offline
- Pridružio: 07 Jun 2013
- Poruke: 30
|
- 31Ovo se svidja korisnicima: upitnik, taz1cl, pvoman, Brada i Gibanica, S2M, mergus, mgolub, cavatina, Jovan Nenad, theNedjeljko, Frunze, Klecaviks, Griffon vulture, Silence, Mihail, ILGromovnik, pein, ssekir75, Singidunumac, Sićko, raskoljnikov, bozomotika, VladaNS1978, Despot1, zlaya011, kybonacci, sovanova95, W123, miodrag, su27, MilosKop
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
500-та страна коментара, ускоро престиже тему са вестима, честитам...
Мислим да на овим просторима нико не може мислима сасвим да обухвати просторни, етнички, временски и духовни аспект једне Русије - отуда и сви промашаји у анализама или предвиђањима. За утеху, те стотине нација, хиљаде година, десетине хиљада километара, милиони душа које су тела положиле на свети олтар Родине, збуњивале су бројне непријатеље који су били кудикамо заинтересованији да проникну у саму срж руског духа, не би ли их поразили и освојили. Ако они нису успели у томе, тешко да ће нама то поћи за руком. Остаје нам дакле, само једно - у Русију се једноставно, верује. Чак и непријатељи дубоко у себи верују, иако је мрзе.
Имају довољно (ако не и превише) горива, муниције, ракета, бомби, возила, људи, морала, храбрости, иницијативе, памети, историје, етике и вере - снимају и они акције камерама (то се касније изучава и анализира) а пре почетка операције направљен је план са много гранања, како сами кажу, за разне развоје догађаја. Тај план у тренутној форми, модификован је и прилагођен актуелним дешавањима на терену, а свака неизнуђена грешка сигурно је искоришћена и мимо плана. Вискоризични десант на аеродром са почетка, мора да је оправдавао свој ризик, ефектима које је остварио (или могао да оствари; неки промил шанси да власт у Кијеву тада оконча дејства ВСУ, постојао је у теорији) као дубоки продор и "мостобран" за спајање са долазећим снагама.
Други чланови су лепо описали рад БТГ и ово што гледамо нема аналога у историји ратовања, "нападач/ослободилац" штеди цивиле максимално а "бранилац/окупатор" гађа своје становништво артиљеријом. Директна поређења са сукобима из других времена и са других простора, једноставно не дају практичне резултате; операција ће бити окончана, када циљеви буду реализовани. И то је то. Шта ће се дешавати након тога, сазнаће они који то дочекају. Русији је Украјина орган у телу који је оболео, неинвазивно лечење (игра речи је непланирана) није било могуће, ампутација не долази у обзир и нама остаје да пратимо развој ситуације са више или мање стреса, навијања, туге и бриге. Али са вером да ће Добро стати на пут Злу, а на појединцима широм ове планете је да се определе и препознају стране.
Однос са Чеченима је једна дуга прича о медведу и вуку, имајмо на уму да су од око три и по хиљаде бранилаца Брестовске тврђаве, неких три до четири стотине црвеноармејаца били Чечени по националности - готово месец дана су трајале борбе против 18 хиљада Немаца. Кроз већи део своје историје Русија је била матица, стожер, центар, језгро које је уз себе окупљало бројне мање народе и нације пружајући слободу и снагу кроз заједништво, а заузврат позивала на одбрану те исте слободе у одсудним тренуцима. Једна Монголија је слала ратни материјал, коње и храну, када већ није имала довољно људи. Да не идемо даље у историју и причу, када се вода избистри и све карте баце на сто, народи Русије мораће да се боре и дишу као један, или их неће више бити. За њих - у западним визијама будућности нема места.
Зато не узимајмо к срцу бројање или измишљање губитака и невиђену пропаганду, нити се после свега чудити лицемерству Запада и корацима на које је спреман. За Русију не постоји превисока цена, изјавили су раније да се наредни рат неће водити на њеној територији, да могу превентивно да ударе ако затреба и да на конвенционални удар узврате нуклеарним. Од првог човека на Земљи, води се невидљиви рат који никада није престајао, добрих и лоших има на свим странама, а православно предање помиње "Оног који задржава". Да ли се то односи на будућег руског Цара, којем Путин утире пут (и опет непланирана игра речи) или не, показаће време, јер су људи листом оманули у погађањима - не може се сагледати Велика Слика ако си саставни део ње. Уосталом, на руском језику (прави) непријатељ се назива - враг.
Не губимо дакле, наше душе - мрзимо грех а не човека, и ако ускоро буде затребало - са Вером прибегнимо Сили да заштитимо животе и слободу, храбро и одлучно, заложивши притом сопствени. Поздрав свима!
П.С. није ми намера да од овог мишљења започињем дискусију, тако да нећу одговарати даље ако буде реплика али ћу се јављати повремено у другом формату, надам се забавнијем колико је то могуће (или примерено)
Зашто Чечени ратују за проруске добровољце на истоку Украјине?
Ужас, дивљење и презир: Немци о Црвеној армији
|
