offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
Irbis - 03 Jul 2016 11:01 ::
Након што је офанзива сиријске војске на Раку прошлајфовала, борбена дејства су се преселила у друге делове земље. Углавном у Алеп, где сукоби не престају ни на тренутак.
Пише: Јевгениј Крутиков
И, управо ту су се неочекивано јасно манифестовале противречности између владине војске и њених савезника, пре свега Русије и Ирана.
Владина Сиријска арапска армија (САА) – је главни војни инструмент власти, чије су активности подржане од стране руских Ваздушно-космичких снага (ВКС), обавештајних служби, саветника и логистике. Управо са Генералштабом САА у Дамаску, као и његовим представницима и вишим официрима из терену, координира свој рад руска база Хмејмим.
То се, наравно, подразумева, јер се руски контингент легално налази у Сирији по позиву владе, а његове ингеренције су регулисане међународним споразумима и уговорима.
Коначно, систем јединствене команде треба да функционише чак и у арапском свету, дакле, САА и њен Генералштаб су највиша војна инстанца Дамаска, која планира војне операције против џихадиста. Како и колико успешно то ради – то је друго питање. Важно је то да сиријски Генералштаб треба да контактира са својим савезницима, гради хијерархију војног потчињавања и спроводи наредбе, док су руске ВКС – само инструмент међународне помоћи, а не политички аргумент.
Управо у овом делу је прошле недеље дошло до очигледног недостатка разумевања, што је посебно видљиво у борбама у Алепу и околини.
У протеклих осам дана ВКС РФ су у више наврата наносиле ударе по рејонима северно од Алепа. Њихово учешће је одиграло кључну улогу у напредовању јединица САА (пре свега у јуришу дивизије „Тигрови“) у такозваном појасу фарми Малаха, који држе терористичке групације Џебхат ан-Нусра и Харакат Нуридин аз-Зина.
Руски бомбардери су тукли појачања џихадиста пре него што су она успевала да стигну до линије фронта. Паралелно су бомбардовани објекти и положаји исламиста у планинама Ханадат и у Анаданској долини, авиони су обављали и од 30 летова дневно.
У том контексту, 4. механизована дивизија владиних трупа у среду ујутро је покренула нову офанзиву у северном сектору – у самом Алепу. Као прелиминарни циљ је назначен индустријски комплекс између ал-Халидија и ал-Лајрамуна. Ал-Халид је сада готово очишћен, али ал-Лајрамун и даље контролишу џихадисти (и то већ дуже време).
Напредовање САА иде изузетно споро. Осим тога, у овом рејону нема кључних, значајних тачака, чије би заузимање имало пропагандни ефекат. Постоји само тешка ратна рутина коју нико не воли.
Дивизија „Тигар“, која се сматра елитном (њом командује познати сиријски пуковник Сухејл Хасан) не мрда с места, док руски бомбардери не очисте позицију испред ње. Чак је и саопштење о пробоју прве линије одбране џихадиста код Малахе објављено пре два дана, а података о успеху офанзиве још увек нема. И то у арапској земљи, где добре вести, по правилу, претходе самом догађају.
Локални извори то директно приписују чињеници да од јутра 30. јуна руски авиони нису узлетали. Уопште.
После осам дана интензивних напада на позиције џихадиста северно од Алепа, ВКС су узеле тајм-аут, и напредовање САА се одмах зауставило. Очигледно, да попију кафу.
Још је конфузнија ситуација на југу Алепа, где се води рат свих против свих. Снаге такозване умерене опозиције периодично покушавају да избију ИД из неколико квартова и башти на југу и југозападу града, а џихадисти покушавају да напредују у правцу запада. На овом делу фронта постоји велико присуство Ирана – у облику тзв. добровољачких јединица, као и кроз званично присуство јединица Корпуса чувара исламске револуције.
Шиитски устаници који су формално самостални, више су оријентисани на иранске генерале, него на Генералштаб у Дамаску.
Истовремено, ирански и шиитски одреди јужније од Алепа не добијају подршку из ваздуха ВКС РФ. Лишени су ваздушне подршке и Курди, опкољени у Манбиџу.
Американци до њих долећу изузетно ретко и углавном не са бојевим задацима, већ са транспортним ( бацајући терет, јер се боје да се спусте на опасне висине због сумњи о појави америчких ПВО система у јединицама ИД). Зато су шиити и Курди почели да трпе огромне губитке, што је довело до њихове жестоке реакције на оно што се дешава.
На адресу руских ВКС стигла је оптужба безмало за издају,али доминира идеја да је „Русија пала у замку САД“, пристајући на поделу зоне ваздушне одговорности и настављајући бескрајно процес раздвајања „умерених“ опозиционара од „екстремиста“. Посебну иритација код савезника изазива „миротворство“ – закључивање локалних споразума о прекиду ватре са конкретним групама које су неповезане са ИД, или са мухтарима (старешинама-начелницима) појединих насеља и локалним командантима устаника.
Овај информациони талас засад долази искључиво из Техерана и пријатељског му Бејрута. Други шиитски савезници Дамаска (на пример, Хезболах, потпуно је независан у погледу доношења тактичких војних одлука) учествују у локалним операцијама у другим регионима земље, без размишљања о некаквим конспиративним конструкцијама. Дакле, на сиријско-либанској граници у четвртак ујутро, владине снаге уз подршку Хезболаха уништиле су неколико пумпи за воду, које снабдевају пијаћом водом базу ИД у региону Џаруд Џараџир у планинама Каламун. Истовремено су САА и Хезболах покренули војну операцију против терориста у овим планинама, дан након што су делови ИД напали либански град Џаруд Ка’а и починили тамо погром несунитског становништва. При чему у САА и Хезболах наглашавају да су све потребне обавештајне информације о кампу ИД и локацијама водених пумпи добили од „руских саветника“. Слична ситуација је и на Голанској висоравни.
Са тачке гледишта кругова блиских Ирану, Русија се мора „додатно ангажовати“ у области Алепа, појачавајући бомбардовање позиција џихадиста и „умерених“ опозиционара јужно од града.
Ни овде није проблем у томе што је руских ваздушних удара тобоже мало. Ствар је у томе што су они усаглашени само са Дамаском и усмерени на подршку акција пре свега владиних снага, а не на подршку Персијанцима или приватних војски.
Недавно напуштање фронта код Раке прецењених „Пустињских соколова“, уосталом, још један је аргумент у прилог чињеници да треба имати посла само са Генералштабом у Дамаску, а не са десетак мањих центара моћи.
Шиити и приватне војне компаније ипак настављају да апелују на Москву, отворено захтевајући директну подршку. Што веће губитке трпе Иранци на југу Алепа и Курди око Манбиџа, то офанзивнији постаје стил којим се користе „мислеће главе“ у Техерану и Бејруту.
Данашњи тренд је нешто попут „Путин-издао-донбас“, само на персијском језику, а одсуство узлетања бомбардера са Хмејмима по иоле погодним временским условима се сматра готово за издају.
Ово изузетно нервира. Руска операција у Сирији траје већ скоро 9 месеци, и за то време су постигнути изузетни војни и политички успеси. Међутим, неки учесници у овим догађањима су постали толико навикнути на руску помоћ – и на авиациону, и на обавештајну, и на хуманитарну – да су престали да постоје без ње. Ако не долети велика бела челична птица са црвеном звездом на крилима, неки неће ни затварач да повуку.
Ово није први пут да се Русија суочава са сличним стварима, али на Истоку овакав паразитизам на рачун плавооког и поузданог савезника понекад поприма екстремни облик. Чак и ментално самодовољни Курди су засели у планинама око Манбиџа без икаквог кретања напред, чиме су препустили иницијативу ИД, а сада се безвољно повлаче пред џихадистима сатераним у ћошак, који немају куда. Отуда масовно коришћење бомбаша-самоубица за пробој прве линије одбране и уништавање утврђења. У том смислу, посебно је упечатљива погибија руског војника Андреја Тимошенкова 15. јуна, који је на себе примио напад самоубице који је покушао да нападне хуманитарни конвој у провинцији Хомс.
Слични напади на позиције Иранаца, шиита, Курда и разних приватних војних компанија завршавају се разбијањем фронта и с тешким губицима, као што се то десило, на пример, у недавном контранападу ИД код Раке.
Кривица за овај „неспоразум“ делимично лежи на Дамаску, који је заиста „приватизовао“ руску војну помоћ, и не жели да је дели ни са ким. Променити менталитет Иранаца и других савезника неће успети, он је такође – део игре, али Генералштаб САА ипак мора да се посвети прецизнијем планирању операција стратешког карактера. Он мора одређивати приоритете и правилно их излагати свим савезницима, и одговарајуће их распоредити. А ако се преклапање између неколико стратешких циљева настави, ствар би могла да дође до отворене саботаже.
http://oslobodjenje.rs/u-siriji-samo-iranci-ne-cek.....sti-teren/
|
