|
Gama ::
+ +Na zločin odgovarati zločinom po meni je totalno bezveze jer nemaš prava da osuđuješ nekog ako si ti isto kao i protivnik. Niti su Izraelci niti Arapi cveće jer su se i jedni i drugi služili terorističkim metodama. U slučaju gore, Sadat je bio izuzetno pragmatičan političar i znao je kad treba rat, a kad pregovori.
Kad su Izrael, Fracuska i Velika Britanija (nisu samo "jevreji") već je bila planirana sednica SB i Generalne skupštine. Iznenadio bi se kad bi saznao kako je Jugoslavija, i pored proarapskog stava, ipak nastojala da održi dobre odnose sa Izraelom. Čak i posle prekida diplomatskih odnosa, sve ostale veze sa Izraelom su ostale - ekonomski odnosi čak nisu ni narušeni već su, više-manje, zadržali isti tempo. Dugo i široko, ovo zahteva posebnu temu na kojoj možemo polemisati.
Za više vidi Aleksandar Životić, Jugoslavija i Suecka kriza 1956-1957.
Današnji političari i pogled na Bliski istok:
Kao ni tad, tako je i sad. Krizu na Bliskom istoku treba da reše zemlje koje su tamo, a ne neko ko je došao spolja. Mi, kao i tad, je najbolje da gledamo svoj interes i da prema tome delujemo. Danas nije ono vreme koje je nekad bilo. Izrael ne osuđuju niti Sisi niti jordanski kralj, niti pak spremaju vojsku da ga napadnu. Današnja Sirija, koja je bila "zakleti protivnik" Izraelu, je pregovarala sa njim od početka devedesetih pa se do oko 2010. Možda bi i priznali Izrael da se ovaj rat nije dogodio. Ko zna...
Suma sumarum:
Ćutanje i čekanje da protivnička strana napravi prvi korak, pokazali su se kao jedan od najboljih metoda za diplomatiju - tako možeš imati odgovore na sva pitanja, ili bar da smisliš odgovore  - tako je i SFRJ radila između ostalog. Danas, kad je sirijski rat u pitanju, Hrvati su se brže-bolje prvi izleteli, priznali opoziciju, pa sad neka idu da pregovaraju sa Asadom u vezi naftne eksploatacije. Mi smo ćutali i gledali svoja posla i imamo odrešene ruke jer ne podržavamo teroriste već legitimnu vlast.
Predlažem da, ako želiš da polemišemo, ovo nastavimo na PP ili da otvorimo novu temu (bar u vezi istorijskog dela) kako ne bi opterećivali ovu temu.
Životić mi je bio profesor na fakultetu, a Jugoslaviju i suecku krizu sam svojevremeno pripremao za ispit, tako da su mi svakako poznata ta dešavanja, od susreta na Brionima 18. jula 1856. godine, preko nacionalizacije Kanala i Londonskih konferencija, do tripartitnog napada na Egipat (uloge koju je u napadu izrael dobio od Francuske i Britanije - čiji su ekonomski interesi tada bili pogođeni nacionalizacijom) i učešća JNA u misiji na Sinaju.
Stvar je u mom subjektivnom pogledu i odvratnosti koju osećam zbog strahovite nepravde i nekažnjavanja zločina koji se vrše nad stanovništvom Bliskog istoka skoro punih sedamdeset godina. Slažem se da treba gledati pre svega sopstveni interes, ali prosto čovek nije kamen i ne može preko svega ćutke da pređe.
|
