offline
- Pridružio: 10 Dec 2015
- Poruke: 143
|
- 15Ovo se svidja korisnicima: Srbija majka Pirot otac, komkom, T-72, slonic_tonic, kairos, vladetije, Novak.Asterix, anbeast, virked, ssekir75, Nobunaga, cemix, BraneS, comi_pfc, styg
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Kao prvo, da bi bilo koja teroristicka organizacija nastala, potrebna je veoma jaka ideologija koja stoji iza nje. Da bi se ideologija primila i kasnije odrzala, medjutim potrebna je oragnizaciona stuktura, unustrasnja i spoljasna podrska, logistika, i ogromna finansijska sredstva za pocetak, dok se ne obezbede uslovi sa samostalno finansiranje. Da bi se to ostvarilo, interesi te organizacije moraju se preklapati sa interesima onih koji je podrzavaju, ili da su ti interesi u velikoj meri podudarni. ISIS ali i Al-Nusra/Ahrar-Al-Sham i ogroman broj drugih organizacijaja koje dejstvuju ideologiju crpi iz salafisticko/vehabistickog ucenja Islama koje je opet zvanicna politika i vecinsko ucenje u dobrom broju zemalja u okruzenju (u skoro svim zemljama zaliva). Razlike u ideologiji izmedju Talibana u Avganistanu, ISISa, AQAPa, Al-Nusre, LIFGa, Ahrar-Al-Shama, Jaysh Islama i slicnih skoro da i ne postoje. Razlike su iskljucivo u komandnom kadru, borbi za prevlast/moc, kao i u razlicitim finansijerima. Ali ideologija je identicna, zato su jako tanke linije izmedju njih, transferi iz jedne u drugu frakciju, razmena teritorija bez neke velike borbe. Na sve ove frakcije (da se zadrzimo na ove koje deluju u Iraku i Siriji) ja gledam podjednako, jer razlike izmedju njih (osim kozmetickih) ne postoje. Zvanicno manje vise sve su nastale iz Al-Kaidine organizacije (ISIS, JN i AHS), da bi se kasnije podelile oko liderstva, dok nezvanican nastanak pretece istih je neki kraj 80ih godina u Pakistanu za vreme Sovjetsko-Avganistanskog rata, direktno stvorene od strane pakistanske obavestajne sluzbe u saradnji sa americkom. Da ne bi o tome duzio, islamski fundamentalizam posmatran sa strane prosecnog Evropljanina je jako stran, cak i sa pozicije ogromne vecine muslimanske populacije, medjutim tu vec pod raznim socioloskim/propagandnim uticajem se moze iz "umerenog" razviti u radikalni.. Posmatran medjutim iz ugla stanovnistva na Bliskom Istoku, narocito u delovima blizim saudijsko/zalivskim uticajima odredjen deo populacije gleda na to kao nesto normalno, dok na ostatak sveta gleda slicno kao sto mi gledamo na njih, s tim sto su njihovi pogledi dosta radikalno izrazeniji.
Da bi se unistio bilo kakav vid islamskog fundamentalizma, potrebno je unistiti izvore te ideologije. S obzirom da najbogatije zemlje Bliskog Istoka shvataju tu ideologiju kao maticnu, i kao deo nacina zivota i drustvenog uredjenja, i da su najveci saveznici USA i Zapada, to je u ovom trenutku skoro pa nemoguce (mogao bi i o nastanku vehabisticke ideologije, nastanku Muslimanskog bratstva u Egiptu al nije tema - mada je dosta povezano). Pritom treba dodati da su interesi i velikog broja susednih zemalja Sirije i Iraka, u najvecoj meri podudarni ili manje pogubni po njihove interese od ostanka sekularnog tipa vladavine u Siriji i Iraku.
Sto tvrdja ideologija, lakse je kontrolisana iz jednog centra, i lakse se koristi za ostvarenje interesa njenih kreatora.
Ideologija moze evoluirati, menjati se kroz godine, moze se izmisljati (primer Juche ideologije S.Koreje).. Koliko ce biti primljena u narodu zavisi opet od istih faktora kao i u slucaju nastanka, prvenstveno od finansijskog dela koji je usko povezan sa podrskom koja joj je usmerena spolja, kao i harizmaticnosti lidera koji ideologiju propagiraju.
Ogroman broj teroristickih organizacija je u svom postojanju evoluirao u politicke subjekte (verovatno vise od polovine) - Fatah, Hamas, Hezbolah, Amal, UCK, .. ali svaka od njih je direktno finansirana i stvorena od strane stranih obavestajnih struktura i podrzana u procesu tranzicije iz teroristicke u politicke pokrete. One koje tu podrsku nisu dobile, su se ugasile i prestale da postoje.
Samim tim i ugao gledanja o teroristickim/separatiskickim pokretima odredjuje shvatanje odredjene grupe kao "teroristickog" ili "boraca za slobodu", ali opet i taj ugao je odredjen ponajvise spoljnim interesima i snage onih koji o tome odlucuju.
Hezbolah je presao dug put od 80ih do 2000ih, i iz jedne ekstremno islamisticke sitske organizacije (sto je vec drugi fenomen), do "pokreta otpora" sa dosta liberalnijim porukama i pogledima gde je cak i ogroman broj hriscana poceo da ih podrzava. Osnovna ideologija pokreta je totalno promenjena od njegovog nastanka.
ISIS je stvoren i baziran da nikada ne preraste u politicki pokret, sa nemogucnoscu politickog resenja, i kao privremeni eksperimentalni balon. Propagandno je tako koncipiran da se ogadi svakome, kao neko strasilo svega najgoreg sto postoji na svetu, agresivnim holivudskim filmovima od starta automatski sami sebe izbacuju iz bilo kakvog razmisljanja o nekim buducim pregovorima, ali je ostavljen prostor da se kada njegovo postojanje vise ne bude potrebno, zameni nekim drugim pokretom identicne ideologije istih osnivaca i finansijera. Identicni zakoni se sprovode i u Idlibu, Raki i Rijadu, ali marketinski snimaju se i prikazuju se samo surovosti iz ISISovih kontrolisanih podrucja. Rijad je glavni grad jedne suverene drzave, dok je Idlib predstavljen kao centar "umerene opozicije" protiv "brutalnog diktatora" dok svi znamo da nikakve umerene opozicije u Idlibu nema.
Mogucnost nastanka organizacije tog nivoa, bez direktne podrske obavestajnih struktura jedne ili vise drzava, je u najmanju ruku smesan. Kada je pretila mogucnost da ojaca i da se otrgne kontroli, hirurski je podeljen na dva dela sa sve transferom teritorija koje su kontrolisali zajedno sa Nusrom.
U tom planu i ide njihovo konstantno propagandno isticanje "globalnog cilja", osvajanja Rima, Pariza, Londona, Moskve (ali nikako Jerusalima) i slicnih budalastina da bi se predstavio kao opasnost po celokupno covecanstvo, dok se globalni ciljevi Nusre, Al-Shama i slicnih organizacija nigde ne potenciraju.
Salafisticke grupe imaju odredjenu podrsku u narodu. Da nemaju, jako tesko bi mogli drzati ogromne gradove poput Mosula, Rake, Faludze, Idliba.. Imaju odredjene socijalne programe, pomoci najsiromasnijem stanovnistvu, jaku religijsku propagandu, konstantno ispiranje mozgova mladjih narastaja, isplacuju zarade borcima (koji dakle pored ideologije u koju veruju imaju i finansijski podstrek), pritom vladaju brutalno, i svaki vid neslaganja i pobune resavaju po kratkom postupku, javnim egzekucijama.
Opet u tom kontekstu, prvo treba sagledati kulturoloske razlike etnicki i religijski dve veoma sarolike drzave i njenih delova, socioloske probleme koji su doveli do pobuna koje su veoma razlicite u Siriji i Iraku, kao i ogroman uvoz dzihadista i celokupnih porodica iz drugih zemalja. Ideologija se primila tamo gde je tlo bilo pogodnije, gde je zivelo kulturoloski blize stanovnistvo, i u siromasnijim delovima drzava.
U Iraku su docekani kao "spasioci" ugnjetavane sunitske manjine, koja je od pada Sadama bila u podredjenom polozaju, u Siriji od pobune koja je pocela "kao narodna", naravno finansirane spolja gde je u pocetku verovatno bio vecinski broj gradjana nezadovoljnih trenutnim zivotom (mada ti brojevi nikad nisu dostigli neku kriticnu masu, i bili su daleko manji od gradjana koji su dolazili na skupove podrske Asadu, cak i u totalno sunitskim gradovima) do transfera u islamisticku posle neuspesne vojne intervencije 2013e. Da je doslo do intervencije tad, koju je Rusija zaustavila, prilicno sam siguran da se ISIS nikada ne bi ni pojavio, a Nusra bi bila svedena na margine, medjutim bi jos uvek postojala kao sredstvo pritiska u slucaju da nova dovedena garnitura krene da zanemaruje dogovorene obaveze sa poslodavcima. Do intevencije nije doslo, krenulo se na plan B, stvaranje jednog dzihadistickog entiteta, koji ce se siriti sve do pada Asada (uz sto gori marketing, i zgrazavanje celoga sveta), da bi kasnije isti bio zamenjen (pobedjen) drugim sa istom ideologijom i zakonima samo drugog naziva.
Taj plan je bio jako blizu ostvarenja do ulaska Rusa, da bi onda postao neizvodljiv.
Ako pratimo samo datume, 10 dana posle intervencije, 10.oktobra 2015e godine osnivaju se odnosno preimenjuju YPG u Sirijske Demokratske Snage, nova "umerena" grupa, ciji je cilj da zameni sada vec skoro nepostojecu FSA. Tako je poceo Plan C, ciji se ciljevi ni pocemu ne razlikuju od prvobitnih.
Potrebno je prebaciti sto vise teritorije ISISa pod kontrolu SDFa, to opravdati nekim laznim ofanzivama, srceparajucim pricama o njihovoj sudbini kao naroda, junastvu i sekularnosti u mainstream medijima, uz vec odlican marketing koji im je stvoren kao dugogodisnjim americkim saveznicima, izaci celokupnim delom na desnu obalu Eufrata i stvoriti uslove za marionetski entitet u buducoj podeli Sirijske zemlje. Snimci kurdskih napredovanja, kao i totalno dijametralno suprotni snimci borbi SAA sa istim protivnikom kod Palmire, i kod Khanasera pokazuju da je ovo zapravo jedan dogovoreni rat, gde jedino SAA i Asad nisu upoznati sa pravilima igre.
Na jugu zemlje se stvara nekakva Nova Sirijska Armija koja niotkuda u jednom danu izlazi na tromedju Iraka/Sirije/Jordana i zauzima granicni prelaz i odmah nakon jednog dana nestaje - verovatno da stavi do znanja da se i taj deo zemlje moze ceo "presvuci" u nove zelene boje u roku od par dana. Jedina kost u grlu je Deir-Ez-Zor koji Asadu i SAA jos uvek daje legitimitet i pravo na celokupni istocni deo drzave, naftom najbogatiji region, i blokadu trase nekog buduceg katarskog gasovoda.
Ruska uloga u celokupnom konfliktu, od zauzimanja Nubl/Zahre postaje jako cudna, ofanziva nad Nusrom koja je bila na izdisaju se zaustavlja, i na sva zvona se najavljuje nekakvo primirje (nesto slicno kao kod ofanzive, opkoljavanja i zaustavljanja kod Mauriopolja u Ukrajini, sto je zavrsilo Minskim sporazumom). Par dana posle "povlacenja" Rusa (ma sta god to znacilo), Kurdi najavljuju federalizaciju, Rusi ne reaguju, Ameri su kao protiv, ali definitvno je jasno da je do nekakvog dogovra ispod stola doslo. Dal je Asad u taj dogovor ukljucen, jos je rano govoriti, jedino je jasno da ce jako brzo crna boja nestati sa karte Sirije, e sad koliko ce se ona pozutiti ili pocrveneti, ostaje da se vidi.
Ono sto je sigurno je da ce za osvajanje tih teritorija SAA trebati mnogo vise da se pomuci, i broj zrtava na njenoj strani, i izgubljene tehnike ce biti stotinama puta veci nego broj poginulih pripadnika SDFa u njihovom silasku do Eufrata.
|
