VladaNS1978 ::Meni je njih žao, uopšte ne izgledaju kao neki prepaljeni kreteni...
Naravno - to je normalno razmišljanje svakog normalnog čoveka.
Ovo su obični ljudi, nečiji očevi i muževi, sinovi nečijih majki - oni su silom prilika bili prinuđeni da obuku uniformu i odu na front da brane svoju zemlju dok su drugi koji su mogli da plate izvukli dupe na vreme.
Samo ih je sudbina poslužila da ostanu živi za razliku od njihovih kolega koji nisu bili te sreće.
Zato vam ih je i žao......s druge strane, zločinci i izrodi se lako prepoznaju.
Nikola12345 ::
Iako nema veze sa Ukrajinom, okacicu ovde: '' Kina nikada nece zaboraviti varvarsko bombardovanje njene ambasade u Beogradu od strane Nato-a i nece dozvoliti da se ponov''i- stalni predstavnik Kine pri UN'.
https://t.me/RVvoenkor/10977
Pa nek onda doniraju jedno devet pukova HQ-22, ako nece da im se ponovi Beogradska ambasad
Citat:Ne znam da li je ovo zezanje, ali ako je ovaj snajperista, sigurno moze da nisani sa dva snajpera istovremeno.
Prvo sam se i ja nasmejao, a onda se setio da poznajem jednog čoveka koji je bio snajperista devedesetih i takođe je bio razrok. Ne znam u ćemu je fora.
Ali opet ne mogu pobjeći od toga da se osjećam nasamareno, pomokreno, zatečeno i šokirano.
Ono, otkad je Bidenova administracija stupila na vlast punih godinu dana se pojačano huška na sukob.
Kao sprema se velika ruska invazija, moramo se spremiti na dug rat, na sankcije i pomoć njihovim susjedima. S ruske strane su blago odmahivali rukom, povremeno vježbali na granicama i pozivali na diplomatsko rješenje.
Nakon relativnog medijskog mira kroz ljeto počelo je s jačim huškanjem jesenas. Prvo se mjesec dana trabunjalo o Tajvanu i kako njihov mir i demokraciju ugrožavaju vježbe kineske mornarice.
Kad je to stalo, počelo je opet s istom medijskom histerijom o ukrajinskoj krizi i huškanju Rusa na sukob. Tada sam imao stav, kao i prethodnih tada 6 godina, od Minska 2 da velikog rata biti neće.
Naime, Rusiji se taj rat nikako ne bi isplatio jer bi imali golem sukob neviđen od sredine prošlog stoljeća s golemim materijalnim i ljudskim žrtvama. Izgubili bi svaku simpatiju kod proruskog stanovništva jer bi isti ostali bez domova. Vjerojatno bi preuzeli goleme troškove obnove i morali bi održavati krnju ukrajinsku zemlju na nogama. I to s puno vojske jer bi imali protiv sebe sada već nesklono žiteljstvo. Da nadodam teške sankcije koje bi joj donijele izolaciju.
Razmišljanje bi išlo na način da i ako bi bilo nekakvog sukoba, on bi bio ograničen na ozemlje odmetnutih republika i nigdje dalje. Za ostatak zemlje i oslobođenje od kijevske hunte bi se ipak oni morali sami boriti, pa i pod cijenu dugogodišnjeg građanskog rata. Možda bi i tu Rusija podržavala snage koje su proruske ili bi slali vagnerovce ili male zelene kao pomoć, ali direktnog angažmana ne bi bilo.
Što se u međuvremenu dogodilo? Neuspješan prevrat u Kazakstanu koji je nabrzaka ugušen u par dana. Čak ni ne znamo neke detaljnije pojedinosti o tome. Sada ispada da je to bila naznaka za ono što nas je dočekalo kojih mjesec i pol kasnije.
Brzo nakon što se medijska priča o kazačkim nemirima slegla počelo je ponovno s huškanjem u ukrajinskoj krizi. Sve se više histerizira o neminovnoj ruskoj invaziji. Crtaju se karte i stalno se pišu datumi sigurne invazije. Ruske vlasti su i dalje odmahivale rukom, povremeno održavale manevre pa bi MSM odmah to navodio kao grupiranje vojske za invaziju. Još je u sredini veljače, dakle desetak dana prije invazije Zaharova se sprdala s narativom MSM-a pitajući koji će dan početi invazija pa da počne planirati godišnji odmor. Što se dogodilo u tih desetak dana, kopka me do danas.
Kada je VVP potpisao dekret o priznanju odmetnutih republika, zaista pomislih da je sukob definitivno neminovan. Ali čak i tada sam još imao stav da će biti ograničen isključivo na ozemlje odmetnutih republika koje je pod kontrolom hunte ostalo.
Nismo jedini koje su prevarili,ukrajinci prvi nisu verovali u rat ni vlast,smirivali su medije,ni narod,gledao sam narod koji ispituju na ulicama Kijeva.
Ja nisam verovao da će udariti prvenstveno zbog broja snaga,govorilo se u zapadnim medijima o 150.000.
Pa Hrvatska je 95. krenula na krajnu sa 120.000.
Ali eto,oni su se osetili sposobno sa tim brojem i krenuše,i manje više istrajavaju na tim trupama da završe ovo.
I
Ja mislim da 2. faza podrazumeva uništenje najvećeg dela ukro vojske. Mislim da namerno ne nastupaju da ne bi razorili ratom teritoriju koja i onako ide njima.
Pitam se da li postoji neka mogućnost građanskog rata unutar Ukrajine ili puča, s obzirom na to da njihova vlast njima ne želi dobro, nego isključivo sluša Amerikance.
Ne znam kolika svijest o tome postoji u Ukrajini, a koliko su dresirani već nakon 30 godina da to ne primjećuju.
Meni npr. bi pozlilo da sam Ukrajinac i da mi dolaze ovakvi kao ova Nancy Pelosy, napirlitana baba od 82 godine kao veliki prijatelj Ukrajine i obećava podršku "do konačne pobjede".
Pitam se i koji je motiv bogatoj babi od 82 godine da se voza avionima po svijetu i upliće u takve teške stvari. Mislim, zašto ne uređuje vrt ili se igra s praunucima?
I dobar dio njezinih vršnjaka u američkoj politici su isti takvi.
Sve mi se čini da je to sve naslijeđe McCarthijevskog terora početkom 50-tih, kad se ta generacija formirala. Ne mogu to drugačije objasniti. Oni su svi jednostavno psihički bolesni od mržnje.
Osnovne ciljeve ove SO smo culi od Putina kada je drzao govor pre pokretanje operacije. A to su izmedju ostalog demilitarizacija i denacifikacija. Kao sto Babaroga napisa mi ne znamo na koji nacin je Rus zamislio to da ostvari. Tako da samim tim ne mozemo tvrditi da li se operacija odvija planiranim li neplaniranim tokom. Samim tim da li se odvija sporo kao sto pojedini tvrde.
Mi zivimo u vremenu gde se sve odvija brzo,informacije su dostupne skoro odmah, tempo zivota je brz. Prosto smo navikli da se sve odvija brzo,pa tako i sukobi i ratovi.
Ne kaze se dzaba da je istorija uciteljica zivota Posto ovde ima dosta clanova koji poznaju tu materiju dosta bolje od mene, mogu da me isprave ako negde pogresim ili napisem neistinu.
Dugo sam razmisljao da li da napisem ovaj post iz prostog razloga sto nisam siguran da li cu ga pravilno i razumljivo napisati.
Od DSR ovo je sukob (rat) najveceg intenziteta sa upotrebom najvece vatrene moci u duzini vremena u kojem se odvija. Mozda se Vijetnamski rat u nekim periodima moze porediti sa njim. Bilo je borbi na bliskom istoku ali su trajale mnogo krace od ovog aktuelnog sukoba.
Ovim postom hocu uporediti pojedine ratove izmedju drzava ,njihovu duzinu trajanja i sta se dobilo sa njima. Napisacu samo one najpoznatije kojih sam se setio.
Rat za Foklandska ostrva - Argentina je vec drugog dana osvojila ostrva. Nakon nepuna tri meseca povukla se sa ostrva. Znaci cilj nije ostvaren iako je teritorija osvojena za jedan dan.
Intervencija SSSRa u Avganistanu - Iako su Sovjeti prvog dana svrgnuli vlast u Kabulu i relativno brzo osvojili gradove,rat se produzio na 10 godina i okoncao se povlacenjem vojske SSSR. Cilj nije ispunjen.
Invazija Iraka na Kuvajt ( 1 Zalivski rat) - Iako su Iracani vrlo brzo pobedili Kuvajcane,njihov uspeh nije dugo trajao. Ovo je izazvalo intervenciju Koalicionih snaga koja je trajala mesec dana. Iako su Koalicione snage izbacile Iracane iz Kuvajta, to nije resilo problem. Kao posledica toga se desio 2 zalivski rat.Rat je trajao oko mesec i po dana. Sta je Amerikanac dobio sa tim. Delimicno ispunjenje plana svrgnjavanjem Sadama sa vlasti ali i haos nestabilnu drzavu u kojoj je malo malo morao voditi borbe. Krajnji bilans je povlacenje Amerikanaca iz Iraka. Cilj nije ispunjen i problem nije resen.
Invazija NATO na Avganistan - NATO snage su brzo porazile talibane,osvojile glavni grad, uspostavile marionetsku vladu, ali rat se oduzio na 20 godina. Zavrsio se isto kao i rat SSSRa. Cilj nije ispunjen
Rat u Libiji - Iako je ovo gradjanski rat uzeo sam ga u obzir posto su druge drzave odlucile njen ishod Rat je trajao oko 8 meseci. Ali uplitenjem NATO on se ubrzao. Cilj je delimicno ispunjen, svrgnuta zakonita vlast i ubijen predsednik. Posledice su takve da je zemlja ostavljena u haosu,koji je prouzrokovao novi gradjanski rat.
Drugi rat u Azerbejdzanu - trajao je mesec i po dana. Cilj je delimicno ispunjen uz cenu da se sad i vojska trece drzave nalazi na teritoriji Azerbejdzana.
Cilj ovog mog posta je taj da ukazem na cinjenice da duzina trajanja sukoba ima i presudnu ulogu u ostvarivanju ciljeva. Iako su u vecini gore navedenih ratova ciljevi prividno ispunjeni relativno brzo to u konacnici nije se ispostavilo kao tacno. Necu sad ulaziti u razloge neispinjenja ciljeva na kraju tih ratova. To je podugacak spisak.
Ono sto hocu reci je to da Rusi brzim okoncanjem ovog rata,mozda (uveren sam da) ne bi ostvarili cilj na duzi vremenski period. A to su denacifikacija i demilitarizacija Ukraine. Demilitarizacija ide dobro. Da nije tako ne bi se zapad utrkivao ko ce vise naoruzanja poslati. A vidimo da i denacifikacija ide dobro. Zao mi ljudi koji ginu za budale a ne spadaju u ovu drugu kategoriju cilja. Brzim okoncanjem sukoba koliko bi nacista ostalo u zivotu i posle bi zagorcavali Rusima i ostalim Ukraincima zivot. Kako bi to mogli da rese a da ih zapad i ostatak sveta ne optuze za genocid i narusavanje slobode zivota.Strpati u zatvore pa da gamad zivotari na grbaci postenog sveta. Ovako oni su legitimni cilj sve dok traje sukob.
