7. марта 2020., војници Сиријске арапске армије нису пустили конвој америчке војске преко контролног пункта који се налазио у близини града Ал-Хасак на североистоку Сирије.
Амерички конвој био је приморан да се окрене и врати назад
ja uopšte ne razmišljam emotivno već govorim o osnovama vojne doktrine.
Rat je, kao i Život, kompleksna pojava. Prati određene zakonitosti a često je i ambivalentan. Meni se čini da su mnogi forumaši ovde mladi i razmišljaju kao ja kad sam bio klinac u kratkoročnim domenima Moći (veliki osvajači, pobednici, moćne armije, impresivno pokoravanje sila, ...). Čitajući vojnu istoriju bio sam iznenađen činjenicom da su se priličan broj puta baš pobede ispostavile odlučujućim za konačan poraz i obratno-porazi baš bili put do trijumfa. Nije rat samo "Doš'o, vid'o, pobedio" - ko je igrao strateške igrice to je naučio uz dosta frustracija. Efekat rata ne prestaje nakon njegovog završetka.
Po klasičnoj definiciji vojne teorije u Siriji je na snazi RAT ISCRPLJIVANJA. A to je način ratovanja na koji NE PRISTAJETE ako niste resursno nadmoćnija strana jer vreme radi protiv vas i svaki tren koji prođe vas čini slabijim a protivnika jačim (npr sukob SSSR vs nacistička Nemačka). Siriji svaki milisekund rata nanosi štetu (u ljudstvu, tehnici, infrastrukturi, privredi, itd) a Rusija je premalim angažovanjem dopustila protivnicima Sirije da obezbede pozicije za eventualni večni rat:
- Idlib uvek može da se snabde svežim radikalnim mesom (ne kao ranije ali i dalje širom sveta ima miliona radikalnih islamista kojima od malih nogu ispiraju mozak)
- Tanf je džep u koji se uvek može ubaciti i dovesti problematičnih grupa
- Rožava je velika i uz američku (možda i tursku) pomoć može da se odupire i iscrpljuje SAA dugo
- SADisti, Turska i Izrael mogu da puštaju krv svo to vreme...
Siriji treba mir ne sutra - već prekjuče. Za deceniju joj neće trebati uopšte jer ona takva kakva će biti tada sama neće trebati nikome pa ni samoj sebi.
Rusi da su samo npr.:
- teškim bombarderima one silne enklavice ISISovaca izorali do 10 m dubine u par naleta
- u pustinju ubačenim grupama uz termoviziju, satelitsko praćenje & navođenje raketnih i VKS salvi lovili "Toyotaše" a la "Pustinjski pacovi"
- ubacivali padobrance iznenađujući, parališući & presecajući/usmeravajući protivničke snage na željene pravce,
- doveli stare brodove sa dalekometnom artiljerijom i ravnali brda nad Latakijom, itd, itd...
...oslobodili bi vezane snage SAA, ubrzali rat, uštedeli mnoge sirijske živote, onemogućili uvreženje nekih entiteta....
VREME je faktor koji malo ko uzima u obzir a jedan je od najznačajnijih. Sećate se priča iz 2015."Kina će obnoviti Siriju i biće lepša nego ikad?" I onda nastupi Korona & finansijske turbulencije pa Kina uzme da se bavi sobom. I ko će dati minimum Bilion za obnovu? Dragan Marković Palma ("3000 za gospodina!")?
Turska je šah mat. Ona je to već malo duže vrijeme. Kome pravo, kome krivo. Žali bože skorijih događaja ali i turci su morali shvatiti da su matiranti. Mene više zanima kad će stvar sa Kurdima i omerikencima na red.
Kako jednom negdje procitah, kaze...
Najveca mudros svih nasih naroda i narodnosti glasi
Lako je tudjom kitom gloginje mlaiti
Pa u skladu sa svime...
Trebali Rusi ovo, trebali Rusi ono.
Rusi sa 40 aviona i nesto raketa i fosta fabovki, promijenise tok rata i privedose ga kraju.
Vece angazovanje Rusa bi znacilo samo vece angazovanje neprijatelja Rusije, a onda bi se i ishod svega mogao dovesti u pitanje.
Najbolje je samo najbolje. Rusi su optimalno angazovali snage i maksimizirali uspjeh
