offline
- Irbis
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Avg 2014
- Poruke: 3556
|
ANALIZA: sukobi između radikalne i umerene opozicije u Idlibu
U sirijskoj pokrajini Idlib, koja je centar snaga koje se bore protiv Bašara Al-Asada ponovo je došlo do sukoba između frakcija tzv Slobodne Sirijske Armije (u daljem tekstu : FSA) i radikalnih islamista naklonjenih terorističkoj organizaciji Džabat Fatah Al-Šam, prethodno poznate kao Džabat Al-Nusra (prethodno Al-Kaida u Siriji, Al-Kaida u Levantu).
Do sukoba je došlo nakon izbora za civilni savet Idliba, ali između ostalog i zbog drastično poremećnog odnosa snaga u Idlibu u poslednjih godinu dana. Naime, od početka ruske intervencije u Idlib je preseljeno na hiljade boraca raznih frakcija FSA zajedno sa porodicama istih što je zajedno sa drugim, spoljašnim uticajima dovelo do povećane netrpeljivosti između tzv ,,umerene” i ,,radikalne” opozicije.
Novopristigli borci, pad Alepa i postepeni gubitak inicijative u ratu doveli su do tenzija između radikalno islamističkih grupa i pripadnika tzv ,,umerene opozicije” a eskalirale su izborom za civilni savet u kome je većina glasova pripala FSA.
Ovo međutim nisu prvi sukobi između različitih delova opozcije. Naime, još od 2012. besne sukobi između raznih milicija i unija milicija, a sa usponom radikalnih islamista u Siriji (2013. i 2014. godine) sukob je počeo da se orijentiše ka relaciji Džabat Al-Nusra - FSA i kao takav efektivno traje u manjem ili većem obimu sa kraćim ili dužim prekidima već 3 godine.
Shodno tome pogrešno bi bilo posmatrati ovaj sukob kao nov ili izolovan incident, već samo kao produžetak konflikta koji dostigao svoj prvobitni vrhunac u oktobru 2016. kada se grupa Žund Al-Aksa, podržana od strane Al-Nusre sukobila sa grupom Ahrar Al-Šam, nakon što su pripadnici grupe Ahrar Al-Šam zarobili jednog pripadnika Žund Al-Aksa i optužili ga da je ,,spavač” tzv. Islamske Države. Ovaj sukob polarizovao je ceo Idlib, jer su gotovo odmah sve veće selefističke opozicione milicije kao što su Žeiš Al-Islam, Sukur Al-Šam, Šam Legija, Žeiš Al-Mudžahedin, Fatah Halab i Unija Fastakim stale na stranu Ahrar Al-Šam. Usled ovoga vođe Žund Al-Aksa zaklele su se na vernost Džabat Al-Nusri, što je dalje izazvalo masovno dezertiranje članova ove selefističke džihadističke milicije u redove ID, jer je tim potezom Žund Al-Aksa faktički (ponovo) postala deo Džabat Al-Nusre i prestala da postoji kao delimično nezavisna organizacija. Ovakav ishod na duže staze išao je na ruku formacijama FSA čije pozicije u Idlibu su, paradoksalno, dodatno ojačane padom Alepa i džepova oko Damaska i pristizanjem na hiljade njihovih boraca iz tih regiona.
Sukob je prešao u latentnu fazu sve do 20. januara kada je Džabat Fatah Al-Šam (bivša Al-Nusra) pokrenuo iznenadne napade na položaje milicija Ahrar Al-Šam i Žeiš Al-Mudžahedin. Ovo je između ostalog izazvano činjenicom da su pripadnici Žeiš Al-Mudžahedin i Ahrar Al-Šam pozvani na mirovne razgovore u Astani koje predvode Rusija, Iran i Turska i na kojima se de-facto odlučuje sudbina Sirije. Ovakvo izopštavanje radikalnih selefističkih grupa, uz opadanje njihovog uticaja i moći u Idlibu u zadnjih godinu dana dovelo je do nagle eskalacije sukoba.
Prve poteze povukao je Džabat Fatah Al-Šam (u daljem tekstu JFS, Jabat Fatah al-Sham) zajedno sa Žund Al-Aksom u zoru 20. januara napadima na kampove za obuku Ahrar Al-Šama u okolini mesta Al-Bara i nizom napada na drugim mestima. Između ostalog, Žund Al-Aksa je preuzela jedan od zatvora Ahrar Al-Šama i oslobodila 13 zatvorenika iz istog . Ovakvi potezi doveli su i do toga da određeni članovi JFS isključivo sirijske nacionalnosti dezertiraju u redove Ahrar Al-Šama nezadovoljni što JFS i Žund Al-Aksa napadaju sirijsku opoziciju. Ubrzo se na stranu Ahrar Al-Šama uključila i milicija Sukur Al-Šam optužujući JFS i Žund Al-Aksu da štite i protežiraju tzv. Islamsku Državu. Određene jedinice FSA iznele su tvrdnje da su neki njihovi članovi nestali u oblastima sukoba između Ahrar Al-Šam i JFS.
Do noći 22. na 23. januar sukob je prerastao u opšti konflikt, uz masovne proteste širom Idliba, gde su civili pozivali na bojkot JFS, a ponegde i na jedinstvo radikalnih islamističkih grupa i obustavu sukoba. Istog dana došlo je i do prvih otvorenih sukoba između Žeiš Al-Mudžahedin sa JFS, i tom prilikom su pripadnici potonjeg uništili instalacije mobilne telefonije i interneta u znak odmazde. Sukob je eskalirao do te mere da su pripadnici JFS morali da povuku svoje jedinice koje su držale pod opsadom šiitsku enklavu Fua i Kafraja da bi se priključili borbi protiv ,,umerene” opozicije. Duž celog severnog i južnog Idliba sukobi su se rasplamsali a posebno žestoki obračuni JFS/Žund Al-Aksa protiv Ahrar Al-Šam i Žeiš Al-Mudžahedin zabeleženi su u mestima Ariha, Al-Dana i u široj okolini Maarat Al-Nu’mana.
Stanje se međutim dodatno zakomplikovalo kada je Žund Al-Aksa objavila da će potpisati primirje sa Ahrar Al-Šamom i razmeniti zarobljenike što je dovelo do toga da budu izopšteni iz JFS.
Između ostalog Sirijski Islamski Savet sa sedištem u Turskoj koji podržava FSA objavio je fetvu u kojoj je nazvao pripadnke JFS i njihove saveznike ,,lažnim muslimanima” i urgirao na njhiove borce da prebegnu na stranu milicija pod okriljem FSA. Ovakve objave dovele su do toga da se sukobu pridruži još veći broj milicija koje podržavaju Ahrar Al-Šam i Žeiš Al-Mudžahedin. Posebno intenzivni sukobi zabeleženi su u gradu Sarakib gde su gotovo sve opozicione grupe stale na stranu Ahrar Al-Šam u borbi protiv JFS, i u okolini grada Ma’ar Šurin gde su civili blokirali put da bi zaustavili pojačanja JFS-a da stignu do Maarat Nu’mana. Sukobi su dodatno intenzivirani uplitanjem pokreta Nur Al-Din Al-Zenki na stranu JFS ali i manjih islamističkih milicija kao što je Liva Al-Hak i Turkistanska Islamistička Partija koje su takođe stale na stranu radikalnog pokreta JFS.
Iako su Ahrar Al-Šam i JFS ipak pozvali više puta na de-eskalaciju sukoba, a JFS oslobodio određen broj zarobljenika iz redova Ahrar Al-Šama u znak dobre volje, sukobi ipak ne jenjavaju, i do 24. januara postavljeni su kontrolni punkotovi na svim većim putevima, a teritorije su sve jasnije podeljene između JFS i FSA.
U trenutku pisanja ovog teksta, borbe su se vodile u gradovima Idlib, Mara’at Al-Numan, Kafranbel, Mir’ian kao i u regionu Džabal Al-Zavija na zapadu Idliba. Istočni Idlib, slabije naseljen i blže frontu koji drži SAA ostao je pošteđen ovih sukoba, pošto većinu operativnih jedinica čine milicije FSA.
Zaključak :
Unutrašnje borbe između militanata u Sirij traju faktički od početka rata. U početku lokalne borbe, između milicija koje su bile saveznici silom prilika, za kontrolu nad naseljima i gradovima te izvorima vode i nafte, vremenom su prerasle u sukobe između ,,radikalne” i ,,umerene” opozicije čija je jedina suština bila borba za vlast. Uspon tzv. Islamske Države 2014. godine doveo je do osipanja redova FSA i stvorio je atmosferu totalnog nepoverenja prema grupama kao što su Džabat Al-Nusra, Žund Al-Aksa i Nur Al-Din Al-Zenki. Ova atmosfera nepoverenja i povremenih konflikata pojačana je ruskom intervencijom koja izvršila dodatan pritisak na obe strane.
Gubitak teritorije, izopštavanje iz pregovora o budućnosti Sirije, te otvoreno pozivanje i zapadnih i istočnih sila na njihovo uništenje kao i demografske promene u Idlibu dovele su do toga da se radikalne militantne grupe predvođene Džabat Fatah Al-Šamom osete ugroženim od strane svojih dojučerašnjih saveznika isto koliko i od strane Asadovih i pro-asadovih snaga. Još jedan bitan faktor koji je doprineo pogoršanju odnosa dveju frakcija opozicije je otvoreno uplitanje Turske u sirijski rat na strani FSA što je ojačalo položaje iste u Idlibu.
Ovakav razvoj situacije nije uopšte neočekivan, a dolazi u najnepogodnijem trenutku i za ,,radikalnu” i za ,,umerenu” opoziciju. Naime skorašnji teritorijalni dobici Sirijske Arapske Snage i pro-vladinih milicija uz pomoć ruskih VKS dodatno su oslabile ne samo pozicije nego i moral sirijske opozicije. Između ostalog o tome svedoči činjenica da određene frakcije učestvuju u pregovorima sa Rusijom, Turskom i Iranom u Astani, što je prethodnih godina bilo nezamislivo, i što je ujedno jedan od povoda (ali ne i suštinskih razloga) unutrašnjim trvenjima između militanata. U prilog lošem izboru trenutka za međusobne obračune govori i to da razni izvori prijavljuju gomilanje državnih snaga u okolini grada Khanaser, svega 50-70km istočno od gorenavedenih događanja, a po svemu sudeći za predstojeću ofanzivu ili manji prodor u Idlib.
Nema sumnje da će snage Bašara Al-Asada maksimalno iskoristiti unutrašnje sukobe između JFS i FSA, a treba takođe napomenuti da je pad Alepa usledio upravo nakon eskalacije sukoba na relaciji ove dve frakcije sredinom i krajem oktobra 2016.
GLOBAL DEFENCE
|
.
