Председник Србије Вучић поручио да ће Крим и Донбас увек бити део Украјине
"Од самог почетка смо говорили да не можемо и немамо право да подржимо инвазију Русије на Украјину. За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина и тако ће увек бити", рекао је Александар Вучић.
https://t.me/SrbijaRusija/15968
У правцу Угледара, Оружане снаге Украјине почеле су да испитују нашу одбрану, као одговор задат им је ефикасан ударац.
https://t.me/SrbijaRusija/15963
Након што су „музичари” очистили подручје рудника број 7 на западној периферији Соледара, појачао се притисак на непријатељска упоришта у селу Благодатноје.
Поред тога, тренутно се води офанзива у правцу села Краснопоље и Раздоловка из рејона Сол.
https://t.me/SrbijaRusija/15959
У близини града Доњецка, јединице НМ Доњецке Народне Републике Руске Федерације пробиле су украјинске линије одбране у области Невелског, Украјинци се повлаче на периферију малог, али стратешки важног насеља.
https://t.me/SrbijaRusija/15953
На Доњецком правцу добровољци јуришних одреда (Вагнер) уз ватрену подршку оперативно-тактичке и армијске авијације, ракетних трупа и артиљерије Јужног војног округа ослободили су насеље Сол (Соледарски правац)
https://t.me/SrbijaRusija/15952
Rat u Ukrajini - Prvi zaključci iz 2022. godine i pogled u 2023. godinu
Pukovnik prof. dr Markus Reisner sa Vojne akademije Austrije
Ova prezentacija i analiza rata će se obaviti kroz nekoliko domena ili dimenzija, i to kroz domen svemira, kopna, vazduha i vode, a sve je povezano i sa ratnim obavještavanjem i razmjenom informacija. Pored toga, analiza će sve obaviti kroz nekoliko područja ili nivoa, i to: taktički, operativni i strategijski nivo.
Taktički nivo se odnosi na opis i mogućnosti pojedinih oružja ili vojnih sistema, kao što je npr. analiza Himars sistema. Operativni nivo se odnosi na analizu ofanziva, kao što su ukrajinske ofanzive na Harkov ili Herson, kao i ruska ofanziva na Kijev. Strategijski nivo se odnosi na analizu faktora od kojih zavisi mogućnost vođenja rata, odnosno koliko dugo jedna strana može da vodi rat. To se prije svega odnosi na ruske napade na kritičnu infrastrukturu Ukrajine.
Kada se govori o analizi rata na taktičkom nivou, započećemo sa analizom ruskih BTG (Bataljonskih taktičkih grupa) koji su nastali na osnovu iskustva iz 2014. godine. Smatramo da njihovo angažovanje nije uspješno zato što u svom sastavu nisu imali dovoljan broj pripadnika pješadije, te su tu slabost iskoristile ukrajinske snage.
Sa druge strane, Vojska Ukrajine je rano, na početku rata započela sa upotrebom precizne artiljerije, koja je uspješno nanosila udare ruskoj vojsci. Drugim riječima, na početku rata Ukrajina je na taktičkom nivou bila uspješnija, odnosno imala je bolju i odlučujuću upotrebu pravilne taktike, tehnike i sredstava u oružanoj borbi.
Na operativnom nivou ćemo posmatrati različite ofanzive. Kada govorimo o Vojsci Ukrajine, odmah nakon odbrane Kijeva na početku rata, navedena vojska je bila u stanju da organizuje nekoliko uspješnih ofanziva, i to kod Harkova i Hersona. Takođe i Vojska Rusije je bila relativno uspješna, posebno kod Mariupolja, kada je nakon teških i žestokih borbi, uz veliki broj civilnih žrtava zauzela taj grad. Pored toga, Rusi su imali uspjeha i u obručima (kotlovima) kod Sjeverodonjecka i Lisičanska u toku ljeta prošle godine, te sadašnje uspjehe u ( i okolini) Bahmuta i Soledara, gdje Rusi uz pomoć ogromne koncetracije artiljerije stvaraju pritisak na ukrajinsku liniju. Ovde može da se izvuče zaključak da su obje strane bile dovoljno fleksibilne na operativnom nivou, te da su u različitim situacijama imale pravilan pristup, te su tako došle do uspjeha.
Sljedeće područje koje se analizira je strategijsko područje, odnosno ono područje ili onaj nivo ratovanja koje je odlučujuće da bi jedna strana mogla (dovoljno) dugo da vodi ili da učestvuje u ratu. Najznačajnija tačka analize je činjenica da su Rusi uspešno upotrebili različitih dronove, krstareće raketei balističke projektile, te da su uspjeli da napadnu „ahilovu petu Ukrajine“ , a to je kritična infrastruktura . Paradoksalno zvuči da, iako se ukrajinska vojska bolje pokazala na taktičkom i operativnom nivou, ruska vojska i dalje veoma uspješno uništava kritičnu infrastrukturu, a to je elektro mreža, sistem grijanja i vodovodna mreža.Ovde vidimo koliki je uspjeh ruskog RV bio u početku rata u uništavanju PVO ukrajine (75 % uništenih stacionarnih sistema PVO u prvih 48 sati). Posledica ovih napada se vidi na slikama (Ukrajina u mraku zbog nedostatka struje). Dakle, u na strategijskom nivou se radi o izdržljivosti jedne strane da u budućem periodu učestvuje u ratu.
Dalje ćemo da analiziramo ključne sposobnosti za vođenje rata, koje treba da se pravilno pojedinačno i zajedno primjenjuju.
1. Priprema: Prilikom napredovanja ruskih snaga prema Kijevu, može da se dođe do zaključka da su Rusi napad i marš prema Kijevu zasnovali na određenim pogrešnim pretpostavkama. U tom slučaju je u prvih 48 sati bitka odlučena u korist Ukrajine. U vezi sa tim, Vojska Ukrajine je rijeku Irpin zaustavila stavljanjem brane, mostove digla u vazduh, te upotrebom artiljerije uništila ruske snage koje su napadale na tom pravcu.
Sa druge strane, Vojska Ukrajine je uspješno upotrebila male specijalne timove, za kratke i iznenadne napade koji su ruskim snagama prilikom kretanja u kolonama nanosili štetu.
2. Momentum – Trenutak (Zamah) – upotreba snaga: Može da se dođe do zaključka, da su ruske snage, bez obzira na određene neuspjehe uvjek bile u stanju da se reorganizuju. To se može vidjeti u slučaju Kijeva, kada su povukli snage od 50 do 60 hiljada ljudi, te ih željeznicom prebacili u 1000 kilometara udaljen Donbas. Sa druge strane, Vojska Ukrajine je uspjela da obezbjedi ogromnu količinu oružja i vojne opreme koja se preko Poljske doprema u ovu zemlju, te da brzo i uspješno sredstva budu opotrebljena na strani ukrajinskih snaga.
Ovde je odlučujuće da se snage održe, popunjavaju , te da se optimalno upotrebljavaju u određenom trenutku.
3. Brzina i napad: U prvih 11 mjeseci rata je bila odlučujuća brzina upotrebe određenih oružanih sistema. Tako je na ukrajinskoj strani posebno izražena bila mogućnost brze upotrebe artiljerije, dok je na ruskoj strani uspostavljen centralizovan pristup odlučivanju o upotrebi artiljerije. Na ukrajinskoj strani je bilo moguće dejstvovati artiljerijom u roku od nekoliko minuta, dok na ruskoj strani to nije bio slučaj. U ovom ratu je ovo posebno značajan faktor, jer obje strane raspolažu sa velikim brojem artiljerijskih oruđa.
4. Zaštita – mogućnost zaštite vlastitih sredstava: U drugoj fazi rata, odnosno u napredovanju Vojske Rusije prema Lisičansku i Sjeverodonjecku, upotrebljena su nova sredstva, kao što su Himars sistemi, kojim su napadana prije svega vojna skladišta ruske vojske. Tom prilikom su Rusima nanešeni veliki gubici u MTS, te je bilo potrebno nekoliko nedjelja, da bi se Rusi reorganizovali, i to kroz disperziju MTS u više manjih skladišta i skloništa, ali i kroz različite sistema PVO , kao što je Pancir. Nakon toga, Vojska Ukrajine je počela da upotrebljava antiradarske rakete američke proizvodnje, kojima je vršeno dejstvo protiv Pancira.
5. Izdržljivost – Istrajnost: Na primjeru količine opreme i municije ćemo analizirati ovaj faktor. Vojska Rusije je imala na raspolaganju 1500 tenkova i oko 10 hiljada različitih oklopnih vozila (BVP), te je upotrebila oko 3500 vozila do sada. Na drugoj strani, Vojska Ukrajine je na početku rata takođe imala veliki broj vozila na raspolaganju, te se smatrala za najveću kopnenu vojsku u Evropi. Preko 2000 BVP i 1000 tenkova. Obje strane su imale u toku rata velike gubite, te se procjenjuje da je Vojska Ukrajine do juna 2022. godine imala gubitke od 50 % tehnike. Poseban problem je bio sa nabavljanjem i korištenjem municije. Procjenjuje se da je Vojska Rusije imala na raspolaganju oko 17 miliona projektila, te da je do kraja 2022. godine potrošila oko 7 miliona projektila. Godišnja proizvodnja Rusije je oko 3,4 miliona projektila. To znači da je Rusiji preostalo oko 10 miliona projektila, kao i čitava godišnja proizvodnja (2023) municije za vođenje rat, te je u stanju da i dalje vodi ovaj rat. Sa druge strane, Ukrajina je veoma brzo potrošila vlastite zalihe, te je bilo potrebno nabaviti nove količine, što se posebno odnosi na zapadne 155 mm projektile. Ono što je naknadno nabavljeno, uglavnom je upotrebljeno u ljetnoj ofanzivi kod Hersona i Harkova. Posebno je značajna izjava načelnika GŠ Ukrajine koji je rekao ,da ako (Zapad) želi još jednu ofanzivu, onda je potrebna i 3. velika dostava opreme i municije, odnosno najmanje 300 tenkova, 600 – 700 BVP, kao i 500 artiljerijskih sistema.
6. Obavještavanje, izviđanje, osmatranje: Kada je počeo rat u Ukrajini, u sklopu pomoći zapadnih država, posebno je bila značajna tehnička podrška u obavještajnom radu, kroz upotrebu satelita i drugih sredstava za elektronsko izviđanje i osmatranje, te živih izvora, kako bi se dobila jasna i precizna slika ruskih snaga. Ta podrška postoji i danas. To je i razlog zašto je Vojska Ukrajine uspjela da likvidira nekoliko značajnih ruskih komandanata i generala. Pored toga, može da se primijeti i masovna upotreba dronova na svim nivoima, tako da se procjenjuje da svaki dan rata se koristi od 4000 do 5000 dronova različitih namjena i dimenzija, a jedan dio njih se koristi i za izviđanje i osmatranje.
7. Savjetuj, komanduj i kotroliši – Vještina komandovanja i upravljanja:Ovde treba da se posmatraju dva elementa. Jedan je vještina komandovanja i upravljanja, odnosno vođenje svih nivoa i jedinica, od dna do vrha u smislu izvršenja jedinstvenog cilja i zadatka. To znači da podređene jedinice razumiju cilj i zadatakak,te da ga izvrše. U vezi sa tim je neophodna i komunikacija. Tako je Vojska Ukrajine dobila mogućnost korištenja sistema „Starlink“, tako da su i manje jedinice (mali specijalni timovi) dobili veliku mogućnost da komuniciraju, što je imalo za rezultat njihovu optimalnu upotrebu u različitim ofanzivama. Do sada ruske snage nisu uspjele da onemoguće upotrebu ovog sistema komuniciranja. Na drugoj strani imamo ruski centralizovani sistem komandovanja, koji zahtjeva dosta vremena kako bi se naređenja dostavila od vrha do dna, ali kada se to izvrši, takođe je moguće ostvariti pozitivne rezultate. Posebno je značajan primjer iz Hersona, gdje je general Surovikin, predložio tešku odluku Putinu o povlačenju snaga iz Hersona, gdje je 30 hiljada ruskih vojnika i oko 2500 vozila bez ispaljenog metka sa ukrajinske strane prebačeno na drugu obalu. Ovaj slučaj može da se uporedi sa povlačenjem britanskih snaga kod Dunkirka 1940. godine, kada su navedene snage povučene u Britaniju, te kasnije uspješno upotrebljene. Ovih 30 hiljada vojnika su nakon toga upotrebljene na drugoj strani u okolini Hersona, te kod Melitopolja i u Donbasu.
U zadnjih 11 mjeseci su se pojavile razne izjave različitih funkcionera, kao i razni medijski naslovi, te se njihovim pažljivim tumačenjem može procjeniti situacija u ratu, kao i budući događaji. Ovde smo izdvojili nekoliko izjava. Najvažnija je ranije pomenuta izjava načelnika GŠ Vojske Ukrajine potrebama za tehnikom kako bi se organizovala nova ofanziva. Načelnik zajedničkog štaba Vojske SAD je naveo, nakon povlačenja ruskih snaga iz Hersona, da su obje strane imale po 100 hiljada vojnika izbačenih iz stroja. On je bio prvi koji je to javno izjavio u ovom obliku. On je takođe naveo da je pobjeda Vojske Ukrajine kod Hersona stvorila mogućnost za pregovore o okončanju rata. Na kraju je i izjava načelnika Vojne obavještajne službe Estonije, koji je rekao da su resursi Rusije za vođenje rata još uvjek veliki, što se posebno odnosi na veliku količinu municije i veliki broj tenkova i BVP.
U kontekstu ispravnog i pogrešnog obavještavanja javnosti, posebno su značajne izjave određenih obavještajnih službi, kao što je britanska vojna ob. služba. U obavještenju od juna 2022. godine stoji da je upotreba ruskog RV pogrešna, te da nema željene efekte, kao i da su potrošili sva sredstva za precizno dejstvovanje. U obavještenju od decembra 2022. godine stoji da ruska vojska veoma upsješno koristi dronove i rakete, i to na strategijskom nivou, te da Vojska Rusije odlučuje kada, kako i gdje nanosi gubitke ukrajinskoj strani.
Posebno je značajna izjava Zelenskog koji je u novembru 2022. godine rekao da Rusija na Ukrajinu ispalila 4700 raketa i krstarecih projektila i dronova, (do kraja godine je više od 5000), te da se to do sada u istoriji ratovanja nije desilo. O značaju i posledicama ovih sredstava se već moglo zaključiti početkom oktobra 2022. godine.
Na kraju ćemo razmotriti i šta zaraćenim stranama nedostaje od opreme kako bi se rat nastavio. Prvo zanimljivo sredstvo je američki sistem Himars, a kojih 18 sredstava je SAD dostavio Ukrajini 2022. godine, te još 2 treba da se dostave u ovoj godini. Uprkos tome, Vojska Ukrajine je tražila između 50 i 100 ovih sistema, što bi imalo značajan vojni efekat.
Drugo pitanje je zašto se Ukrajini ne dostavljaju moderni mlazni avioni, kao što su F16 i A10. Vjerovatno zato što bi to dovelo do eskalacije rata. To isto važi i za druge sisteme. Vidjeli smo da je Ukrajina u stanju da izvrši raketne napada na udaljene cijeljeve na Krimu i na aerodrome u dubini ruske teritorije (Engels).
Uprkos tome, još nije izvršena dostava sistema ATACMS.
Kada govorimo o PVO sistemima,vidimo da je počela polako da kreće dostava i tih oruđa, prije svega IRIS – T i Patrior, koji će biti dostavljeni u jako malom broju i što neće imati uticaj na rat.
Posebno je zanimljiva isporuka tenkova i BVP. Za sada je obećano 50 Bredlija, 40 Mardera (Kuna), 10 Čelendžera i 20 Leoparda. Isporuka artiljerijskih sistema nije još dogovorena.
Predviđanja
1. Taktički nivo: Povećanje broja vojnika na obje strane, na ruskoj strani povećan broj tenkova i BVP. Još nije ni dostavljena ni najavljena istovremena velika isporuka raketnih sistema Ukrajini. Rusija je u stanju da mobiliše još vojnika, te oruđa i drugih sredstava, dok Ukrajina može da računa na relativno male isporuke zapadnih sistema.
2. Operativni nivo: Šta će se desiti sa tim isporukama oružja? Na ukrajinskoj strani je cilj stvaranje 2 korpusa, odnosno jedinica sa više od 10 hiljada pripadnika, i to jedan u oblasti Poltave, a drugi u Dnipru ili Zaporožju. Jedan od korpusa bi imao cilj napad na Donbas i presjecanje linija snabdjevanja ruskih snaga, dok je cilj drugog korpusa presjecanja kopnene komunikacije kod Melitopolja i napad na Krimski most.
3. Strategijski nivo: Na ukrajinskoj strani se uočavaju 2 pristupa ratu. Defanzivni kod odbrane od dronova i raketa, te je primjetan lagani rast uništenih sredstava i ofanzivni, koji se odnosi napade na aerodorome u dubini ruske teritorije, na kojima je stacionirana strategijska bombarderska avijacije te na napade na baze Crnomorske flote.
Ono što je bilo uočeno u prvim mjesecima rata, a to je da će ovo biti rat iscrpljivanja, sada se još jednom potvrdilo. Ruska vojska još uvjek nema dovoljan broj kopnenih snaga, pripadnika pješadije, da bi zadalo odlučujući udar Ukrajini. Sa druge strane, Vojska Ukrajine se bori za svaki grad, odnosno za svako utvrđenje, nastojeći da tako nanene što više štete ruskoj vojsci, odnosno tako da Rusi imaju što veće gubitke.
Konačno pitanje je ko će imati više daha do kraja ovog rata, odnosno ko će više izdržati. Sigurno je da će ovaj rat trajati još dugo.Naravno da tok i ishod rata ne zavise samo od Ukrajine i Rusije, niti od ukrajinskih saveznika. Posebno veliku ulogu će imati Kina, Iran, a vjerovatno i Indija.
Ovoj je moj lični prevod i izvinjavam se zbog gramatičkih grešaka.
Citat:Јуче је један од полигона на коме се обучавају добровољци и мобилисани људи нашег пука масовно напали такви летећи изроди.
У исто време је стигло око 7 јединица. Већину су обориле јединице ПВО које су покривале то подручје. Али неколико јединица је ипак стигло до домета и буку њихових мотора чули су стражари, што је омогућило да растера људе из шатора.
Није нанета значајна штета, како кажу борци, нека врста слабе експлозије, слабе експлозије.
Узорак који је приказан на фотографији једноставно се распао од удара о земљу.
Постоје две занимљиве чињенице по мом мишљењу.
1. Удаљеност од контактне линије је око 100 км. Лансирање је једва обављено ближе од 10 км од ЛБС-а. Тако су подаци УАВ-а прешли око 110 км. Лично, нисам чуо за такве, а нисам ни срео.
2. Након мале анализе компоненти, може се извући неколико закључака:
а) Компоненте овог УАВ-а (уосталом упадљиве) могу се наћи у јавном домену на пијацама, а цене за њих нису превисоке.
б) Јединица коју нисам нашао у јавном власништву је ГНСС јединица компаније Антцом са седиштем у Торансу у Калифорнији. То јест, овај блок је централно испоручен произвођачу.
