offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 9262
- Gde živiš: pecina stroga
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: Ne doznajem se u oružje, Metanoja, ILGromovnik, Luka, Kriglord, GoranZemun, kybonacci, obraobostan, BraneS, Rogan33, amaterSRB
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Neutral-M ::Kad razmisljam o poznatoj Bismarkovjoj izreci " da se ne isplati ratovati sa rusima, jer nikad ne znas kakvu ce glupost uciniti ", uvek zakljucim da se to odnosi na paljenje Moskve pred Napoleonom, ali to mozda nije jedini razlog.
Mozda neki kolega zna jos jedan drastican primer koji bi mogli oznacit kao drugi razlog za Bismarkovu izreku?
Ne znam na sta je mislio Klauzevic, ali ima taj kulturoloski "bias", pristrasnost i predrasuda, na zapadu kad su u pitanju Rusi.
Koji se bazira na dubokom nerazumjevanju osnova Ruskog identiteta, a dalje koji polazi sa ideje supremacije zapadnog socoloskog, kulturoloskog i intelektualnog sklopa. U sustini to nerazumijevanje je proizvod arogancije i ignorancije par ekselans, ali zato i ratuju protiv Rusa svako malo, pa ih ovi svakih par decenija nauce pameti. Prosli put prije skoro osamdeset godina. Izgleda da je doslo vrijeme za jos jednu lekciju.
Evo kao ilustracija takvog razmisljanja uvodni dio iz teksta - analize "Peculiarities of Russian Warfare" - "Osobenosti ruskog ratovanja". Analizu je napisao 1948 Wehrmacht Generaloberst Erhard Raus, a po narudzbini USA vojne obavjestajne agencije, dok je bio u zatvoru poslije rata. Raus je proveo rat na istocnom frontu, i to kao komandant 6. oklopne divizije Wehrmachta od 1941, da bi od 1943 komandovao Prvom oklopnom armijom, i kasnije pred kraj rata grupom armija.
Naravno, zbog mnogih referenci u tekstu na komunizam i komesare i postupke i metode koji su bili tipicni za Crvenu Armiju na istocnom frontu, djelovi teksta su danas anahroni i mozda irelevantni, ali ako se ignorisu ovi pasusi, siguran sam da tekst sazima i danasnji odnos vojne misli "zapadnih demokratija" prema Ruskom vojniku i nacinu na koji Rus ratuje.
https://en.wikipedia.org/wiki/Erhard_Raus
Tekst na engleskom
elem, google translate
Citat:7. Нико ко припада западној сфери културе никада неће моћи да разуме Руса у потпуности, нити да анализира карактер и душу овог Азијата који је одрастао на другој страни границе Европе. Рус је недокучив. Он се љуља из једне крајности у другу, а да ми не можемо да препознамо разлоге његовог понашања. Из искуства је могуће предвидети како ће се практично сваки други војник на свету понашати у датој ситуацији — али никада Рус. Особине руског војника, као и његове огромне земље, су чудне и пуне противречности. Постојале су јединице које су једног дана са примерном храброшћу одбиле снажан немачки напад, а следећег су се потпуно разбиле. Било је и других који су једног дана изгубили живце када су прве гранате експлодирале, а следећег су дозволиле да се, човек по човек, буквално исеку на комаде. Рус је генерално отпоран на кризе, али може бити и веома осетљив на њих. Он се не плаши претње по боковима, али у исто време може бити најосјетљивији по боковима. Он занемарује сва стара устаљена правила тактике, али се држи апсолутног слова сопствених правила.
8. Кључ овог чудног понашања налази се у карактеру руског војника, који као борац не поседује ни перцепцију, ни способност самосталног размишљања. Он је подложан расположењима која су за нас несхватљива; он делује инстинктивно. Као војник, Рус је примитиван и скроман, храбар због природне склоности, али мрзовољно вегетира у групи. Ове карактеристике чине Руса у многим аспектима супериорним противником у односу на самоуверене и захтевне војнике других армија. Потоњи могу и морају својим физичким и менталним квалитетима постићи не само једнакост, већ супериорност, како би се успешно супротставили руском војнику.
9. Небрига за људска бића и презир смрти су друге карактеристике руског војника које су нам у толикој мери несхватљиве. Руски војник се потпуно равнодушно и хладнокрвно пење преко тела стотина палих другова, да би на истом месту кренуо у напад. Са истом апатијом по цео дан ради сахрањујући своје мртве другове после битке. Са истом резигнацијом гледа на сопствену смрт. Чак и тешке ране га импресионирају релативно мало. На пример, Рус који је седео усправно са стране улице, упркос томе што су му обе потколенице биле одстрељене, са пријатељским осмехом је затражио цигарету. Руски војник са истом смиреношћу подноси хладноћу и врућину, глад и жеђ, влагу и блато, болест и гамад. Са његовом једноставном и примитивном природом, свакакве невоље изазивају само мало рефлекса у његовој души. Његове емоције крећу се од животињске жестине до крајње љубазности; одвратан и окрутан у групи, пријатељски настројен и спреман да помогне као појединац.
10. Нема сумње да збир ових најразличитијих карактеристика чини Руса супериорним војником, који под вођством разумног вође постаје опасан противник. Била би озбиљна грешка потценити руског војника, иако се он баш и не уклапа у слику модерног ратовања и савремених бораца. Снага западног војника је свесна акција, контролисана сопственим умом, која чини чуда. Ово самостално деловање, свест која прати импулс, не налази се код Руса. Али не сме се занемарити чињеница да се и у овом погледу дешава промена. Чак је и разлика између руских јединица у Првом светском рату и оних у Другом светском рату била значајна. Док смо у ранијем рату били суочени са мање-више аморфном масом, непокретном и без образа, духовно буђење кроз комунизам се јасно осетило у последњем рату. Број неписмених је био мали, у великој мери за разлику од ситуације у време Првог светског рата. Руске масе су стекле образ, или су бар на добром путу да га стекну. Рус почиње да постаје свесно људско биће, па самим тим и војник који је у стању да стане на своје ноге. Број добрих подофицира још увек није велики, а руске масе тек треба да превазиђу своју тромост, али њихово буђење више није далеко. Још увек се не може утврдити да ли ће то ићи у корист или на штету њихових војничких квалитета. Заједно са свешћу цветају критика и тврдоглавост. Самовољно запошљавање маса помирених са својом судбином постало би теже, а главни фактор у типично руском начину вођења рата био би изгубљен. .... Рус је у основи неполитичан; бар је то тачно у случају сеоског становништва, које сада као и увек – али колико још? – снабдева већину војника. Он није активни комуниста, није политички ревнитељ. Али он је — .... — свесни Рус, који се само у ретким случајевима бори за било какве политичке идеале, али увек за своју отаџбину.
11. Процењујући основне квалитете Руса, треба додати да је он по природи храбар, што је добро показао током своје историје. Године 1807. руски војник је први пут, код Ејлауа, стао против Наполеона после његовог победоносног марша кроз Европу; штанд који се може назвати готово епским.
12. У складу са буђењем руског војника, политички комесар је у Низ унео још један одлучујући фактор — неквалификована послушност. Проведен до последње речи, од сирове масе војника направио је прворазредну борбену машину. Систематска обука, вежба, непоштовање сопственог живота, природна склоност руског војника ка бескомпромисној потчињености, и, не мање од свега, непогрешива дисциплинска овлашћења која комесару на располагању, су темељи ове гвоздене послушности. С тим у вези, такође се мора имати на уму да је Русија аутократска држава са апсолутним Фуехрерпринзип-ом, који захтева и, у случају потребе, приморава потпуну подређеност појединца. Та слепа послушност маса је тријумф комунизма, главни извор војске и основно објашњење њених успеха. Војске са мање стриктним концептом послушности и дисциплине могу врло лако бити друге најбоље у надметању са овим трупама.
13. Још једна карактеристика руског војника, поред једноставности која одговара његовим ограниченим кућним потребама и његовом примитивном начину живота, јесте његова блиска сродност са природом. Без претеривања се може рећи да на руског војника не утичу сезона и терен. Овај имунитет му даје одлучујућу предност у односу на друге војнике, посебно на руској територији, где годишње доба, температура и терен играју одлучујућу улогу.
|
