Jako zanimljiv video, nekoliko Ruskih oklopnjaka se setka kroz bukvalno celu Krasnogorovku, artiljerija radi posao, ko zna sta je ovde sve zauzeto, deluje mi da je vise od pola naselja Rusko: https://t.me/jnb_news/47721
Oklopnjaci primaju udarce i nastavljaju, imaju neku zastitu preko, ne znam da li su obicne nastresnice ili ovo nesto malo jace rekao bih?
Pre dva dana iznad obalskog pojasa Rumunije čak 6 letelica se našlo u jednom trenutku.
Pretpostavljam da je ovaj prvi FAF (France Air Force) E-3 Sentry AWACS
Sistem odbrane je narušen ali nije još uvek srušen na tom sektoru. Prekjuče sam ovo napisao Citat: Rusi su prodorom u Očeretino napravili pravu malu pometnju medju Ukro linijama. Bukvalno su svim položajima koje se nalaze istočno i južno od linije Novopokrovske-Sokil-Arhangelskoje-severno od Keranika došli iza ledja ili sa boka.
E kad padne neki od tih rovova i Rusi krenu dalje, možemo konstatovati da Ukrajinci imaju ogromnih problema sa konsolidacijom situacije. Posebno je opasno po njih ako Rusi krenu uz prugu i padnu oni rovovi zapadno od Očeretina. Obeleženo crno na mapi.
Tad se Rusima otvara jedan slabo branjeni prostor rovovima (bar po crtačima mapa) severno i severozapadno od Očeretina. Tako mogu da zadju iza ledja Ukro liniji koja se prostire zapadnim obodima jaruge/balke u kojoj su smeštena sela Arhangelskoje, Kalinovo, Stara Mikolajevka i dr. Linija je pravljena da se odupire napadima sa istoka. Pored zalaska iza ledja toj liniji, Rusima odgovara i topografija tog prostora. Po ovim mapama rasporeda položaja i rovova, može se zaključiti da Ukrajinci nisu planirali da će ovako lako ostati bez Očeretina.
Podizanjem tih položaja iznad sela Arhangelskoje i Kalinovo, Rusi dolaze sa boka i ledja liniji koja se dalje prostire pravcem S.Mikolajevka-Suva Balka-Njujork. Ta uzvisina/greda se prostire sve do puta T-0504 (nadam se da je ova oznaka ) Pokrovsk-Konstantinovka. Prolaskom S.Mikolajevke Rusi mogu opasno da ugroze taj put ali i da sa zapadne strane pridju osovini Njujork-Toreck-Konstantinovka. Nešto kao na mapi ispod.
Ovo je samo jedna od opcija koju Rusi imaju sad posle Očeretina. Da li će se odlučiti za nju, pokazaće vreme. Smatram da Ukrajinci sad užurbano kopaju rovove u ovom prostoru severozapadno od Očeretina. Da li će uspeti na vreme da ih pripreme, videćemo.
slonic_tonic ::
pa ako je pola Afrike ilegalno po zapadnim metropolama, naučit će i Ukrajinci valjda nekakav know-how od njih. Živjeti se može i bez ambasade.
Ако већ могу да шаљу афричке тражиоце азила у Руанду или Албанију, могу и украјинске да пошаљу у Украјину "док им се не реши статус". Не бих ја искључио да сцене мобилизације из Украјине неће моћи да се виде по западној Европи. Какво је стање духова тамо много ће се лакше оправдати депортација Украјинаца него којекаквих црнаца и муслимана.
bojank ::
Mozda se lose izrazio, mozda je pogresio, ali jedno je realno - nije realan cilj za uzimanje vojskom.
Nisam se lose izrazio, nego me ljudi nisu razumjeli.
Vojni cilj je cilj operacije cijim se dostizanjem (osvajanjem) rjesava bitka. Uglavnom, cilj je unistiti ili otjerati glavninu neprijateljskih snaga na datom pravcu, a i sire. Iz te perspektive, niti u Harkovu ima toliko snaga, niti je racionalno napadati toliki grad ako ga protivnik posjedne i utvrdi sa dosta snaga. Zaobici, staviti u blokadu, i ides dalje.
Da li sam pogrijesio, ja mislim da nisam. Ako Rusi imaju viska snaga za ofanzivne operacije, definitivno Zaporozje, Dnjepropetrovsk i zatvaranje tog pravca na okuci Dnjepra. To osigurava Krim sa sjevera zauvijek.
Kao sto su kolege vec rekle, Zaporozje je sjediste Zapororske oblasti, koja je sad pripojena Rusiji.
Naravno, postoji mogucnost da Rusi u jednom trenutku pocnu da sire front, ako dostignu toliku nadmoc nad protivnikom da im se isplatii da sire front jer protivnik nema cime da odgovori. Ali, mislim da smo jos daleko od toga, a i ako budu sirili front, ne treba zaboraviti da je i sjediste Hersonske oblasti preko Dnjepra.
Jes Putin rekao da mu treba buffer zona prema Belgorodu, ali to ce dobiti pregovorima na kraju.
I najvaznije, Harkov je na 50 km od Ruske granice. I nece nikud odatle. Iz Ruske perspektive, a to je perspektiva hiljadugodisnje imperije, njima se ne zuri nesto sad da osvajaju Harkov. Inace bi trebalo i Minsk da uzmu, i pola azijskih stanova, plus Besarabiju i Odesu. I Kijev naravno. Ima Rusija vremena za sve to.
Opet kazem ratovi se dobijaju po sumama i gorama, a ne po gradovima. Cak i ako Zelenski odluci da se zatvori u bunker, pa bude moralo da se zavrsava Berlinskom operacijom, uradice to u Kijevu a ne u Harkovu.
I naravno, da me opet pogresno ne shvatite. Ako Rusi obidju Harkov, a ukri ostave unutra dvije brigade, mozda i odluce da ga uzmu borbom. ALi vece ukro snage u Harkovu, to je premija za Ruse. Jer to znaci da te snage vise nisu po rovovima po stepi.
oko Harkova se nesto desava- nema naznaka da ce se nesto desiti brzo, mozda je sve ovo pokusaj odvlacenja snaga VSU, ali s druge strane ne moze se iskljuciti neka vrsta ofanzive. Sklon sam da slozim s Flashom da su Ruske snage imale bolje rezultate u gradskim borbama od VSU. Pitanje za milion dinara je da li Ruske snage imaju dosta ljudstva? Kod VSU je moral nizak, i mozda se Rusi odluce da upotrebe neke od regularnih snaga koji nisu predvidjene za rat u Ukrajini.
Drugo pitanje je za tzv N grupu koja se navodno formira, bit ce pod komandom generala Lapina- e sad sta ovo znaci, tj da li po imenovanju g. Lapina mozemo ista zakljuciti? Cini mi se da mu vise lezi ofenzivna uloga?
Мислим да њих жуља Белгород и да неће чекати са санитарном зоном до краја рата али видјећемо. А видјећемо и како ће се укри снаћи са новим оружјем, са оволико лове и оружја требало би да све пршти на фронту али и у дубини Русије, тако ми се бар чини..
Dajte da jednom rešimo tu zbrku oko vojnih ciljeva. I Harkova kad smo se već njega dohvatili.
Prvo, suština pojma vojnog cilja. Prvi dopunski protokol ženevske konvencije, članom 52 definiše šta i pod kojim uslovima može biti vojni cilj. Međutim to je definicija iz ugla međunarodnog humanitarnog prava. A ovde nije reč o tom aspektu definisanja cilja. Verujem da ga ni kolege babaroga i bojank nisu imali na umu (kada su, po meni sasvim ispravno, naveli da Harkov NIJE vojni cilj). Zašto?
Zato što vojni cilj (suštinski) može jednako biti i funkcija i struktura sistema protivničke ratne akcije (navikli smo na izraz "sistem odbrane" ali taj bi isključio napad kao proces). I funkcija i struktura mogu ali i ne moraju biti određene geografski. Recimo, remećenje neprijateljskog plana je funkcionalni cilj. Razbijanje sitema odbrane je funkcionalni cilj. Uništenje neprijateljskog utvrđenja je pojedinačni i strukturni i funkcionalni cilj. Uništenje ili zauzimanje pojedinačnih elemenata infrastrukture i industrije takođe. Čak i sam prostor (prostorija) može biti cilj, ako se recimo zaprečava ili je dominantan. Ali takvi prostori su geografske tačke. Grad kao grad nije ništa od svega toga, sam po sebi. Da li će ceo grad biti vojni cilj, to zavisi od važnosti i gustine vojnih i dualnih instalacija u gradu, kao i od konkretne vojne prednosti koju posed daje braniocu ili napadaču.
Dakle, postavljamo jednačinu. U slučaju zauzimanja grada borbom, sa jedne strane imamo konkretnu VOJNU prednost koju bi Rusi stekli, a sa druge strane konkretnu VOJNU prednost koju bi Ukrajinci izgubili. Kada varijable zamenimo konkretnim vrednostima jasno je da se to Rusima ne bi isplatilo i da zato Harkov nije i ne može biti vojni cilj sam po sebi. Pojedinačni objekti, strukture i ljudstvo unutar grada imaju vojni značaj ali takav cilj (uništenje, uskraćivanje, ometanje) može se postići sa distance, nije neophodna stalna kontrola te teritorije.
Druga je situacija kada su manji gradovi i sela kompletno pretvoreni u vojna utvrđenja. To se onda svodi na tretman objekta i geografske tačke, ali to nije tema.
Na kraju, za ilustraciju terminološke zbrke, prepričaću vam jedan moj slučajni razgovor sa nekim bivšim britanskim oficirom (pa još SAS-ovcem) koji je u onim, postpetooktobarskim vremenima, kao civil ovde radio neki konsultantski, menadžerski posao (ajd da mu verujemo ). Elem, žali se čovek kako se stalno sreće sa nerazumevanjem sistemskih ili strateških dokumenata. Moj odgovor je bio da ne može očekivati saglasje kad mu bezlični službenici sva ta njihova pisanija mehanički prevode na naš jezik. Strateški dokumenti puni su engleskih izraza "goal", "objective" i "target" i svaki od njih u takvim dokumentima ima različitu ulogu, u zavisnosti od konteksta. A vrli prevodioci sve to prevedu kao ... "cilj".