Rat u Ukrajini - 2017, 2018, 2019, 2020, 2021. godina

• 2Ovo se svidja korisnicima: kunktator, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok cekamo izvjestace sa fronta evo jos jedna analiza Puhova, objavljena jucer u Vedomosti.

Ova analiza je direktnija, i kraca, i kaze da je sustina problema sto Ukrajina i zapad hoce da demontiraju Minsk.

Prenosim u cjelosti, izvinite za google translate

Citat:Rusija ce silom prisiliti Ukrajinu na mir

Nakon događaja u avgustu 2014. godine, kada je „severni vetar“, kako DPR i LPR nazivaju prećutnu pomoć Moskve, zaustavio pokušaj Ukrajine da vojnim putem reši pitanje sa pobunjenim republikama, rusko rukovodstvo je pokušalo da ponovi političko resenje iz avgusta 2008. iz Gruzije u Ukrajini. Tada je Tbilisiju, posredstvom Evrope, nametnut umereni, ali Moskvi prijateljski kompromis sa prestankom neprijateljstava i faktičkom garancijom nezavisnog statusa Abhazije i Južne Osetije. Na ovom modelu je Moskva pokušala da izgradi sporazume iz Minska. Međutim, ovaj pristup nije uspeo u Ukrajini: ako je Gruzija, posle intervencije ruskih trupa, bila na ivici potpunog vojnog poraza, a ruski tenkovi su bili na periferiji Tbilisija, onda je Ukrajina, posle rezultata “ bitke u kukuruzu “ avgusta 2014. godine , prosla samo sa lokalnim „ kotlom “i jakom preplašenošću. Kao rezultat toga, dok je nominalno izjavljivala da se „pridržava“ Minskih sporazuma, Ukrajina je tada zapravo nastavila neprijateljstva. Poraz u oblasti Debaljcevo početkom 2015. primorao je Kijev da radikalno smanji njihov intenzitet i ponovo potpiše sporazume iz Minska.

Međutim, ovi sporazumi, nametnuti Ukrajini silom oružja, za Ukrajinu su neprihvatljivi. Ako se oni primene, status proruskih republika biće legalizovan i oni će sebi garantovati blokirajući uticaj na politiku Ukrajine. Što je, inače, cilj ruske strane. Stoga je glavni zadatak Ukrajine i njenih zapadnih partnera da demontiraju sporazume. Cilj je eliminisanje ne samo DPR-a i LPR-a, već i svakog ruskog uticaja u Ukrajini, što će Kijevu otvoriti mogućnost da se pridruži NATO-u. Ulazak Ukrajine u NATO zauzvrat je strateški cilj Sjedinjenih Država, jer će omogućiti razmeštanje američkih vojnih grupa i naoružanja (uključujući nuklearno) u neposrednoj blizini Moskve.

Samo osveta za 2014. godinu - vojni poraz i okupacija proruskih republika - može postati osnova za reviziju Minskih sporazuma. Ukrajina se nikada nije pripremala za drugi scenario ili bilo kakvu vrstu mirnog rešenja, a jedina prepreka ostvarenju ovog željenog scenarija bila je vojna pretnja iz Moskve i bauk ruske intervencije velikih razmera. Sada je Kijev video „prozor mogućnosti“, koji je pre svega povezan sa dolaskom na vlast u Sjedinjenim Državama administracije predsednika Džozefa Bajdena, dugogodišnjeg i najstarijeg kustosa za „ukrajinske poslove“ u Vašingtonu.

Unutrašnja politička situacija takođe forsira Ukrajinsko rukovodstvo da pogorša situaciju u Donbasu. Stvari ne stoje dobro za predsednika Vladimira Zelenskog, njegova administracija je u stalnom haosu. Ukrajina ima ozbiljnih problema s epidemijom COVID-19, borba protiv koje je od samog početka bila neefikasno organizovana. Prema poslednjim anketama, stranka Zelenskog pala je na 3. mesto na rang listi. U pokušaju da zadrži svoje pozicije, predsednik Ukrajine sve više naginje nacionalističkom nagibu. U ovim uslovima Kijevu su hitno potrebne bar neke „pobede“. Štaviše, izuzetno uspešna jesenja kampanja Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, koja je ostavila ogroman utisak na ukrajinsku elitu i rodila želju da „učini isto“, još uvek im je sveža u mislima.

Međutim, čini se da su sve nade sadašnjih ukrajinskih vlasti u „rusko nemešanje“ uzaludne. Moskva sebi ne može priuštiti poraz DPR i LPR, tim više što će izgledati kao predaja položaja direktnom američkom satelitu. Istovremeno, Amerikanci neće pružiti nikakve ozbiljne vojne garancije Ukrajini i neće se boriti za Ukrajinu protiv Rusije. Sa druge strane, Moskva jasno pokazuje (uključujući raspoređivanjem trupa na Krimu, pa čak i u Belorusiji) da će, ako Kijev organizuje rat u Donbasu, biti ugrožena čitava teritorija Ukrajine i samo postojanje ukrajinske države u sadašnjem obliku.

Međutim, moguće je da ukrajinske vlasti za sada sebi ne postavljaju globalne ciljeve. Najverovatnije će pokušati ograničene ofanzive sa ciljem zauzimanja određenih položaja i naselja. Ovo će ukrajinskoj javnosti biti predstavljeno kao „velike pobede“, ali istovremeno minimizira rizike direktnog vojnog odgovora Rusije.

Istovremeno, izazivajući zaoštravanje situacije u Donbasu, Kijev pokušava da deluje kao „rep koji maše psom“: želi da natera novu američku administraciju da se bliže uključi u sukob. Verovatno je ovaj faktor generalno glavni u trenutnoj krizi, budući da je Ukrajina objektivno zainteresovana za internacionalizaciju sukoba. Moguće je da će Ukrajinci pokušati da odigraju prilično primitivnu kombinaciju - zaoštravanje sukoba, a zatim apeluju na SAD za „posredovanje“, što će omogućiti Kijevu da sahrani normandijski format pregovora, koji je za njega nezgodan .

Čitav ovaj raspored jasno pokazuje značaj vojnog faktora u ruskoj politici. Spremnost i odlučnost Moskve da pribegne oružanoj sili da bi zaštitila svoje interese glavna je poluga za uticaj

https://bmpd.livejournal.com/4287269.html

• 1Ovo se svidja korisniku: vladetije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Par postova prije netko je postavio vijest kako se omerikens ograđuju od bilo kakvog učešća u okršaju na tlu ukradine. Čisto radi povijesne poveznice. Isto su izjavili i za predstojeći irački napad na Kuvajt. Ostalo je povijest. Okupirali su dio bliskog istoka. Otan i ukradina u njoj? Tu je Rusiji sve jedno kojom smrti mrije. Bit će opet vatrometa bar do Poljske.

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, dani.tomic, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stug

Pa nije bas tako posle wiki leaks fajlova ta stvar sa americkim navodnim zelenim svetlom Iraku je dobila drukciju boju, naravno i ranije kada je ambasador tadasnji Glaspie u Iraku otisao na senatski komitet kako bi se proverile tvrdnje.
Te zvanicna poruka koju je SAD poslala preko Bakera Sadamu, koju je preneo ambasador bila je: Zasto Irak gomila toliko snaga u regionu Kuvajta? I preneseno mu je da SAD nece zauzimati nijednu stranu u arapsko-arapskim sukobima i teritorijalnim nesuglasicama sve dok se oni resavaju mirno. E iz toga a i iz prethodne americke podrske u Iracko-iranskom ratu Sadam je zakljucio da SAD nece reagovati nista vise od verbalne osude. U prevodu Sadam je mislio da je mnogo bitniji amerikancima nego sto to jeste. Pogotovo sto su od 2000- i neke i transkript Glaspijevog razgovora sa Sadamom i njenog svedocenja pred senatom javno dostupni, dok delovi tog transkripta ne postoje u Irackim izvorima. Ali njih demantuje Tarik Aziz jedan od prisutnih na sastanku koji je u svom intervju rekao da ambasadorka Glaspei nije dala nikakvo zeleno svetlo, vec da je rekla ono sto bi svaki diplomata u tom trenutku rekao, kada su u pitanju dve njima prijateljske zemlje da se kriza resi mirnim putem. Tako da istina je verovatno drukcija sto se tice rata u zalivu 1990-1991.
Cisto malo kako bi ti rekao "povijesti" koja nije onakva kakva nam se servira...

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, hooraay, cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@babaroga
Čitajući analizu koju si postavio, vidim da autor provlači tezu da će Ukrajina pokušati sa ograničenim napadima da neizazove odgovor RU.Mislim da će dobiti odgovor o kakvom ni sanjali nisu.Neće tu biti mlitavih odgovora.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dane007, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мени се чини да постоји само један сценарио у којем би се Русија отворено и масовно војно ангажовала у Украјини. То би било спречавање неизбежног и скорог прикључења Украјине НАТО-у. А и то тек ако би пропали други покушаји, мање отворени.
Е сад, без обзира на реторику Кијева и чаврљања са Столтенбергом, мало је вероватно да би улазак у НАТО био могућ. Бар пре реинтеграције Донбаса па чак и Крима (у састав Укр). Значи - нема шансе.

Други индикатор који говори контра тезе о великом сукобу јесте увоз војне опреме у Украјину. Колико год украјина била способна или неспособна да сама произведе оно што јој треба за рат, ипак мора увести много тога што недостаје. А нема је на листи највећих увозника у последње време. Чак супротно, доста извози. А највећи купци су јој Кина, Русија и Тајланд!
Погледати СИПРИ-јев извештај:
https://sipri.org/sites/default/files/2021-03/fs_2103_at_2020.pdf

Мислим да тренутно само гледамо показивање мишића и појачану реторику пред неке мало битније преговоре, вероватно промену формата. Ако и буде крвавије туче неће то бити ни дуготрајно нити ће било шта битно променити.

Политика свих главних актера остаје иста.
Американци би и даље да увуку Русију у што више што дужих исцрпљујућих сукоба, па још да им то послужи као повод за још санкција. Руси би и даље да спрече било какво трајно решење јер свако трајно решење са овим марионетама у Кијеву повећава опасност од формалног уласка у НАТО.
Американци би желели да се сви окрену од Русије а Руси да им се сви врате. И тако ће се натезати још годину, две, пет.

С друге стране, ово је врло нестабилан период. Бајден, тј нова администрација мора мало да покаже чврстину, Корона има толики утицај на светску економију да се то мора нечим прекрити. Има тога још, да се набраја и набраја. Али ипак ми се чини да се још нису стекли сви услови за већи сукоб тамо.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@dragon: sovjetski dužnosnici, poglavito veleposlanik u Iraku čini mi se drugačije svjedoči. Neću isključiti da su izjavili što su izjavili iz neke računice.

• 5Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Krusarac, rovac, vladetije, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukrajina radi gresku mnogih prethodnika, sama se stavlja na raspolaganje Americi da bude njeno orudje u medjunarodnoj politici i nadmetanju. Ako ih pozivnica u Nato ceka na stolu, neka veceras priznaju aneksiju Krima i Novorusiju, na taj nacin se rjesevaju problema, i vec su ujutru nova clanica Nato pakta. Medjutim te pozivnice nema i nece stici bez obzira sta Ukrajinska vladajuca elita bude pokusavala da bi je zasluzila, jer je tamo niko ne zeli niti smatra potrebnom. Tamo gdje se Nato dodiruje sa Rusijom kao sto je prostor pribaltickih zemalja, tu mora da se pazi sta se radi i mir je zagarantovan.

Americi treba tampon zona sa Rusijom u koju ce da instalira svoje "demokratske" elemente a zatim te drzave da koristi kao orudje u medjunarodnoj politici i nadmetanju, i stvarala probleme Rusiji, najprostije receno. Takav plan je i za Bjelorusiju, ali se tamo jos uvijek nisu dovoljno primili demokratski elementi. Ukrajina je ipak bila plodnije tlo, jer je imala jake antiruske elemente u sebi koje je trebalo mobilisati i pola posla je bilo zavrseno.

Generalno tajni nema, karte su na stolu i vrijeme je da se stave ulozi. Rusija ceka i spremna je za all in partiju sa ukropima a sto se tice pomenutih mislim da ce podviti rep i odustati od akcije. Vjerujem da ima pametnih ljudi i u vojsci i politici kod ukropa koji ce uspijeti da prevladaju nad avanturistima.

• 1Ovo se svidja korisniku: dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IlijaZ ::Mislim da bi Rusi rado pristali na opciju da vrate Ukrajincima Donjeck i Luhanjsk, a da zauzvrat ovi dignu ruke od Krima. Da li uz novi, kratkotrajni rat, da li pregovorima ali to mi izgleda kao najvjerovatnija varijanta.

Та теза нема никакве логике. Да се Украјина одрекне Крима и поврати Донбас, могла би без проблема да уђе у НАТО

То је по мени последње што Руси желе, та опција коју помињеш
По мени желе да се Украјина распадне и да се неки делови сами припоје Русији, то би била идеална варијанта.

• 3Ovo se svidja korisnicima: vobo, djordje92sm, nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raykan ::

Та теза нема никакве логике. Да се Украјина одрекне Крима и поврати Донбас, могла би без проблема да уђе у НАТО

То је по мени последње што Руси желе, та опција коју помињеш
По мени желе да се Украјина распадне и да се неки делови сами припоје Русији, то би била идеална варијанта.
Идеално за Русију би био украјински Дејтон, тј. копија дејтонског устава. Две федералне јединице, једна од Харкова до Одесе, заједнички спољни послови и можда нека мала заједничка војска. Службени језици руски и украјински. Наравно без СФОР-а и Високог представника. Мислим да је то било могуће 2014. али сада тешко.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ikan, djordje92sm, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raspored Ruske vojske

Intresantan sajt.