online
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25751
|
http://webtribune.rs/bivsi-premijer-ukrajine-azaro.....-su-dosli/
BIVŠI PREMIJER UKRAJINE AZAROV PROGOVORIO: Narod i policajce na “Majdanu” pobili su specijalci, evo odakle su došli …
Pre tri godine je u Kijevu ubijeno na desetine ljudi, demonstranata i policije od strane misterioznih snajperista, što je dovelo do pojačanog pritiska na vlasti i kulminiralo u “Majdan” puč. Tri godine kasnije, bivši premijer Mikola Azarov je izneo svoj stav o identitetu snajperista. Ali Kijev pokušava da uništi dokaze.
Ove nedelje je na desetine hiljada ljudi izašlo na ulice Kijeva povodom treće godišnjice Majdan protesta, koji su počeli 2013. godine i kulminirali svrgavanjem nepopularnog, ali demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča 22. februara 2014-te. Protesti 2014. su izbili nakon što je Janukovič odložio potpisivanje sporazuma EU-Ukrajina i umesto toga počeo pregovore o pridruživanju Evroazijskoj ekonomskoj uniji.
U roku od oko mesec dana sukoba u centralnom Kijevu, koji su dostigli svoj vrhunac izmežu 18. u 20. februara 2014. godine, više od 130 ljudi, uključujući i 18 policajaca, je ubijeno, a mnogi od njih su pogođeni snajperom.
Nakon preuzimanja vlasti, nova vlada je za te smrti okrivila Janukoviča, Berkut interventnu policiju, pa čak i rusku obaveštajnu službu. Bivši predsednik je porekao da je dao bilo kakva naređenja da se puca na demonstrante.
Drugi bivši vladini zvaničnici i anti-Mejdan aktivisti su tvrdili da snajperisti nisu bili povezani sa policijom ili drugim bezbednosnim snagama, ukazujući na brojne nedostatke koji su pronađeni u ličnom slučaju Kijeva protiv Berkut-a. Kritičari verzije Kijeva su takođe istakli da niko nikada nije optužen za ubistvo policije na Majdanu, uključujući i 13 policajaca koji su ubijeni na vrhuncu nasilja.
Kritičari takođe ukazuju na procureli telefonski poziv između tadašnjeg šefa za spoljne poslove EU Ketrin Ešton i estonskog ministra inostranih poslova Urmasa Paeta tokom krize. Paet je rekao Eštonovoj da su snajperisti ubili i policiju i demonstrante, i žalio se da se nove vlasti nisu činile naročito naklonjenim da istraže šta se zapravo dogodilo.
Medicinsko osoblje, koje je govorilo za nemačke medije u narednim nedeljama, je takođe reklo da ranjeni policajci i demonstranti imaju istu vrstu rana od metaka.
Uoči treće godišnjice od Janukovičeve smene, Mikola Azarev, koji je služio kao premijer Ukrajine do njegove ostavke u januaru 2014. godine, ponudio je sumorni podsetnik o tome za koga on čvrsto veruje da je odgovoran za masakr na Majdanu.
U detaljnom postu na svojoj fejsbuk stranici u utorak, u kompletu sa fotografijama i video dokazima, Azarov je napisao da “danas mi, kao i istražitelji u Kijevu, imamo pouzdane informacije o tome da su ubistva na Majdanu sprovedena od strane specijalne grupe snajpera iz Gruzije, baltičkih zemalja i Poljske, pod nadzorom instruktora iz Francuske i Nemačke“.
“Ove grupe”, rekao je Azarov, “su bile obezbeđene pokrićem i diverzivnim akcijama od strane strelaca iz grupe koja je bila pod rukovodstvom Andeja Parubija i Sergeja Pašinskog“, prvi sada služi kao predsednik ukrajinskog parlamenta, a drugi je poslanik i biviši privremeni šef predsedničke administracije.
Zalazeći u detalje, Azarov je objasnio da je “Gruzijska grupa, koja se sastoji od 10 ljudi, bila smeštena u zgradi Konzervatorijuma (koja gleda na Majdan Trg). Identiteti trojice su potvrđeni fotografijama koje je napravilo osoblje ukrajinskih bezbednosnih snaga, i utvrđeno je da su gruzijski državljani. Dvadesetog februara 2014-te ova se grupa podelila na dva dela. Jedna je pucala sa zgrade Konzervatorijuma, a druga sa zgrade hotela Ukrajina“.
“Takođe se pretpostavlja da je treća grupa profesionalnih strelaca bila uključena u masovna ubistva, koja je u vremenu od samo 30 minuta hladnokrvno ubila preko 50 ljudi sa zgrade u ulici Gorodetski, i odmah su se sklonili sa tog područja“, dodao je bivši političar.
Nažalost, Azarov se požalio da su sekretar Nacionalnog saveta odbrane Oleksandar Turčinov, Pašinski, ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, Parubi i bivši premijer Arsenij Jacenjuk, koji su svi imenovani za svoje položaje nakon državnog udara, “učinili sve što su mogli da unište dokaze i svedočenja ljudi. Napravljen je pokušaj da se krivica za masakr nedvosmisleno svali na Janukoviča i Burkut interventnu policiju“.
“Međutim, posle tri godine, čak su i pristrasni istražitelji dokazali da nisu u stanju da dokažu ono što se ne može dokazati. Krv nevinih ljudi koji su umrli je na savesti kriminalaca koji su se dokopali vlasti u Ukrajini, i to je neosporna činjenica“, dodao je Azarov.
Bivši premijer je insistirao na tome da postojeći dokazi pomažu da se “uspostavi apsolutna objektivnost“ umešanosti Turčinova, Parubija, Pašinskog i drugih, u organizaciju masovnog pokolja koji se dogodio pre tri godine.
Azarov očigledno nije prvi bivši ukrajinski zvaničnik koji ukazuje na to da su snajperisti koje je angažovala opozicija bili umešani u ubistva u februaru 2014. godine. Krajem prošle godine, Mikola Dulski, koji je bio član radikalne nacionalističke organizacije “Beli čekić“ tokom Majdana, optužio je Pašinskog, Parubija i Avakova za direktnu koordinaciju “Majdan” snajperistima.
Otkrivajući da je njegova grupa radikala bila zadužena za krov Hotela Ukrajina, Dulski je rekao da su tu na krovu bili neidentifikovani snajperisti, uključujući i čoveka koji je govorio sa naglaskom jedne od baltičkih zemalja.
U decembru je Pašinski pokušao da opere snimak na kom se on vozi okolo sa snajperom u gepeku u centralnom Kijevu u februaru 2014-te, rekavši da je nosio oružje za samoodbranu.
Ove nedelje su opozicione ličnosti i radikalni nacionalistički borci ponovo izašli na ulice Kijeva, pozivajući vladu da podnese ostavku i optužujući vlasti za korupciju i kriminalno ponašanje.
Ako se potvrde dokazi o snajperistima koje su angažovali organi koji su ilegalno preuzeli vlast u februaru 2014. godine, to će biti ozbiljan udarac na slabe temelje na kojima sadašnja vlada počiva. “Pravda“, istakao je Azarov, “je neizbežna, a ovi zločini ne zastarevaju“.
Za tri godine od Majdan puča, Ukrajina se suočila sa kontinuiranim krizama na svim frontovima, uključujući i građanski rat u Donbasu, pad od 17% bruto domaćeg proizvoda, ogroman nacionalni dug koji se približava do 80% BDP-a (72 milijarde američkih dolara), i dramatičan porast kriminala.
Posted date: март 28, 2017
Webtribune.rs
|
