offline
- upitnik
- Super građanin
- Pridružio: 20 Avg 2014
- Poruke: 1157
- Gde živiš: u međuvremenu
|
Citat:Пут од санкција до војних ескалатора – поплочан заблудама
Шта се крије иза овог нереда? Па, с једне стране, охолост; али и неуспех да се уради прави домаћи задатак – и недостатак стратешког промишљања.
Чини се да се рат у Украјини трансформише – и шири, са отварањем Молдавије-Придњестра и пољског фронта – и продубљује, са САД које се припремају за дуги рат исцрпљивања типа Идлиб који је осмишљен да ослаби и ослаби Русију.
„Нови фронтови“ су класични трикови за распршивање оштрог војног фокуса противника, приморавањем пажње на фрагментиране ватре упаљене око периметра, које захтевају акцију - а можда и распоређивање трупа.
Пољска иницијатива (координисана директно са САД) је и озбиљнија и злокобнија. Наводно би циљ – како га је описао шеф руске спољне обавештајне службе (СВР), Сергеј Наришкин – био да успостави војну и политичку контролу Варшаве над „својим историјским територијама“ које данас спадају у границе Украјине.
Пољска ће увести своје трупе у западне регионе земље под заштитом мисије „заштите територије од руске агресије“. На крају би се очекивало да ће то довести до поделе Украјине. Пољаци би поставили пријатељску владу на територији коју контролишу.
Синистер? Па, врло могуће да. Подсетимо се модела Идлиба. Турска (уз координацију ЦИА) извршила је инвазију на провинцију Идлиб у Сирији (такође полажући право на своје „историјске територије“), наводно да заштити „опозиционе снаге“ (тј. ЦИА и џихадисте повезане са Турском) од „злог Асадовог режима“.
Идлиб је тада постао полуаутономно безбедно уточиште, под будним оком турских „посматрачница“ постављених широм Идлиба. Џихадисти су „нормализовани“ као политичка опозиција која се бори за демократију, док су их спољне снаге специјалних операција обучавале и наоружавале да покушају збацивање председника Асада.
Да ли је ово амерички план за следећу фазу „дугог рата [против Русије], који ће можда трајати годинама“?
Врло могуће.
У сваком случају, ЕУ и САД ће се вероватно договорити о буџету за Украјину од 33 милијарде долара за наредних пет месеци – односно до избора за Конгрес САД, на средини мандата! (временска линија која све говори) – која има за циљ да у Украјину убаци огромне количине све тежег наоружања и гомилу готовине – ако им Русија дозволи (што они можда и не би, радије да униште оружје по доласку).
Могуће је да је рат Запада против Русије еволуирао из неуспелог Финансијског рата – који није довео до раног колапса рубље, нити руског финансијског система – у свима добро познат свет монтаже, финансирања и наоружавања трошења-Или има? Можда остаје тачно да финансијска/санкција/економска борба и даље стоји исконска. То никако, наравно, не значи да су војни исходи безначајни. Нису. Али пре, због тога што је Запад погрешно схватио и тако лоше схватио руско вођење своје војне операције (покушавајући да је прочита кроз сочиво замагљеног НАТО-а који одражава њихов сопствени начин ратовања), грубо потцењивање ризика могућ је катастрофални губитак ЕУ у економском бојном простору.
Ако ризици од рата са санкцијама остају потенцијално тако разорни, зашто их лидери ЕУ игноришу?
Ово потцењивање ризика са којима се Европа суочава, углавном је резултат атмосфере високе еуфорије у Вашингтону и Бриселу око тока војног сукоба, плус узбуђења због наношења понижавајућег цивилизацијског пораза Путину.
Ова комбинација је довела до ружичасте оцене „равнотеже економских снага“ између ЕУ и Русије.
Ево суштине: У почетку је ЕУ очекивала да ће руска рубља брзо пропасти због тога што су ЕУ и САД заплениле руске девизне резерве и санкционисала Централна банка Русије. Претпостављало се да ће овај крах валуте довести до пада у каскадном краху руских финансијских институција.
Али ово се није догодило. ЕУ је рачунала искључиво на основу свог искуства руске финансијске кризе из 1998. и покушаја САД да сруше рубљу 2014. Кратак одговор зашто је њихов план пропао је да се Русија у међувремену позабавила финансијским рањивост система на нападе валуте.
Данас је руски финансијски систем стабилан; њена валута је више него надокнадила почетне падове; а њен трговински биланс је нарастао као резултат данашњих виших цена нафте и роба.
Парадоксално, финансијска ситуација Русије је јача од оне многих европских економија.
Наравно, Русија доживљава бол. Шеф Централне банке је у петак рекао да би Русија ове године могла доживети пад од 8-10 одсто БДП-а као резултат прекида у снабдевању, пошто су западне државе повукле своје фирме из Русије. А инфлација је висока. Она је дала цифру од 10–12% за реалну инфлацију (отприлике на нивоу Европе). Али је и снизила камате – по други пут да би подстакла домаће инвестиције.
Далеко од слике неизбежног економског колапса, она је насликала краткорочни бол који ће се у великој мери ублажити до 2024. године - упркос сталним неизвесностима.
Након што се ЕУ почешала по глави зашто је њихов првобитни план за крах економије пропао, сијалица је засветлела: Ах! Русија је гомилала толико девиза од продаје нафте и гаса по високим ценама, да су приливи размене лицитирали за рубљу. Решење: ЕУ мора да престане да купује руску нафту и гас. Мора Москви да одузме девизе. Тада ће рубља бити приморана на своје закаснело 'понирање'.
Опет погрешно: У ствари, већина девизних прилива је „стерилизована“ на рачунима Централне банке, управо да не би даље повећавала вредност рубље. На истом догађају када је шефица Централне банке Елвира Набиулина дала свој економски извештај, Николај Патрушев, председник Савета за националну безбедност, објаснио је тачно зашто рубља није пропала и начин на који је „суверенизована“.побуна.
Али, наравно, Фон дер Лајен је забранила да се све вести (и таква објашњења) из Русије постављају у ЕУ – и, под њеним захтевом, ЕУ се све више приближава забрани куповине нафте из Русије. ЕУ се вратила на „ескалатор“ санкција – и изгледа да су задовољни што су ту.
Експерти су јасно упозорили да забрана руског „свега“ представља „завесе“ за Европу: повећање инфлације; вероватно смањење потрошње енергије; деиндустријализација, рецесија – и социјални немири.
Зашто ЕУ неће променити курс?
Па, осим еуфорије која је настала услед велике идеолошке промене у свету, то је зато што лидери ЕУ имају војну реалност испред себе.
Западни лидери тврде да су руски војни распоред, њена стратегија и циљ да „укроти Украјину у Русију“ рушевина. Ако верујете у то, онда се преузимање економског ризика за „спасавање Украјине“ и либерални „поредак“ може сматрати валидним.
Ако верујете и да би нефункционална руска армија могла да „изгуби рат“ у наредне две недеље, или чак у року од највише неколико месеци, онда би лидери ЕУ могли оценити да су растуће цене енергената – па чак и инфлација – само пролазни феномен. И да би се до краја лета вратила нормалност цена.
Па, премиса на којој се заснива ова фантастична западњачка процена почива на потпуном погрешном тумачењу како би мање руске снаге могле да користе 'стратегију маневра и финте' да обликују бојно поље на којем се веће украјинске снаге манипулишу у имобилисане, фиксиране, дефанзивне позиције – и одсечени од подршке, појачања и поновног снабдевања.
Клаузевицова доктрина је да се победа постиже млевењем војске вашег противника у прашину (и заобилажењем урбаних подручја, где је то могуће). Руске снаге мељу фиксне, опкољене положаје главне украјинске армије у Донбасу, управо сада. Хоће ли ово бити победа? Не. Чини се да је Украјина предодређена за коначно распарчавање (са одређеним европским државама које траже фунту њеног некадашњег меса). Биће то тренутак препун ризика од ескалације. На то ће се – гледајући уназад – вероватно гледати само као на једно поглавље у дугом рату.
Шта се крије иза овог нереда? Па, с једне стране, охолост; али и неуспех да се уради прави домаћи задатак – и недостатак стратешког промишљања. Многе заблуде вођене су притисцима информационог рата. Апсурдним тврдњама о инфорату, колико год биле неистините, није се могло супротставити јер... „Ми смо у инфорату са Русијом, зар не?“ Представити алтернативни поглед значи „помагати руском „непријатељу“ његовим дезинформацијама“. Где су били ти стручњаци који заправо разумеју Русију? Искључено: Чини се да су све погрешне процене изазвали запослени са чистим анимусом: посвећени активисти, предвођени врховним командантом који је такође лично и емоционално уложен у борбу.
Alastair Crooke
Tekst za link
|
