online
- Georgius
- Moderator foruma
- Pridružio: 06 Jul 2009
- Poruke: 5173
- Gde živiš: Novi Sad
|
- 24Ovo se svidja korisnicima: powSrb, amir3045, slonic_tonic, Klecaviks, aljosa7, dani.tomic, Gerilac, zlatkoa987, vlad4, su27, Sr.Stat., RJ, ILGromovnik, Bloody, sremac983, Njubara, bozomotika, yoshich, theNedjeljko, stalker, anbeast, BraneS, ssekir75, miodrag
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Ево текст везано за недоумице око бомби и Ту-22М3. Иако спремам испит, гори под ногама, није ме мрзело да преведем
Citat:
Давно размишљам да напишем текст на ову тему....коначно добио сам разлог да пишем.
Да ли је исплативо или не "терати" Ту-22м3 у Сирију и то још са непотпуним теретом?
Разложићу излагање у неколико тачака.
1) Главно питање - испуњавање борбеног задатка. Ако је задатак да се униште објекти - онда се они морају унишитити. То је основни показатељ ефективности. Не уништиш циљ - нема ефективности.
Испуњење борбеног задатке је математичко питање, чак усудио бих се рећи статистичко. Само по себи просипање бомби по противнику са велике висине се примењује одавно, због ниске вероватноће поготка примењивале су се читаве армаде летећих тврђава и осталих Б-52. Разлика је у томе што је на данашњим, модернизованим Тупољевима уграђен систем Гефест, који је много пута повећао прецизност навођења бомби на циљ, који узима у обзир метеоуслове и жеље пешадије. Значи, савремени Тупољев, који је раније био поуздана платформа, постао је елемент "мрежно-центричког рата" . То је важан моменат из којег сам извео следеће закључке. (детаљније о систему Гефест прочитати на Гефест ). Такође примећујем да министарство одбране редовно показује снимке ефективности ових машина.
2) Следећи критеријум ефективности је показатељ губитака при испуњењу борбеног задатка.
Цена задатка може да се разложи на 2 чиниоца : - цена УБС-а и цена експлоатације технике (у то је укључена цена рада посаде, техничког састава, расходи горива и мазива итд.)
Почећемо од убојних средстава.
Сретао сам цифре да је за време Другог светског рата половина расхода одлазила само на убојна средстава. У нашем случају Ту-22М3 користи неуправљиве бомбе разних калбиара које су произведене давно, имају рок трајања и подлежу утилизацији по истеку тих рокова. Тј ми смо овде у плусу јер - штедећи на самој тој утилизацији. Опет, сетимо се Гефеста, помоћу тог система се ФАБ-овке "расходују" штедећи, такође се смањују расходи у будућности. Сличан пример имали смо када је брод Мисури користио своје топове д 406мм у Ираку 1991. Цена тих граната је приближна нули. Да резимирамо, цена коришћених бомби је сведена на минимум.
Експлоатација авиона је скупа ствар, чињеница је. Керозин, ресурси, све то кошта. Но, задржаћу се на томе уз неколико детаља како живе и раде авио пукови у мирнодопско време.
Цео живот авио пука - да буду спремни да испуне борбени задатак у случају наређења. Због тога се маса особља занима обслуживањем технике. У ескадрили даљне авијације, у моје време, било је више од 100 људи техничког састава. Даље додајте тим трема ескадрилама у оквиру пука разне друге техничке службе, специјалне водове који се занимају дубљим периодичним ремонитима итд. РТБ (ракетно-техничка батерија) и други батаљони који опслужују крстареће ракете, технички батаљони за ремонт наземне технике, чету обезбеђења. К том броју људи додајмо још и летни састав. То је око 40-50 људи по ескадрили, што диспечери, што инжењери итд. итд.. Описујем старе Совјетске стандарде (војне тајне не одајем) али чисто сумњам да се количина и суштина много изменила. И сви ти људи имају посао који морају да раде, чак и ако не раде мораш их платити, нахранити, обући. Не заборавите и смештај. Расходи су велики, пожељно је да ти људи буду и корисни.
Корисност је могућа тек када је летни састав у тренингу. Опет, враћам се у време СССР-а где је просечни годишњи налет пилота био 100 часова, минимални 70. Програми тренаже пилота до перфекције, увод у строј после паузе све је то структуисано и захтева само једно - да авиони лете. Летови по реону базирања по сложеним и простим метеоусловима, полети по зонама (веће дистанце), полети на маршуте од 2 до 5 часова. Цео механизам авиопука се врти око главног питања - обученост и спремност када дође моменат Х који може наступити било када. Раније се то називало "стална борбена готовност" Како је сада - не знам, али чињеница је да се суштина није променила.
Резимирајући видимо просту ствар. Све ово се дешава у оквиру будета министарства одбране на одржавање сталне борбене готовоности Даљне Авијације. Керозин ће сагоревати свакако (алкохол такође, на Ту-22м3 се налази 50л алкохола за хлађење нишанско-навигационог система и још по 10 литара у свакој ракети Х-22). У овом контексту летови у Сирију, су једна врста тренаже "лет у формацији" (нек ме исправе пилоти). Из додатних трошкова је укључен и рад командном и летном саставу својих командних места, али чини ми се да је све то у оквиру обуке.
Грубо говорећи, цена операције Даљне авијације у Сирији може да се сматра да је блиска нули. Шта имамо као резултат?
3) На крају крајева, војска - систем који захтева непрекидан развој. Како су то неприметно у Руској војсци дошле неке револуционарне промене? Шта имам у виду, управљање борбеним дејствима је отишло на много већи ниво него у време СССР-а. Сви ти, пријатни за слух, С-400, Хибини, Гефести објединили су се у јединствено поље боја, ваздух, море и копно, не само као речи већ и на делу. Ти процеси су захтевни како за пројектанте, инжењере, произвођаче, тако и за људе који испуњавају наређења
Сиријска варијанта је такође ту, полигон реалних услова за одрађивање и вежбу разних видова оружаних снага. Искрено, тек сада схватам зашто су Авијација, ПВО и Космичке снаге уједињени у један род : Ваздушно Космичке снаге.
4) О количини бомби које носе и зашто 6 авиона по борбеном лету
Ту-22М3 дејствује по Сирији на граници свог борбеног радијуса. Борбени радијус - растојање које авион мора да прелети да испуни свој борбени задатак и да се врати назад. Код Тупољева то је око 2400км. Што значи да не може да понесе пун БК. Пун БК да на подвесним носачима виси 36 ФАБ-250 а укупно 69 Фаб-250.
Подвесни носачи се виде на фотографијама. Зашто су празни? Због отпора ваздуха и самим тим самњење радијуса дејства. На вежбама су по њима вешали бомбе, али у реалности довољно је оно што може да стане унутра, посебно сада када је авион опремљен Гефестом. Као резултат тога у једном лету 6 Ту-22М3 имамо око 40 тона бомби које нису ништа мање прецизне него навођене бомбе, што су озбиљне цифре.
Има још једна ствар, максимално дозвољена маса при слетању. Тако ћете тешко наћи слике на којима је Ту-22М3 са три ракете Х-22 иако техничке могућности дозвољавају то. Слетање са три Х-22 је немогуће. Што се тиче бомби има још једна ствар, у случају отказа задатка или неисправности авиона јавља се питање где избацити вишак бомби ? Бацати по главама грађана и није баш наша метода. Зато мислим да је 6-8 тона оптимално.
Зашто 6 авиона? Цифра је везана за бројност ексадриле. У ескадрили имамо 10 авиона, рачунамо да је исправност око 80% то значи 8 авиона, 6 да лете, 2 у резерви.
Текст преузет и преведен са : https://www.facebook.com/vpkrossii/posts/1174673609241067:0
|