offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
slonic_tonic ::
Ja se slažem s tobom što se tiče onih letova bombardera, na to sam bio zaboravio, iako su generalno ti ruski odgovori manjih apetita od amerčkih akcija, pa bih to nazvao samo "uvjetnim" ili "relativnim" reciprocitetom.
Šta hoću time reći? Ako se uspostavi neravnopravan odnos između dva subjekta, onda se i unutar takvog odnosa mogu definirati pravila. Npr. ako uspostavimo takav odnos da svaki put kad ja Janka slučajno očešem u prolazu, on meni izbije jedan zub, onda kad ga ja očešem 3 puta, on ima pravo meni izbiti tri zuba. Ja sam na to pristao zbog odnosa snaga, ali to su sada važeća pravila i ja moram biti svjestan da ću za svako češanje izgubiti jedan zub. (uostalom, sjetimo se Nijemaca i pravila 100 za jednog).
Dakle, apsolutni reciprocitet bi bio kad bi Rusi naoružavali crnce za otcjepljenje i pobunu u Mississippiju, Alabami, Tenneseeu, te postavljali svoje rakete u Meksiku, na Kubi itd.
Što se tiče ove "prije roka" isporuke raketa Iranu - ima vic:
Ivica zakasni u školu, a učiteljica ga pita - Ivice, zašto kasniš?
- to je relativno drugarice učiteljice. Da uopće nisam došao, ovo bi se moglo smatrati rano!
Kako se može videti Amerikanci nastoje da svojom ekonomijom unište tuđu i da zavedu kontrolu nad protivničkom ekonomijom (metod koji je prvi put upotrebljen 1917, a njegova upotreba nastavila se do danas). Na drugoj strani ruska ekonomija je izuzetno slaba i oslanja se prvenstveno na energente kojih ima mnogo. Amerikanci nastoje da Rusiju unište ekonomski i oni prosto traže povod da Rusiju upecaju na to da se ekonomski iscrpljuje. Rusi, očigledno da znaju o čemu se radi i to vešto izbegavaju.
Bespotrebno je rasipati se raketama u Meksiku, na Kubi i na drugim mestima ako to nema svrhe. Rata neće biti jer supersile imaju nuklearke koje mogu da spucaju u 10 minuta i da sve bude MAD (Mutual assured destruction - sigurno uzajamno uništenje). Kako vidim, Rusi idu postepeno: prvo svoju zemlju da sredi, onda nesposredno okruženje, a onda šire (Sirija). Na drugoj strani, američka imperija je toliko razvučena da je nemoguće održavati dosadašnje stanje jer su na scenu izašli i drugi igrači. Zato su se dogodila povlačenja iz Avganistana, Iraka, sa Balkan, iz Evrope i pomeranje interesnih sfera dalje ka istoku (Iran, Ukrajina, Kina, Severna Koreja).
Kako pojedinci u mom okruženju vole da kažu, ruska spoljna politika je "KGB-ovska". O čemu se radi? Protivnika kojeg želiš da eliminišeš, pustaš da ispuca sve karte i da vidiš na šta je spreman, a za to vreme ćutiš i pripremaš teren. I kad protivnik ispuca sve opcije, ti ga iznenadiš svojim potezom. Ne mora sve da bude javno to što Rusi rade i da bude za široke narodne mase ili da se zadovoljava naš osećaj za pravdom. Rade oni svojim tempom.
Kad uporediš američku i rusku spoljnu politiku po pitanju Sirije vidi se žestoka razlika.
Američka je predvidiva, vidljivo nasilna, koristi se vojna sila, žestoki pritisci, izlizana fora o nekoj diktaturi koju treba ukloniti jer je ona prepreka "demokratiji" itd.
Na drugoj strani, ruske akcije su tihe, nepredvidive, odmerene, trenutne ali i efikasne jer odmah daju rezultat i on je vidljiv, a protivnik je zbunjen i iznenađen.
Do jula 2015. niko nije imao pojma da će Rusi intervenisati u Siriji, a prognoze su bile da je pitanje vremena kada će Asad završiti kao Gadafi. Onda dolazi septembar 2015, ruska avijacija čisti teroriste, a rezultate vidimo.
Prema tome, analogija o izbijanju zuba i "100 za jednog" nije baš najbolje poređenje kad su Rusi i Ameri u pitanju.
Nije bitan reciprocitet u napucavanju vojnih brodova, raketnih sistema i drugog naoružanja. Bitan je kvalitet akcije, a ne kvantitet. Ti možeš dovesti 50 AEGIS-a kod ruske obale ali džaba. Neće se desiti ništa, i to dobro znaju i jedni i drugi. Međutim, kad opališ po američkim eksponentima u Siriji i Ukrajini, onda je već nešto i naravno da zahteva drugačiji pristup.
U vezi vica:
Trebalo bi pitati Ivicu zašto je, i pored kašnjenja, ipak došao ?
Šalu na stranu, Rusi najbolje znaju zašto su kasnili.
Ja ne znam za sada ali znam početkom sedamdesetih gotovo identično radili i Sovjeti. Oni su namerno odlagali dostavu naoružanja pojedinim arapskim zemljama kako bi ih prisilili na određene aktivnosti i ustupke. Konkretno: Egiptu su uskraćivali naoružanje kako bi ga odvratili od napada na Izrael i kako bi stanje na Bliskom istoku bilo "status quo" u skladu sa američko-sovjetskim detantom.
Ide to onom "počešaj moja leđa, da bih ja tvoja".
|