offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 772
|
- 19Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Profica, trajkoni018, Sr.Stat., MarKhan, Metanoja, dragoljub11987, joca83, voja64, liman, kunktator, rovac, Cufo, aljosa7, amstel, miodrag, ikan, Lucije Kvint, radionica1
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Можда на украјинској теми није место да се пише о догађајима у Белорусији, али ако се узме да се тамо воде преговори око Донбасса, и да је земља више него повезана и са Украјином и са РФ, можда и јесте. Нека одреде администратори.
Моје је мишљење да Лукашенко одлази и да ма како то изгледало чудно и нереално, отерује га запараво РФ, која успешно користи или чак паразитира методе "обојене револуције", уз употребу белоруских националиста, овај пут је бела боја у питању.
Изборни процес је почео још у мају са сакупљањем потписа за кандидате.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D.....%B8%D0%B8_(2020)
Уз неке од опозиционара који су требали да представљају декорацију и "доказ" како режим Лукашенка поштује закон и демократију, појавила су се три кандидата који нису били очекивани.
Сергеј Тихановски је блогер и на youtube је говорио против режима. Њега ће режим ухапсити већ крајем маја за наводну тучу са полицијом у граду Гродно. Друга двојица, Виктор Бабарико и Валериј Цепкало су заправо људи из система. Први је 20 година био шеф БелГазпром банке у Белорусији, експозитуре моћног руског Газпрома, а други је био амбасадор у Вашингтона и потом директор Парка високих технологија преко ког су белоруски програмери налазили посао на западу, без потребе да одлазе из земље. Лукашенку се ово све није свидело, па је одмах у јуну наредио да ухапсе и Бабарика и његовог сина за проневере у банци. Цепкало је убрзо пошто је сазнао да га неће регистровати за кандидата побегао у РФ а потом у Украјину.
На сцену су ступиле њихове жене и представница Бабарике (он је удовац, жена му погинула) и склопиле изборни савез. Светлану Тихановску је режим регистровао за кандидата јер је била без било каквог искуства у политици. Лукашенко се све време спрдао са њом да она може само да пржи котлете и то јој је максимум. Жена Цепкало, Вероника и представница Бабарика, Марија Колесникова, нису биле баш тако наивне и далеко су биле спремније за велику политику.
На 10-так бројних митинга у градовима Белорусије, скупило се заиста много људи, иако су им дозволили да се скупе далеко од центара градова. У Минску чак 70.000, У Бресту близу 20.000.
Пред изборе, 7. августа је режим забранио митинг јер им је укинуто једино место за скуп трг Бангалор у Минску, због празника железничке војске...
Ипак је 21. јула дозвољено Тихановској да јавно на државној телевизији каже шта има. Она је тражила да нико не гласа пре дана избора и за пола часа времена је много тога испричала што годинама тамо није могло да се чује.
Кампању је обележило и изненадно хапшење групе од 33 човека из групе "Вагнер" Пригожина. Они су 29. јула похапшени у акцији специјалних јединица полиције и свима су им објављена имена на телевизији. Било је тамо и ветерана из рата у Донбассу, које је одмах тражила Украјина, као побуњенике.
https://www.youtube.com/watch?v=kVqBxqJ9-p8
Иако "вагнеровци" нису имали никакво оружје, и иако су изгледа били на пропутовању у Судан (код неких од њих су нађене суданске фунте), режим је одлучио да их попут једног балканског диктатора 2016. године оптужи да су стигли због дестабилизације ситуације после избора.
Један од "вагнероваца" је био држављанин Белорусије.
Руска пропаганда се нашла у врло непријатној позицији, а Лукашенко је у разговору са Путином хладно одбио да их врати.
До самог дана избора је по извештајима изборних комисија, гласало чак 32 % грађана Белорусије. На сам дан ће на многим изборним местима бити недостатак листића јер су очито потрошени за убацивање у кутије данима раније и њихови гласови су били фалсификовани.
Излаз је у целини премашио неких 90 % од свих бирача у Белорусији, мада то нико не зна јер многи нису могли ни да гласају. На неким, али доста ретким, местима је поштено бројано.
На телеграм платформи next је за присталице Тихановске организована могућност да сликају своје листиће и објаве их.
9. августа увече је објављено да је Лукашенко добио 80 %, Тихановска 10 %, а за никог није гласало негде око 4,5 %. Омдах сутра су Лукашенку честитали победу Путин, Си и још неки политичари из света. Честитао му је и митрополит Белоурског егзархата, Павел.
Тихановска је под притиском објавила да народ не иде на протест и дозвољено јој је да оде у Литванију, мислећи да ће је то компромитовати. Цепкало је раније побегао а његова жена се склонила у Москву. Колесникова је остала у Минску.
Као и ранијих година велики број младих људи је изашао на тргове и почео протест. Одмах су се појавиле и јединице ОМОН и почеле да их растерују.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%86%D.....%B8%D0%B8_(2020)
Сукоби су потрајали добар део ноћи. 10. августа су прављене барикаде. Људи су својим аутомобилима заустављали полицију.
Хапшења наводних "коловођа" протеста су почела још пар дана пре избора. Хапшени су људи из изборних штабова Бабарика, Цепкала и Тихановске.
Хапшења су следећих дана имала страшне размере. Укупно је затворено 7.000 људи. Држани су често и по спортским халама и у нељудским условима, без хране и са мало воде, негде и ваздуха.
Простест је организован преко интернета, који су после 11. августа власти почеле да искључују, особито увече. Лукашенко је протестанте назвао нерадницима и агентима страних служби.
12. августа су маосвни протести и покушаји блокада путева били на ободима Минска.
13. августа је почео преокрет. У штрајк су кренуле највеће фирме у Белорусији. Министар полиције Карајев (иначе осетин са Кавказа) се извинио за батинање и хапшење оних које су случајно нашли на улици и практично одбио да туче народ и извршава наредбе Лукашенка.
Почело је пуштање политичких затвореника, које ни до данас није завршено. Митинзи се одржавају слободно сваки дан, већина фирми ради, али је званично у штрајку.
Јуче, у суботу 15. августа се Лукашенко чуо са Путином. Пустио је "вагнеровце". Због маневара снага нато у Пољској и Литванији, Путин му је обећао помоћ ако случајно крену преко границе.
Војска Белорусије је делом у почетку учествовала у чувању ухапшених, и ко се код њих нашао, добро је прошао. Хранили су и појили ухапшене, и нико их није тукао.
Генерали су јуче доста кисело примили Лукашенка у Генралштабу.
https://news.mail.ru/video/763987/
Имам утисак да би и они као и полиција извршили наредбе, али искључиво из Москве.
У рукама ВВП је даљи развој ситуације тамо. Он ће мислим ускоро одредити ко ће бити наследник Лукашенка и вероватно обезбедити да неке промене, како персоналне, тако и суштинске (могућа промена симбола на оне са почетка 90-тих) прођу у овој нама блиској земљи.
|
