Sta ce americki avioni ili helikopteri u VAP-u Sirije koja je to rezolucija SB-UN dozvolila, naravno nakon zavrsene price sa ID?
Nema od toga nista isto kao sto su jednom ispalili rakete i cao. SAD nece da se igra takvih igrica jer prvo nisu 90-te,a drugo ne mogu postici nista jer ce SAA biti pod kisobranom.
Egipat je cinimi se KUB- tako korisio kada je osvojio onu pustinjsku tvrdjavu protiv Izrael. Prve teze gubitke i zaustavljanje napredovanja Egipastkih snaga je bilo kada su izasli iz kisobrana kako bi odvukli snage IDF-a sa Sirijskog fronta. Drugo zabrovaljas da je i SAA imala dosta uspeh koristice PVO da su izuetno uvezbane jedinice PVO-a sto dokazuje i obaranje Turskog aviona.
Ko prvo,Izraelce je egipat na aktera,nastradali su sporiji avioni tipa A4 u većem broju,podesili su ERW-e na Izraelskim avionima i zbrisali egipatski PVO sa lica Sinaja.
Drugo,nedavno,oborili su F4 Phantom,avion iz 1959. a i bog zna da obaranje turskih zrakoplova nije neki podvig. Dolazimo od sljedećega:
Koliko su sposobni Sirijci čuvati svoj VAP najbolje pokazuje Operacija Orchard kada su im se Izraelci vozali kroz zemlju ko da je Emilia Earhart na čelu...
Živiš u nekakvim zabludama UNa,kišobrana koji to nisu,ignoriraš stvarno stanje i misliš da će se Ameri nekud maknut kad završi priča sa ID-om. Tablete?
Onaj ko ne vidi da su tamo tri strane,svaka sa svojim sponzorima iza leđa(na terenu) i misli da će Asasd to sve počistiti....treba okulistu. Jednostavno nije realno.
+ ISIL-ovci koji su šehidili danas u napadu na položaje SAA u blizini Palmire. 18+
Dok umereno-neumereni gaze SAA unutar Dare ISIL-ovci gaze njih na drugom mestu.
According to Amaq Agency, the ISIS-linked ‘Jaish Khalid ibn al-Walid’ militia have killed 25 rebels and wounded an additional 27 fighters in western Daraa thus far today.
https://www.almasdarnews.com/article/syrian-rebels.....ral-daraa/
+ Branioci Tabke osatak slika.
Navodno u anašnjem napadu terorista iz Rastana na položaje SAA šehidilo 15 terorista.
Mapa mesta gde su napali teroristi
In total, between 1,500 and 1,600 fighters and civilians left Al-Waer today in a lengthy journey that would have them arrive in Jarabulus on the border with Turkey shortly. Bogami lepa cifra i odlično pojačanje ovima na severu. https://www.almasdarnews.com/article/syrian-buses-.....burb-homs/
Ne znam kakva mu je preciznost, pretpostavljam da greska nije ispod 10m (osim u ovakvim skoro idealnim uslovima) ali na osnovu praska bih rekao da to i nije toliko bitno.
Ako im ova kolicina bombardovanja ne pomogne, prakticno angazman drugog najjaceg vazduhoplovstva trenutno na svetu ja stvarno nemam predstavu sta bi im pomoglo da zauzmu ta sela osim da neko drugi posalje svoje kopnene trupe, u vecem broju nego sto je to sada slucaj.
Kod Palmire opet zastoj.
Ako srede taj sever i ucvrste pozicije za sta im treba nekih 5-6 dana valjda onda bi mogli da s eokrenu juzno i poravnaju ove dzepove jednom za svagda.
Saudijci i Iran imaju prilično dobre odnose do 1979. Saudijski kralj Fejsal, posetio je Teheran, a iranski šah je uzvratio posetu Rijadu. Bili su dobri odnosi između šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije. Šta više, jedan od problema je bio taj što je Iran priznao Izrael čime je naštetio arapskoj stvari u Palestini. Cvikanje je krenulo od sredine sedamdesetih kada se Iranci naoružavaju zbog Iraka i iračkih baasista koji su malo skrenuli s kursa pa su im se otvorili apetiti da vraćaju arapske teritorije. Kad su Saudijci videli to, uplašili su se da Iran ne zavlada regionom te oni sklapaju razne sporazume sa zalivskim državama (Katar i UAE).
Saudijski monarsi i monarsi na Bliskom istoku ne prpaju od islamske revolucije (1979) već od 1952. kada je Naser uklonio Faruka u Egiptu i kada dolazi do jačanja republikanskog osećanja na Bliskom istoku u vidu ideologije baasizma. Tu nastaje potpuni zaokret Saudijaca u kome im glavni cilj postaje uklanjanje svakog pokreta koji se protivi monarhiji, bilo u državama u neposrednom okruženju bilo širom Bliskog istoka i severne Afrike. Kad je 1969. Gadafi pokrenuo puč u Libiji, saudijski kralj Fejsal (koji je odgovoran za dolazak Amerikanaca na Bliski istok i za modernizaciju Saudijske Arabije) postaje još više paranoik pa hapsi svoje oficire, a neke i likvidira zbog opasnosti. Bilo je tu još događaja, npr. zbacivanje i likvidacije Fejsala II u Iraku 1958, jemensko komešanje i građanski rat 1962-70 (koji se pretvorio u sukob Egipta i Saudijske Arabije - popularno nazvan Egipatski Vijetnam), ekskurzija Sirijaca u Jordan 1970. itd…
@safra, javi se. Znam da čitaš 😊. Verujem da će tvoje znanje iz međunarodnih odnosa doprineti da se realno prikažu odnosi na Bliskom istoku i pozicije u današnjoj Siriji.
Naravno da pratim, uskočim kad osjetim da za to ima prostora. U tvom slučaju zaista ne vidim posebnu potrebu za "uskakanjem" jer izuzetno poznaješ (koliko je to za naše prostore moguće) BI geopolitčke prilike. Posebno bih apostrofirao vjerski i ideološki element koji analiziraš glede Irana i SA, nije ti prvi put, a sa pažnjom sam čitao svaki tvoj komentar.
Kad već insistiraš, dodao bih samo hronologiju i ključne odrednice odnosa Irana i SA a koji je vrlo značajan i sa aspekta Sirije jer je Sirija jedan od poligona njihovog proxy rata. Sada već mogu reći i proxy rata SA i „Osovine otpora“ kako se zove pakt Iran Sirija Hezbolah (+/- Irački Šiti i Huti)
Stvari su još u 1929 postavljene na nekim prirodnim temeljima potpisivanjem sporazuma SIFT , i ti normalni (nekad snažni nekad slabiji – ali najbitnije STABILNI) odnosi trajali su do Islamske revolucije kada Iran ulazi u realizaciju strategije „Arapska ulica“ – ASS (Arab Street Strategy) kako su se kasnije sprdali neki analitičari jer strategija nije najbolje prošla ako pogledamo rezultate na današnji dan. Generalno, Iran je krenuo u realizaciju jedne ideje koja je antimonarhistička. Samo to, dovoljan je razlog da razumijemo dalje odnose jer ipak je opstanak prinčeva kraljeva i šeika na vlasti je najbitniji ne samo za njih već i za zapad još ako dodamo to da je na vlasti u šitskom Bahreinu sunitska manjina. Hoću reći da netrpeljivost islamskih ogranaka Šita i Sunita nije prvi kamen spoticanja. Sam kralj Abdulah je rekao da su tenzija Šiti-Suniti „stvar za zabrinutost a ne stvar opasnosti.“ Dakle, sve se moglo izgladiti ali udariti na nečiju moć i vreću para ne može.
Amerikanci žale što im nije potrajala „twin pillars policy“ koja se urušila revolucijom u Iranu i kada su SAD krenule „kažnjavati“ Iran zbog toga preko Iraka u čemu im je (iako deklarativno neutralna) SA pomagala doturanjem oružija. Tada se doktrina mijenja u „Arab balanser“ – na jednu strane Iran na drugu arapske zemlje. Od tog perioda možemo reći da su počeli tzv proxy ratovi na liniji Iran vs SA koji šikljaju na svaku stranu regiona. Interesantno je da obje strane u formalnim i neformalnim izjavama izbjegavaju govoriti (čime potvrđuju uzdržanost) o bilo kakvom direktnom sukobu a rat u Iraku nazivaju „upravljivo rivalstvo“. Inače kad pominjem Irak, on je bio prava „nulta suma“ za Iran i SA kada ga je napala US army. Odgovaralo svima. Amerikanci su ironično tako i pomogli Iranu da sprovodi „Arab street“ u Iraku što se danas i osjeća po malo jer Iran itekako ima upliva u Iraku
Usput, manipulacijom tržišta nafte od strane SA nanosi se velika šteta Iranu te da se paradoksalno na taj način pomaže Izraelu đe je prednjačio Fejsal kojeg pominješ (ako mislimo na istog Turki al Faisal) i koji je počeo sarađivati sa Izraelom čak je bio čest komentator političkih prilika za neke Izraelske novine. Toliko o snazi i preovladavanju interesa na uštrb svega ostalog. Te zavrzlame ko koga priznaje su manje važne, ne kažem da su nebitne već da su donje na hijararhijskoj ljestvici kamenja spoticanja.
Od gađanja saudijskih tankera do rušenja Iranskih aviona preko bojkotovanja Hadža zbog krvavih protesta dolazimo do zemljotresa koji pogađa Iran 1990 kada se slije sav apsurd kud i kamo neprirodnog neprijateljstva i klime koje su stvorile SAD. Slično je i kod nas, tek kad nas zadesi neka nevolja (prirodna katastrofa) onda uvidimo koliko smo bliski i koliko smo spremni pomoći i ostaviti u stranu bilo kakvu politiku, a uslov za to je bliskost naroda preko nekog faktora npr.vjerskog.
Poslije tog zemljotresa, SA je uputio veliku pomoć Iranu i odnosi dvije države ponovo oživljavaju. Abdulah i Katami obavljaju uzajamne posjete poslije mnogo godina i potpisuje se niz sporazuma. A onda na vlast dolazi Ahmadinedžad u čije vrijeme odnosi opet postaju praktično neprijateljski.
Borba za dominaciju u regionu kroz dvije različite preklopive paradigme odgovara SAD-u koji vrlo jednostavno održava takav status ako već nema Iran uza se onda će ograničiti Iran kojeg je potrebno u Siriji dalje zaustaviti kako bi on sam bio sledeći došao na red a bojim se da će Iran ako ostane bez saveznika pasti mnogo lakše nego što se mnogi nadaju i to iznutra jer spolja, kao što je slučaj sa SK to je teško izvodljivo jer je rizik preveliki.
Ne znam koliko sam pomogao ali ova tema je jako kompleksna i teško ju je obraditi u par postova, da ti ne pričam kad to bolje znaš od mene. A za temeljnu analizu mora se početi makar od Kukove "Kratke istorije čovječanstva",
Pisao sam neđe ranije jedan post o Iraku Iranu i SAD-u, takođe iscrpan. Sad zamisli kada bi obrađivali sve države.
