Moskvi tvrde da je Rusija isporučila Siriji dva diviziona sistema sa PVO raketama S-300PMU-2, ali službene potvrde za to nema. Dakle, Sirija ima PVO isključivo sovjetske i ruske proizvodnje, ali nije poznato kako je modernizovan sistem „kub” u „kvadrat”, niti u čemu je sve modifikacija sistema „pečora 2M”. Ipak, bilo je dovoljno vremena da Rusi obuče sirijske posade na svim tim sistemima.
S obzirom na sve to, ovo će biti test ruskog oružja. Sirija, zapravo, ima samo dva moderna PVO sistema: „buk” i „pancir”. Ta dva sistema mogla bi da budu problem za napadače, posebno „pancir”, naravno, i S-300PMU-2 ako je uopšte u Siriji. Sa raketama „strela 2M” Sirijci mogu da obaraju samo krstareće rakete.
Čime Sirija može ofanzivno da uzvrati? Ako ratni brodovi zapadnih napadača priđu obalama Sirije ispod 300 kilometara, mogu biti cilj za sirijske, to jest ruske protivbrodske rakete „jahont” iz sistema „bastion”. Naravno, neće ni prilaziti. Sirijski „migovi 29” u verziji koju ima Damask jesu zastareli, no Rusi kažu da su zato sirijski avioni „su-24MK” modernizovani i da sa raketama H-31 mogu da gađaju britanske baze na Kipru.
Damask može da upotrebi i svoje rakete „skad B” koje gađaju mete i dalje od 350 kilometara, čime su britanske baze na Kipru u dometu. Ne znamo ni šta je sve od raketnog oružja u proteklom periodu Teheran isporučio Damasku. Ni šta će uraditi libanski teroristički Hezbolah sa svojim raketama. Hoće li Sirija odgovoriti napadom na ciljeve u Izraelu? Zavisi koliko je žestoko napadnu.
|
