offline
- Diplomata
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 23 Sep 2016
- Poruke: 11
|
+ GamaGama ::Zbog zabrane lista Politike da se intervju između sirijskog predsednika Bašara el Asada i specijalnog dopisnika lista Politika Miroslava Lazanskog, objavljuje bez odobrenja redakcije lista, ekskluzivno za forum Mycity-military.com donosim prepričanu verziju intervjua koji je izašao u današnjem broju Politike.
Unapred se izvinjavam na gramatičkim greškama jer nisam stigao da lektorišem tekst.
Citat:Intervju predsednika SAR, Bašara el-Asada, sa specijalnim izveštačem Politike, Miroslavom Lazanskim
Pitanje 1.
Na pitanje Lazanskog zašto je propalo primirje i ko je glavni krivac za to Asad je odgovorio da je za to odgovoran Zapad, a prvenstveno SAD, jer su oni tražili primirje samo kada su teroristi u lošem položaju dok se za civile ne interesuju. Predsednik Asad je naglasio da Zapad koristi primirja kako bi se teroristi snabdeli oružjem i novcem sa ciljem da ojačaju i da se pripreme za ofanzivu. Kada teroristi nisu uspeli u protivnapadu, i kada se položaj pogoršao, od terorista su tražili da da ne poštuju primirje ili da opet otpočnu napad. Za ovakvo stanje Asad je optužio SAD i njene saveznike (zapadne zemlje – prim. Gama) jer oni koriste teroriste kao kartu za igranje u sirijskoj areni. Sirijski predsednik je naglasio da za njih teroristi služe za iznurivanje Sirije, protiv Irana i Rusije. Asad je dalje optužio da su jedini krivci SAD za neuspeh primirja i za svaki naredni pokušaj za primirjem ili i političkim naporima i inicijativama u Siriji.
Pitanje 2.
Na pitanje Lazanskog, ko podržava terorizam u Siriji i da li su to Saudijska Arabija i Katar, Asad je odgovorio da su to Saudijska Arabija, Katar i Turska.
Pitanje 3.
Izražavajući čuđenje na pomen Turske, Asad je odgovorio da preko Turske, uz direktnu pomoć vlade, dolaze teroristi. Na novo čuđenje Lazanskog o direktnoj pomoći turske vlade teroristima, Asad je dao potvrdni odgovor.
Pitanje 4.
Dalje, Lazanski je upitao da li je ta vrsta pomoći novac i naoružanje na šta je predsednik Asad dao potvrdan odgovor i rekao da je turska vlada dala zeleno svetlo. Asad je tom prilikom izjavio da je međunarodna koalcija . a zapravo američka, mogla da vidi uz pomoć dronova kako ISIS koristi sirijska naftna polja, a naftu odvozi u Tursku.
Pitanje 5.
Na pitanje Lazanskog da li je to sirijska nafta, Asad je dao potvrdni odgovor. Rekao je da je nafta oteta, da se kretala bez smetnji ka Turskoj i da su transport nadgledali njihovi sateliti i dronovi. Sve to je, međutim, prestalo sa dolaskom Rusa koji su otpočeli da napadaju konvoje nafte ISIS, njihove pozicije i uporišta. Od tada ISIS slabi, a zapad je dao zeleno svetlo da zemlje poput Turske, Saudijske Arabije i Katra (saveznici SAD) da budu produžena ruka SAD i Zapada kao što su to i teroristi.
Pitanje 6.
Lazanski je dalje pitao kome ide novac od nafte na šta je Asad rekao da postoji partnerstvo između SAD i ISIS-a i da deo novca ISIS koristi za regrutaciju novih ljudi i plate boraca. Asad je ponovio da je ISIS jačao do ruske intervencije i da se širio u Siriji i Iraku. Sirijski predsednik je izjavio da je deo novca odlazio predstavncima turske vlade, a prvenstveno Erdoganu i njegovoj porodici.
Pitanje 7.
Na čuđenje Lazanskog i pitanje Erdoganu lično, Asad je dao potvrdan odgovor i rekao da su oni (misli na Tursku i Erdogana – prim. Gama) direktno bili umešani u trgovinu sa ISIS-om.
Pitanje 8.
Lazanski je pitao da li Asad veruje da li će se Rusija i SAD dogovoriti po pitanje Sirije i da li SAD i Rusija mogu da budu partneri u borbi protiv terorista u Siriji. Na ovo pitanje Asad je izrazio nadu mada je podvukao da u realnosti to nije moguće jer Rusi svoju politiku baziraju, pored interesa, i na vrednostima. Sirijski predsednik je rekao da su te vrednosti poštovanje međunarodnih zakona, a ruska borba protiv terorizma u Siriji je presudna jer ukoliko teroristi pobede u ovom (Bliski istok – prim. Gama) regionu to bi onda uticalo ne samo na region već i na Evropu, Rusiju i ostatak sveta. Zbog toga, Rusi su veoma odlučni da se bore protiv terorista, dok SAD svoju politiku baziraju na drugim vrednostima koje se zasnivaju na korišćenje terorista (protiv sirijske vlasti – prim. Gama). Dalje, sirijski predsednik je naglasio da SAD žele da koriste teroriste razi sopstvenih interesa, na uštrb ostalih zemalja u svetu.
Pitanje 9.
Lazanski je pitao kako je došlo do američkog bombardovanja pozicija sirijske armije u Deir ez Zoru i da li je reč o slučajnosti. Na ovo je Asad rekao da je to bio planirani napad jer je ISIS gubio teritorije usled sirijsko-rusko-iranske saradnje protiv ISIS-a i zato što je Nusra front poražen u mnogim delovima Sirije te su na ovaj način SAD želele da ugorze položaj sirijske armije napadom u Deir ez Zoru. Asad je naglasio da to nije nikakva slučajnost jer je napad trajao više od jednog sata i bilo je više naleta aviona.
Pitanje 10.
Na čuđenje Lazanskog da je trajao jedan sat, Asad je odgovorio da je više od jednog sata i da je bilo mnogo napada SAD i njenih saveznika na pozicije SAA. Asad je podvukao da su napadali na velikom prostoru i da nije reč o napadu na jednu zgradu već da su napali tri velika brda oko kojih nije bilo većih grupa ISIS-a budući da on postoji u Deir ez Zoru. Sirijski predsednik dalje je naveo da tamo nije bilo ni tzv. „umerene opozicije“. Sve ovo navodi na zaključak da je napad bio planiran sa ciljem da ISIS zauzme tu poziciju što se i dogodilo za manje od jedan sat posle napada.
Pitanje 11.
Na novo čuđenje Lazanskog da je ISIS napao pozicije SAA nakon američkog udara, Asad je odgovorio da se to dogodilo manje od jednog sata posle udara i da je ISIS napao ta brda što navodi na zaključak da je ISIS grupisao snage radi napada. Asad je postavio retoričko pitanje kako je ISIS znao gde će napasti avijacija SAD. Sam je dao odgovor izjavivši da je to jasan i očigledan dokaz da SAD podržavaju ISIS i da ih koriste kao kartu za promenu snaga u skladu sa svojim interesima.
Pitanje 12.
Na pitanje Lazanskog da li su SAD uputile izvinjenje, Asad je odgovorio da su izrazili žaljenje, ali da nisu rekli da se izvinjavaju.
Pitanje 13.
Lazanski je, dalje, pitao ko je odgovoran za napad na konvoj Crvenog krsta u blizini Alepa i koje je oružje korišćeno u ovom napadu. Na ovo pitanje Asad je rekao da su za to odgovorni teroristi jer je njima to u interesu. On je dalje rekao da teroristi ne žele primirje te su naveli da odbijaju bilo kakav ulazak konvoja u istočni Alepo. Asad navodi da je bilo i demonstracija protiv ulaska konvoja. Zbog svega toga, Asad zaključuje da je njima u interesu da konvoj strada. Asad je rekao da se incident sa konvojem nije desio na teritoriji pod kontrolom sirijske vlasti već na teritoriji pod kontrolom pobunjenika i da u tom trenutku u vazduhu nije bilo niti sirijskih niti ruskih aviona. Ovaj incident, nastavio je Asad, je iskorišćen za širenje propagande na Zapadu kako bi se optužila Sirija i kako bi se rat u Siriji prikazao da poprima oblike humanitarnog rata. Po Asadu, ovo je bila maska Zapada da ovaj incident iskoriste kao opravdanje da još više intervenišu u Siriji. Asad je naglasio da pod intervencija misli na intervenciju vojnim putem ili pomaganjem terorista.
Pitanje 14.
Lazanski je uporedio događanja u Siriji sa događanjima u bivšoj Jugoslaviji i upitao da je to humanitarni problem. Na ovo je Asad odgovorio da je drugo vreme i drugačiji oblik ali da je ono što se desilo u Jugoslaviji i ono što se događa u Siriji u suštini ista stvar.
Pitanje 15.
Dopisnik Politike dalje je konstatovao da je zapadna propaganda govorila o upotrebi hemijskog oružja i barel bombi. Na ovo je Asad odgovorio da Zapad prikazuje istu sliku: crno-belu tj. loš čovek protiv dobrog čoveka. On je to uporedio sa govorima Džordža Buša mlađeg prilikom ratova u Iraku i Avganistanu u kojima se izazavaju emocije javnog mnjenja u svojim zemljama koje bi podržalo njihove spoljnopolitičke aktivnosti (tj. vojna intervencija – prim. Gama).
Pitanje 16.
Lazanski je izjavio da je pre nekoliko dana Amnesti Internešnel osudio korišćenje hlora terorističke grupe u Alepu. Na ovo je Asad izjavio da se to stvarno dogodilo pre nekoliko dana u Alepu i dodao da je u protekla tri dana ubijeno 80 nevinih civila u Alepu i da su teroristi ranili preko 300. Asad je naglasio da se o tome ništa ne može pročitati u zapadnim medijima, a da sve što oni rade je propaganda u želji da se optuži sirijska vlada, a ne da bi se brinuli o deci ili nevinim ljudima, civilizaciji i infrastrukturi. Još jednom je ponovio da oni koriste ono što je u njihovim interesima.
Pitanje 17.
Lazanski je dalje upitao koliko su ruske vazduhoplovne snage pomogle sirijskoj vojsci. Asad je ponovio da su teroristi jačali pre intervencije Rusije i da je Rusija velika sila koja je u koordinaciji sa trupama na zemlji doprinela da teroristi gube teritorije. Asad je naglasio da za razliku od ruske, američka avijacija nema saveznika na zemlji te da zbog toga nema ni konkretnih rezultata. Asad je izjavio da je ruska moć vrlo važna i da je njihova podrška u međunarodnoj areni promenila situaciju na terenu. Ovo je jako bitno za uništavanje terorista.
Pitanje 18.
Lazanski je upitao sirijskog predsednika da li sirijska vojska ima hemijsko oružje. Asad je odgovorio da nemaju i da su sve predali 2013. godine. Rekao je da nisu koristili hemijsko oružje ni pre 2013. jer bi upotreba hemijskog oružja od strane vlade značilo hiljade žrtava na jednom mestu u kratkom vremenskom periodu. Asad je naglasio da nikad nisu imali incident da koriste hemijsko oružje već da je sve to propaganda Zapada.
Pitanje 19.
Lazanski je upitao Asada kada će se rat u Siriji okončati. Asad je rekao da je situacija na unutrašnjem planu jasna, a da se komplikuje kada dođe do mešanje stranih sila. Kad bi te strane sile ostavile Siriju na miru, Sirijci bi rešili svoje probleme za manje od godinu dana. Asad je rekao da je to moguće ali da nije realno jer svi znaju da SAD minira poziciju Rusije kao svetske sile, uključujući i u Siriji. Na drugoj strani, nastavio je Asad, Saudijska Arabija godinama želi da uništi Iran i po stavovima Saudijske Arabije, Sirija može biti jedno od mesta gde bi se to moglo dogoditi. Asad je opet ponovio da je ukoliko moguće postići da sve sile napuste Siriju onda ne bi bilo problema. Posebno je naglasio na da je na prvom mestu važno zaustavljanje podrške teroristima od strane Saudijske Arabije, Katara, Turske i zapada, a prvenstveno SAD. Asad je konstatovao da sa presecanjem podrške teroristima, problem u Siriji neće biti teško rešiti.
Pitanje 20.
Lazanski je pitao predsednika Sirije da li je Sirija poslednja socijalistička zemlja u arapskom svetu. Asad je odgovorio potvrdno. Izjavio je i da ne zna šta će biti u budućnosti, da su oni socijalistička zemlja ali otvorenog tipa.
Pitanje 21.
Lazanski je sugestivno rekao da je Sirija neka vrsta humanog socijalizma, s obzirom da vlada podržava obrazovanje subvencijama nalik švedskom tipu socijalizma. Na ovo je Asad izjavio da ne zna puno o švedskom tipu socijalizma ali da može da izjavi da u Siriji postoji otvorena ekonomija, a u isto vreme je snažan javni sektor koji je odigrao važnu ulogu u otporu sirijskog društva i vlade u ratu. Asad je naglasio da bez javnog sektora, situacija bi bila mnogo teža. Asad je konstatovao da su oni socijalisti i da je rat dokaz da socijalistički stimem ima važnu ulogu bilo kojoj državi. Još jednom je naglasio da kad kaže socijalizam govori o otvorenom socijalizmu koji dozvoljava da javni sektor igra važnu ulogu u izgradnji zemlje.
Pitanje 22.
Lazanski je upitao da li su velike kompanije u vlasništvu države ili privatnih lica. Asad je izjavio da ima oba slučaja ali da javni sektor igra najvažniju ulogu. Asad je objasnio da privatni sektor može više osetiti opasnost i da napusti ekonomsku arenu zbog nesigurnosti. Zbog toga se morate osloniti na javni sektor u takvim slučajevima. Međutim, dodao je Asad, privatni sektor u Siriji i dalje igra važnu ulogu paralelno sa javnim.
Pitanje 23.
Lazanski se osvrnu da prokomentariše versku toleranciju u Siriji. Asad je rekao da to nije tolerancija već suština sirijskog društva jer su svi deo društva: hrišćani, muslimani i ostale religijske i etničke grupe jer bez njih Sirija ne bi bila ista. Izjavio je da svaki sirijski građanin treba da se oseća slobodnim jer se time postiže stabilna država. Asad je objasnio da tolerancija znači da se prihvata nešto protiv svoje volje, a da u Siriji muslimani i hrišćani žive vekovima i svakodnevno sarađuju i da ne žive u zasebnim getima.
Pitanje 24.
Lazanski je upitao da li postoje posebne škole za muslimane i hrišćane. Predsednik Sirije dao je negativan odgovor te je izjavio da postoje škole koje pripadaju hrišćanskoj crkvi ali su pune muslimana i obratno. Asad je rekao da oni (sirijska vlast i društvo – prim. Gama) ne dozvoljavaju segregaciju, ali da je prirodno da ljudi žele da žive jedni pored drugih i bez intervencije vlade. Zbog toga je, nastavio je Asad, sirisjko društvo bilo sekularno kroz istoriju, a i danas.
Pitanje 25.
Lazanski je postavio pitanje da li je sirijsko podeljeno ratom. Asad je odgovorio da je rat homogenizovao društvo više nego pre rata. Rekao je da je rat važna lekcija za svakog Sirijca jer mnogi Sirijci nisu znali razliku između fanatika i ekstremiste ili između ekstremiste i teroriste. Ratna razaranja dotakla su svakog Sirijca te su oni naučili lekciju i sada znaju da je jedini način da pobede tako što će biti homogeni, da žive jedni sa drugima, da se integrišu, da prihvataju i da vole jedni druge. Pored negativnih efekata, Asad smatra da je ovo jedna od pozitivnih strana rata. Asad je uveren da neće biti problema za strukturu sirijskog društva posle rata jer misli da će biti zdravija.
Pitanje 26.
Lazanski je pitao predsednika Asada koga želi da vidi kao pobednika na američkim izborima – Hilari ili Trampa. Asad je rekao da je pitanje u svetu ko je bolji od dvoje kandidata dok u Siriji gledaju na to ko je bolji, a ko je gori. Asad je konstatovao da nijedan od dvoje kandidata neće biti dobar za Siriju. Naglasio je da američke zvaničnike i političare ne treba držati za reč i da nisu pošteni. To je posledica lobija, uticaju različitih političkih pokreta i to će nakon izbora imati uticaj na njihovu politiku. Asad je rekao da ne treba gubiti vreme na takve stvari i da je sve to jednostavno đubre (upotrebio je tu reč – prim. Gama). Asad je uveren da neće doći do bilo kakvog zaokreta u politici SAD prema Siriji, događanjima u svetu i poštovanju međonarodnih zakona i Povelje UN-a. Asad smatra da se to neće dogoditi u bliskoj budućnosti. Zbog toga, Asad kaže da se oni (Sirijci – prim. Gama) ne nadaju da će doći do nečeg dobrog te ne gube vreme za takve stvari.
Pitanje 27.
Lazanski se osvrnuo na odnose Srbije i Sirije i upitao predsednika Sirije da li ima neku poruku za narod u Srbiji. Asad je rekao da napori između obe strane, pre rata, nisu urodili plodom da odnosi postanu bolji. Rekao je da će rat ostaviti posledice na odnose dve zemlje. Izjavio je da je Sirija podržala Srbiju ali da se mora planirati budućnost s obzirom da je Srbija propatila usled spoljne agresije koja je dovela do raspada Jugoslavije. Asad smatra da ljudi osećaju posledice rata u Jugoslaviji. Osvrnuo se i na tezu da je rat u Jugoslaviji prikazan kao humanitarni rat gde je Zapad želeo da interveniše da bi zaštitio određenu zajednicu od agresije druge. Zbog toga je mnogo ljudi poverovalo u ovo. Isto je i u slučaju Sirije. Asad je rekao da Zapad ne brine za ljude u Srbiji ili u Siriji, niti za ljude u svetu. Asad je dalje izjavio da je sve isto u Siriji kao i u Jugoslaviji i da imamo iste lekcije. Sirijski predsednik je izjavio da je potrebno graditi više odnosa u oblasti kulture, ekonomije, politici itd kako bi se ojačala pozicija i svaka zemlja u svom regionu.
Pitanje 28.
Lazanski je upitao predsednika Asada da li on i sirijska država podržavaju Srbiju po pitanju Kosova i Metohije. Na ovo je Asad odgovorio da je Turska htela da iskoristi svoj uticaj u Siriji po pitanju Kosova i Metohije. To je bilo pre rata, sedam-osam godina pre. Sirijska vlada je to odbila iako je imala dobre odnose sa Turskom. Asad je završio intervju rečenicom: "Podržali smo Srbiju".
Izvor:
"Ekskluzivni intervju: Bašar el Asad, predsednik Sirije: Podržali smo Srbiju i pored turskog pritiska", Politika, četvrtak, 3. novembar 2016, broj 36992, godina CXIII, strana 1. i 3.
To sto je Basar rekao, to svi mi ovde znamo i diskutovalo se vec o tome, koliko secanje sluzi.
Strane su odavno poznate: SAD, Turska, ISIS, plus umereni i neumereni. Uz podrsku naravno, Saudijske Arabije, Katara i delimicno Izraela.
Druga strana: Rusija, Sirija, Kurdi, Irak, Iran, Palestinci. Uz delimicnu podrsku Libana "ne racunajuci hezbolah". Takodje Kina i Indija u "stand by" rezimu.
Mada su neki ovde dvrdili suprotno.
Basar im je licno sada sve objasnio.
|
