offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
voja64 ::Gama ja bi pre izveo mostobran ili na ovom ružičastom ili ovom po tebi niže obeleženoma mestu prelaska.
To u pinku se jednim udarcem prelazi i Eufrat i ona gornja pritoka koja ti pravi dodatni problem na prvom mestu koje si ti obeležio a i samo naselje je najčešće izazovno da se baš u njegovom zahvatu vrši prelaz mada je i lako moguće da su baš tu obale uređene sa prilazima ako je nekada tu već bila skela.
Onaj donji nizvodniji prelaz žutim je po meni bolje rešenje ili neznatno niže ili više gde je prilaz OK i širina reke kao i tok povoljniji..
Zamišljao sam ovakav scenario:
Napredovanje ka Majadinu i eventualno njegovo zaobilaženje i stavljanje pod opsadu. Majadin je trenutno prestonica ISIS-a, tamo je skoncentrisano rukovodstvo terorista te bi se na taj način angažovale ostale snage ISIS-a radi deblokade grada ili radi njegove odbrane. Za to vreme da SAA forsira mesto gde je @voja64 ubeležio i da uspostave mostobran. Kako sam video, na ovom delu Eufrata postoji grad Al Šhil čije je jezgro udaljeno od obale dok na obali ima manji broj kuća koje bi se mogle omekšati par dana ranije. Bitno je da se obala zauzme (npr. da to urade ISIS hunters-i, kao prilikom prvog iskrcavanja) i da se skelama prebace jače snage. Dalje sa tog mostobrana bi trebalo razviti napad u pravcu Busajra (ali samo ka južnim delovima, i tu stati jer nema potrebe da se vrši opsada) i u pravcu naftnih i gasnih polja Omar. Gotovo sigurno da će ISIS pokrenuti kontra-napad ali mislim da to neće biti jakog intenziteta jer se oni već iscrpeli dovoljno.
Zašto mislim da treba preći Eufrat na još jednom mestu?
Činjenica je da od one demarkacione linije na Eufratu nema ništa, zapravo nije je ni bilo uopšte mada su je na tviteru pojedinci zastupali. Sada je cilj da se uzme što više kako bi se u budućim pregovorima imala bolja pozicija. U nekim eventualnim pregovorima u Ženevi, više neće sedeti tzv. opozicija i sirijska vlada već Kurdi i sirijska vlada. Kurdima bi se digla cena i tek kako ukoliko i ova naftna polja padnu pod njihovu kontrolu (politički, a pre svega ekonomski jer bi prodavali naftu od koje bi se finansirali) jer je sve više prisutna tenzija koju Kurdi stvaraju, a koja se ogleda u tome da "neće vratiti Asadu ono što osvoje". Gotovo siguran je sukob Kurda (ne SDF-a) i SAA za godinu-dve. Zato je neophodno zauzeti što bolju poziciju za neko buduće razvijanje snaga na levoj obali Eufrata odakle bi se napredovalo u dubini teritorije koju sada drži SDF (preko reke Habur). Zauzimanje ovih polja, Asad ne bi imao neku veliku ekonomsku moć ali bi svakako imao bolju poziciju. Kada se završi sukob SAA i ISIS-a u onom frontalnom smislu (gotovo sigurno će biti nekih ispada tipa ovog oko Karjatina gde su bili ISIS-ovi spavači), neće biti sukoba sa Kurdima dok se ne reše "umerene demokrate" koje je Turska podržavala do pre godinu-dve. Onog trenutka kad ostanu SAA i Kurdi, ovi poslednji će biti u nezavidnoj poziciji jer će imati dva neprijatelja i moraće da razvuku snage na širokom frontu koji samo prema Turskoj iznosi preko 300 kilometara. Pored toga, SAA će s juga pritisnuti Kurde. Tenzija će se dodatno podignuti kada se sa ISIS-om okonča sukob u Iraku i kada iračke snage budu koncentrisale sav svoj potencijal prema Kurdima. Dovoljno će biti držati ih pod tenzijom i sprečavati njihovo uključivanje u Siriju.
Turska i Iran, koji su bili konkurenti pre par godina, počinju da imaju iste političke ciljeve što pogoduje Siriji, ali ne i Izraelu. Izraelu odgovara Kurdistan jer se time slabi Sirija, stvara osnov za dizanje bune u Iraku (koji već naginje Iranu i koji je veza Irana i Sirije) i u Iranu. Pored ovih država, i Turci su ugroženi jer ne žele kurdsku državu. Odnosi Turske i Izraela, više-manje bili su umereni sa povremenim trzavicama. Međutim, sada će se ove zemlje naći na suprotnim stranama.
Na jednoj strani će biti Turska, Iran, Sirija, Irak i Rusija, a na drugoj SAD i Izrael. Videćemo kao će Zalivske zemlje da reaguju na ovu polarizaciju ali već po ovome što imamo u medijima njihova uloga polako bledi.
Iako su pojedinci dovodili u pitanje ono što je @ltcolonel napisao (u vezi toga da su Ameri podvili rep) više je nego očigledno da Ameri definitivno gube pozicije u Siriji, ali i na Bliskom istoku. Od gubitka Turske, koju su Ameri tolerisali jer im je bila daleko verniji saveznik nego neke evropske zemlje, sada su Ameri u procepu zato što moraju da podrže Kurde, koje niko ne gotivi na Bliskom istoku. SAD jednostavno nemaju adekvatnog partnera koga bi podržali. Da podrže Irak, to bi žestoko iznerviralo Kurde. Iran i Siriju sigurno neće da podrže, a Tursku ne mogu da pridobiju sve dok Ameri ne prekinu podršku Kurdima. Da gurnu Izrael u sukob u Siriji, nema šanse jer upravo ovo stanje Izraelcima odgovara zato što im Sirija neće biti problem, a Hezbolah neće vršiti ofanzivne akcije prema Izraelu kao 2006. godine. Ukratko rečeno: Jenkiji će morati da idu kući. Bez obzira što se nama čini da su Ameri daleko od kolapsa, pa nas iznenade povremenim akcijama, u narednih (5-10 godina) teško da će vratiti uticaj koji su imali od sredine sedamdesetih pa do početka Arapskog proleća (2011).
Ovo je neko moje viđenje trenutne situacije. Zato pitam za mogućnost drugog forsiranja Eufrata između Majadina i Busajra.
slonic_tonic ::
Gama, nisi odgovorio na moje pitanje. Ono nije bilo tehničke, nego sociološke prirode, a osim toga bilo je retoričko-šaljivo jer sam njime htio samo naglasiti moć i utjecaj kolonijalnog naslijeđa.
Nautička milja nije jednaka imperijalnoj milji. Dakle ta vrijednost 1852 metra ne proizlazi iz imperijalnog sistema mjera, nego je odabrana zbog tih geografskih razloga koje si napisao. Prema tome mogli su joj dati bilo kakvo ime - kilometar, milja, vurgla, ili zvrcna. Međutim, ona se ipak zove milja 
Treba imati u vidu i to da milja nije britanska mera već rimska . Milles - u prevodu: hiljada tj. hiljadu koraka koje napravi legionar na maršu. Rimljani su čak imali i stope (feet) koje su bile oko 30ak cm, slično današnjim. Ne sećam se tačno kad su to standardizovali jer rimski legionar ne hoda isto svakog dana što zbog vremena, što zbog drugih (subjektivnih-objektivnih) uslova. Ne sećam se tačno kad su rimljani standardizovali da jedan korak da bude veličine od pet stopa (što je iznosilo korak od 1.5 m).
A zašto nisu kilometri već milje?
To ne bih mogao da ti kažem precizno. Moguće da su imperijalne pretenzije u pitanju, kao što i sam kažeš, a možda je i ona fora: latinsko pravo u pravosuđu, latinski jezik u medicini, latinske mere u navigaciji. Čitajući dnevnike i zapise Kolumba, Džejmsa Kuka, Magelana i Korteza (period 15-18. vek), uvek su koristili ligu kao jedinicu mere za pređenu dužinu na moru i na kopnu, dok milju spominju vrlo retko. Čak i kad je nešto u veličini manje od lige izbegavaju da koriste milju već pominju termine tipa "pola liga", "nešto više od pola lige" i slično. Kod Džejmsa Kuka je prisutna upotreba milje ali ne puno, što bi se dalo očekivati zbog toga što je sa Ostrva.
|
