|
Poslao: 27 Okt 2017 14:57
|
offline
- _Petar
- Elitni građanin
- Pridružio: 25 Dec 2016
- Poruke: 2179
|
Ne gresis, porobice ih kao nas... ako to budu hteli.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2017 15:01
|
offline
- slonic_tonic
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Jun 2014
- Poruke: 8009
- Gde živiš: Zagreb
|
da nisu htjeli, ne bi ni došlo do ovog stadija.
Puno to novaca košta, sumnjam da je to samo nekakva generalna proba.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2017 16:25
|
offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
Markoni29 ::@Gama
Када сам рекао међународно право мислио сам на сецесију, анексију и друга прекрајања граница.
О томе се водило рачуна од краја другог светског рата до распада Југославије и агресије на СРЈ и признавања Косова.
Постоји и историјско право. Е оно је на страни Курда. Само им фали још и сила. Ако је остваре могу да створе државу.
Као што сам рекао ја немам неке симпатије према Курдима. Само осматрам догађаје и констатујем.
Sve to stoji što si napisao ali ne vide isto stvaranje kurdske države Turska, Iran, Rusija, SAD, Irak, Sirija i sami Kurdi.
Kurdi žele državu i rade na tome ali pitanje je sad da li će uspeti i da li će međunarodna zajednica da im dozvoli da postanu punopravni član te zajednice. Kako stvari stoje, u ovom trenutku od toga nema ništa. Međunarodna zajednica je jednoglasna – ne podržavamo referendum iračkog Kurdistana.
Međunarodno pravo se primenjuje selektivno, ne treba se njega držati kao da su to neke zapovesti koje je Bog poslao Mojsiju. Npr. za SAD je nezavisnost Kosova sasvim normalno, a za Rusiju i nas nije. Za SAD je pripajanje Krima Rusiji protiv međunarodnog prava, za Rusiju i nas nije. Ko je ovde u pravu? Niko. Svi tumače na svoj način.
EU kaže da ne može da bude nezavisna Katalonija, a Kosovo može jer je to poseban slučaj. Ne postoje posebni slučajevi, samo postoji veština da se međunarodno pravo tumači u pravcu koji odgovara jednoj od sukobljenih strana.
Turci će reći: Kurdi nemaju prava na državu. Ti kažeš da Kurdi imaju pravo.
Mali narodi kada nemaju moć da se izbore za državu obično traže istorijsko pravo (da budem precizan: istoricizam) da opravdaju svoje savremene političke ciljeve. To može svako da uradi.
U Bugarskoj i danas imaš bolida koji se pozivaju na istorijsko pravo da se Bugarska prostire do Panonije. Da li ti misliš da je to opravdano i da cela Srbija treba da se pripoji Bugarskoj?
Odakle to da se o međunarodnom pravu vodilo računa od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada Jugoslavije (prekrajanje granica, aneksija, secesija)?
Uzmi samo primer Bliskog istoka. Izraelci okupirali Sinaj od 1967. do kasnih sedamdesetih. Znači, okupiraju tuđu teritoriju i onda se njome cenkaju za priznanje. Po sistemu: „Egipćani, ako nas priznate mi ćemo vam vratiti ono što je vaše“. Na kraju da ispadne da ih Egipćani mole da im oproste što su ih Izraelci okupirali. Branioci tadašnjeg međunarodnog prava (SSSR i SAD) su se zalagali da Egipat pregovara sa Izraelom oko rešenja statusa Sinaja pri tome indirektno aminujući stanju okupacije. Dalje, Izrael okupirao Golan 1967. i izvršio aneksiju Golanske visoravni 1981. UN to osudila ali niko nije preuzeo jedan napor da se to okonča. Aneksija traje i danas. Namera je bila isto da se koristi tuđa teritorija za pregovore na šta Sirijci nisu prihvatili, mada im je nuđeno.
Deset godina kasnije, kada je Irak izvršio aneksiju Kuvajta ceo svet ustao, a Ameri prvi potrčali da donesu demokratiju u Kuvajt. Rezultat: Pustinjska oluja.
Sirija vršila okupaciju Libana do 2005, a SSSR ih snabdevao oružjem – prećutno aminovali okupaciji. Izrael okupirao južni Liban do 2000. Jel ga neko osuđivao? Teritorija dodeljena Palestini okupirana od strane Izraela od 1967. godine. Šta se dogodilo? Ništa. Izraelci mimo UN-a počeli da grade naselja i da premeštaju stanovništvo.
Namibija, koja je do 1990, bila okupirana od strane Južnoafričke republike prošla je sito i rešeto.
Međunarodni sud pravde odbacio je zahteve afričkih zemalja da se okonča okupacija Namibije. A onda su se nesvrstani mobilisali i u Generalnoj skupštini izglasali da se ukida pravo uprave Južnoafričke republike nad Namibijom. Sredinom šezdesetih kreće gerila i borba za nezavisnost da bi se ovi iz aparthejda smilovali 1990. i dali nezavisnost Namibiji.
Za Rodezijski ping-pong da ne govorim. Prvo su bili britanska kolonija, pa nezavisna Rodezija, pa opet britanska kolonija, pa na kraju nezavisni pod imenom Zimbabve.
Kada govorimo o nezavisnosti kolonija, iz ugla SAD i SSSR-a poštovalo se međunarodno pravo jer se nije radilo o njihovim teritorijama već o teritorijama Britanske imperije i Francuskog kolonijalnog carstva. Odlukom UN-a iz 1960. (Rezolucija 1514) dozvoljena je nezavisnost kolonijalnim teritorijama iako je pre tog perioda i bez odluke bila omogućena nezavisnost.
I tada se kršilo međunarodno pravo, svako je na granice gledao kako je hteo. Pozitivno je to što je bilo balans između SAD i SSSR. Vršila se kompenzacija. Postojale su teritorije gde je SSSR imao neupitnu vlast i postojale su teritorije gde je bila neupitna vlast SAD. Zemlje trećeg sveta su bile te preko kojih se lomila pogača.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2017 21:29
|
online
- Pridružio: 19 Jul 2012
- Poruke: 1123
- Gde živiš: Banja Luka
|
^^^
Crni ocigledno nisu imali nista cime bi unistili oklop, otjerase sareni ih ko kakvu djecu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2017 21:35
|
offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 35985
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Na kraju nisam skontao ko je koga isterao sa ove pozicije i ko je u begu.
Pažljivo sam odgledao video - ne znam čiji je dron u pitanju ali snimak iz vazduha je prosto neverovatan.
Full HD rezolucija, sve vidiš kao na dlanu. Dakle, obaveštajno-izviđačka komponenta im je na zavidnom nivou, mogu slobodno reći čak bolja od pojedinih zemalja koje imaju ozbiljnu vojsku.
Rat u siriji i iraku otkrio nam je novu dimenziju ratovanja uz pomoć dronova.Obični amaterski dronovi za zabavu postali su smrtonosno oružje u rukama terorista. Osim za izviđačke zadatke opremljeni kvalitetnim kamerama, oni nose primitivne ali izrazito ubojite eksplozivne naprave ne veće od ručne bombe, ne baš naročito precizne ali delotvorne.Dokaz za to je i poslednje u nizu uništenje stoka sa UbS-om u stadionu u Dezezoru.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2017 22:15
|
offline
- powSrb
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Mar 2015
- Poruke: 9438
|
Дронови су им итекако прецизни, кад они погађају кола са неколико стотина метара висине.
На снимку се види да су ови из ИД испалили РПГ на БМП Ал Каиде. Исто се види да двојица припадника ИД нису побегла на други насип већ су остали код оне две кућице, пред крај се један од њих разнео и то се види(експлозија). Дрон је Ал Каиде, види се да падају гранате док они прилазе, а нешто је погодило и поред беле тојоте на старту снимка и горњем левом углу.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2017 22:37
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
U nekoliko zapadnih vojnih časopisa, i to onih vrlo ozbiljnih, objavljeni su tekstovi o upotrebi bespilotnih letelica kod Rusa. Na zapadu su smatrali da Rusi nemaju kvalitetne bespilotne letelice i nisu se mnogo uzbuđivali. Uz to uopšte nisu razrađivali upotrebu bespilotnih letelica na taktičkom nivou. Za razliku od njih Rusi su pre svega pažnju posvetili ulozi bepislotnih letelica na taktičkom nivou do brigade.
Da bi skratili verme razvoja nabavili su veliki broj bespilotnih letelica na komercijalnom tržištu a naročito od Iranaca. Izgleda da su od Iranaca otpukipili i licencu za njihovu proizvodnju samo što na njih ugrađuju sopstvenu opremu.
Svaki komanidt voda i oklopnog i motorizovanog ima najmanje jednu bespilotnu letelicu malog doleta. Osnovni zadatak ovih letelica je otkrivanje zaklonjenih ciljeva u dubini fronta do 10 km. Navodi se da Rusi planiraju da i na njih ugrade laserske označivače ciljeva do 2020. godine. Komandir čete takođe ima svoju bespilotnu letelicu čiji je zadatak osmatranje do dubine od 20 km.
Na bataljonskom nivou je to već vrlo ozbiljno. Postoji posebno vozilo sa 3 do 5 bespilotnih letelica. Ovo su već znatno veće bespilotne letelice koje mogu da nose već i ubojna sredstva kao i specijalna sredstva za ometanja sistema veza. Osnovni zadatak ovih bespilotnih letelica je ometanja i uništavanje sredstava veze neprijatelja. Ovo je isprobano u Ukrajini i tvrdi se da su uspevali da izbace iz upotrebe praktično 100% sistema veza ne samo Ukrajinaca nego i njihovih NATO savetnika na određenom pravcu. Upravo su ova iskustva iz Ukrajine razlog koji je doskora skrivan zašto se otvoreno govroi o velikom zaostatku NATO-a u sredstvima za PED u odnosu na Ruse.
U NATO-u trenutno ne postoji ništa slično čak nije ni u planu. Inače, ove iranske bespilotne letelice su se pokazale kao vrlo težak cilj čak i za izraelsku PVO.
|
|
|
|
|
|
