offline
- Pridružio: 20 Avg 2018
- Poruke: 288
|
Foreign policy o mitovima u vezi sankcija prema Rusiji: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Мит 1: Русија може преусмерити свој извоз гаса и продавати га Азији уместо Европи
Ова теза према Фореигн Полицy-ју није тачна.
Мање од 10 одсто руског гасног капацитета је течни природни гас, тако да руски извоз гаса остаје зависан од система фиксних цевовода за пренос гаса. Велика већина руских гасовода тече према Европи. Ти цевоводи, који потичу из западне Русије, не могу се спојити на засебну нову мрежу цевовода која повезује источни Сибир с Азијом, која садржи само 10 одсто капацитета европске мреже гасовода. Заиста, 16,5 милијарди кубних метара гаса које је Русија прошле године извезла у Кину представљало је мање од 10 одсто од 170 милијарди кубичних метара природног гаса које је Русија послала у Европу.
Надаље, пројекти азијских гасовода, који су тренутно у изградњи, још су годинама удаљени од тога да постану оперативни. Уз то, финансирање ових скупих пројеката гасовода такође ставља Русију у значајно неповољнији положај. Сумирано, Русији су потребна светска тржишта много више него што су свету потребне руске залихе, наводи магазин. Не треба заборавити и да је Европа само 46 одсто својих потреба за гасом задовољавала куповином гаса из Русије те да је Гаспром забележио пад производње гаса у јулу за 35 одсто на годишњем нивоу. Дакле, Русија трпи штету.
Мит 2: Будући да је нафта заменљивија од гаса, Путин једноставно може продати више Азији
Руски извоз нафте сада такође одражава Путинов смањени економски и геополитички утицај. Русија се јесте окренула Кини и Индији, али уз продају по попусту без преседана. Нафту Урал продаје по попусту од 35 долара, иако никад није давала попуст већи од 5 долара, чак ни за време инвазије на Крим 2014. године. Стога, руским нафтним танкерима треба у просеку 35 дана да стигну до источне Азије, наспрам два до седам дана да стигну до Европе, због чега је само 39 одсто руске нафте отишло у Азију наспрам 53 одсто намењених Европи.
То је велики утицај на маржу и профитабилност пословања, где је Русија пре била међу најуспешнијима. Уз то, руска индустрија производње нафте дуго се ослањала на западну технологију, што је у комбинацији с губитком некадашњег примарног тржишта Русије и њеном смањеном економском снагом проузроковало да чак и руско министарство енергетике ревидира своје пројекције дугорочне производње нафте надоле.
Мит 3: Русија надокнађује изгубљене западне послове и увоз замењујући их увозом из Азије
Руски увоз је пао за више од 50 одсто уназад пар месеци. Увоз игра важну улогу унутар руске домаће привреде. Чини око 20 одсто руског БДП-а. Поред тога, Русији је важан због кључних инпута – делова и технологије.
Кина није ушла на руско тржиште у мери у којој су многи предвиђали. Према подацима кинеске Опште царинске управе, кинески извоз у Русију пао је за више од 50 одсто од почетка године до априла. Стрмоглавио се са 8,1 на 3,8 милијарди долара. Узимајући у обзир да Кина извози седам пута више у Сједињене Државе него у Русију, чини се да су чак и кинеске компаније више забринуте због сукоба с америчким санкцијама него због губитка маргиналних позиција на руском тржишту, што одражава слабу економску везу Русије с њеним глобалним трговинским партнерима, наводи ФП.
Мит 4: Руска домаћа потрошња и здравље потрошача и даље су јаки
Инфлација је у секторима који зависе од страних ланаца снабдевања у Русији скочила на 40-60 одсто. Количине продаје су постале изузетно мале. Тако је продаја страних аутомобила у Русији пала за око 95 одсто, и код већег броја компанија може се рећи да је потпуно заустављена.
Фореигн Полицy пише да је услед проблема у снабдевању, скока цена, слабљења расположења потрошача логично да индекс који мери расположење руских менаџера набавке указује да је руска економија у паду. У просеку око 20 одсто. Такав сигнал потврђују и кретања е-трговине унутар Јандекса, као и подаци о физичкој малопродаји у Москви. Све то говори супротно од онога што објављује Кремљ, наводи ФП.
Мит 5: Страна предузећа нису се баш повукла из Русије, а бег пословања, капитала и талената из Русије је прецењен
Страна предузећа запошљавају у Русији око 12 одсто радне снаге. То је око пет милиона радника. Резултат њиховог повлачења није само пад броја радних места, већ и пад привредне активности више од 1.000 твртки које чине око 40 одсто руског БДП-а. Те су компаније поништиле три деценије изградње економских односа на руском тржишту. Реч је о масовном егзодусу који је за собом повукао и одлив 500.000 високообразованих стручњака.
Фореигн Полицy пише да је чак је и градоначелник Москве признао да очекује велики губитак радних места док предузећа пролазе кроз процес потпуног гашења.
Мит 6: Путин остварује буџетски суфицит захваљујући високим ценама енергије
Министар финансија Русије најавио је да очекује да ће руски буџет бити у минусу од свега два одсто БДП-а ове године, а не у суфициту. Путин је одлучио да упрегне све механизме државе како би умањио пад. Кренуо је у финансијски неодрживе фискалне и монетарне интервенције. То укључује драстично повећање војних издатака и штампање новца. Тако је од почетка напада на Украјину удвостручио понуду новца у Русији.
Путиново непромишљено трошење очигледно ставља финансије Кремља под притисак. Све то не догађа се због високих цена енергије, јер високе су цене енергије биле и у раздобљима кад је руски буџет знао пасти у дефицит. Овде су разлози тог пада другачији, наводи магазин Фореигн Полицy.
Мит 7: Путин има стотине милијарди долара у фондовима за црне дане, тако да финансије Кремља вероватно неће бити натегнуте у скорије време
Да, Русија на рачунима има много капитала. Путинови фондови за црне дане теже око 600 милијарди долара у девизним резервама, акумулираних од прихода од нафте и гаса. Али, половина од тог износа – 300 милијарди долара замрзнуто је и недоступно у савезничким земљама: САД, ЕУ и Јапану, и Путин нема приступ том новцу. Чак је било позива да се заплени тих 300 милијарди долара како би се финансирала обнова Украјине. Од преосталих 300 милијарди, Путин је од почетка напада на Украјину, значи у мање од пола године, потрошио чак 75 милијарди долара.
Критичари истичу, пише Фореигн Полицy, да Путин има алтернативу. То је да додатне девизне резерве акумулира преко Гаспромбанке, јер је централна банка под санкцијама. Иако је то технички тачно и изводљиво, магазин пише да нема доказа који би сугерисали да Гаспромбанк акумулира било какве резерве. Посебно зато што има властите кредитне обвезе.
Надаље, иако је Министарство финансија планирало да активира дугогодишње руско буџетско правило, да се вишак прихода од продаје нафте и гаса усмерава у државни фонд, Путин је то одбацио. Штавише, министар финансија Антон Силуанов предложио је да се из Фонда националног богатства ове године повуче трећина његове имовине. Дакле, ако Русија има буџетски дефицит који захтева повлачење чак трећине њеног сувереног фонда, и то док су приходи од нафте и гаса још увек релативно јаки, сви знакови указују да би Кремљ могао остати без новца много брже него што многи процењују, додаје ФП.
Мит 8: Рубља је ове године најјача светска валута
Апрецијација рубље није добар знак, баш супротно, то је одраз драконске контроле капитала, где је Русија преко ноћи постала држава која се убраја међу најрестриктивније у свету. Ограничења не осете само компаније, већ и грађани. На пример, грађани не могу да купују доларе или подижу своје депозите у доларима. С друге стране, Путин вештачки надувава потражњу преко великих извозника који морају куповати рубље, пише ФП.
Званични курс рубље зато доводи у заблуду. Њиме се тргује у драматично смањеним количинама у поређењу с онима пре рата, јер је пала ликвидност. Према многим извештајима, велики део тог некадашњег трговања мигрирао је на незванична црна тржишта рубље. Чак је и Банка Русије признала, пише Фореигн Полицy, да је курс више одраз владине политике и отворен израз трговинског биланса земље, а не ликвидних девизних тржишта којима се слободно тргује.
Мит 9: Спровођење санкција и пословно повлачење сада су увелико готови и није потребан додатни економски притисак
Руска економија је озбиљно оштећена, али тек јој следи моменат у којем треба то себи да призна. Није тачно да се процес повлачења пословања из Русије завршио и није тачно да Путин и даље не зарађује од извоза нафте и гаса. То што ти процеси и даље трају, иако у смањеном обиму, омогућује Путину да одржава екстравагантну домаћу потрошњу и прикрива структурне економске слабости. Зато, пише Фореигн Полицy, сада није тренутак да се притисне кочница.
Штавише, магазин наводи да Кијевска школа економије и Међународна радна група Yермак-МцФаул предлажу додатне мере – комбинацију појединачних санкција, енергетских санкција и финанцијских санкција, а у томе их подржавају бивши амерички амбасадор у Русији Мајкл Мекфол и стручњаци Тимофиј Милованов, Наталија Шаповал и Андриј Борцун. Фореигн Полицy закључује да Русија не може наћи излаз из ове ситуације све док савезничке земље остану уједињене у одржавању и повећању притиска санкција на Русију.
|
