|
Poslao: 25 Apr 2024 19:08
|
online
- šumar bk2
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Maj 2005
- Poruke: 2708
- Gde živiš: Beograd
|
To sam očekivao, pravac Arhangelsk i ondak armiračka klješta.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2024 19:10
|
offline
- Pridružio: 09 Jan 2012
- Poruke: 34298
|
Što se tiče situacije na Avdejevskom pravcu mislim da ovde imamo dva faktora:
- Nasilno mobilisana i slabog morala Ukro vojska ili pak slabo popunjena (115 pobegla iz Očeretnog a da nisu ni sačekali rotaciju)
- izgleda je i Sirski odlučio da sledi poslednju odluku Zalužnog da nema odsudne odbrane zadržavaju kuročku onoliko koliko im treba da pripreme nove položaje.
Jer tzv "Surovikinova linija" koju grade Ukri je dubini njihove teritorije izuzev pograničnog dela u Černjigovskoj, Sumskoj i Harkovskoj oblasti.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2024 19:21
|
offline
- kunktator
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2016
- Poruke: 2460
|
Mi lao shu ::Hajde da preformulisemo pitanje, koliko Ukrajincima treba ljudi da bi sprečili da Harkov padne u poluokruzenje a koliko da ga uspešno brane bar 3 meseca ako padne u okruženje?To je teško reći jer, između ostalog, zavisi i od jačine snaga kojima bi bili napadnuti. Ali ono što znamo sigurno jeste da snage u okruženju gube mogućnost manevra i nisu upotrebljive na drugom mestu, borile se ili ne.
Mi lao shu ::Harkov je vredniji u poređenju sa pola stepe gde se vode borbe trenunto i Ukrajinci bi verovatno pre izabrali da popuste linije u Donbasu nego da izgube Harkov. S ovim se ne bih složio. Opet je to pitanje postizanja ili degradacije vojne prednosti. I manevra. Možda sam subjektivan i možda grešim, ali uvek bih radije izabrao prostor po kojem mogu da se krećem i menjam položaje nego da sedim u utvrđenju i pitam se da li će sledeća bomba biti jača od prethodne. Ukratko, radije biram mogućnost adaptacije nego jaku zaštitu.
Mi lao shu ::Ne posmatram Harkov kao vojni cilj sam po sebi ali ako bi otvaranje fronta oko njega primoralo Ukrajince da pošalju sve rezerve da bi ga zadržali slom linija u Donbasu bi bio neminovan.Džaba im sva industrija Harkova i svi ljudski i materijalni potencijali u njemu, ako ne mogu da izađu odatle i daju doprinos na drugim mestima. Što bi bio slučaj ako ih okruže daleko u stepi. Na kraju bi ostali i bez Donbasa i bez Harkova. Što će i biti u nekom momentu (a što isključivo zavisi od volje Rusa, ako se ne umeša neko treći).
I još nešto da dodam. Izabrati da ostaneš okružen u nekom gradu ima smisla samo u dva slučaja.
a) ako se utemeljeno nadaš da ćeš izdržati opsadu dok je tvoje snage van okruženmja ne razbiju i oslobode te.
b) ako treba da usporiš neprijatelja i time daš priliku nekom važnijem elementu da pripremi uspešnu odbranu i preokrene situaciju.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2024 19:39
|
online
- šumar bk2
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Maj 2005
- Poruke: 2708
- Gde živiš: Beograd
|
Mi lao shu ::Hajde da preformulisemo pitanje, koliko Ukrajincima treba ljudi da bi sprečili da Harkov padne u poluokruzenje a koliko da ga uspešno brane bar 3 meseca ako padne u okruženje? Harkov ima ozbiljnu industriju i nije nebitan za ukrajinski vojni napor i sama pretnja eventulanog okruženja navodi da se neki kapaciteti moraju izmestiti iz grada već sad sto samo po sebi već usporava ukrajinsku vojnu industriju. Harkov je vredniji u poređenju sa pola stepe gde se vode borbe trenunto i Ukrajinci bi verovatno pre izabrali da popuste linije u Donbasu nego da izgube Harkov. Ne posmatram Harkov kao vojni cilj sam po sebi ali ako bi otvaranje fronta oko njega primoralo Ukrajince da pošalju sve rezerve da bi ga zadržali slom linija u Donbasu bi bio neminovan.
Najbitnije od svega sa kolikom silom bi Rusi krenuli i sa kolikim intezitetom, da li im je cilj samo da "čarkaju" na granici iznad Harkova ili da ga brale navale punom silom. Ako bi krenuli svom silinom, pitanje koje bi pravce koristili i koliki bi otvorili front.
Po meni bi trebalo načeti celu severnu granicu, ali samo na par strateških pravaca udariti svom silom, ostalom dužinom granice da se šiljkaju sa Ukrima kao jarići, kao kad su Ukri krenuli na Zaporožje letos. Razvući im snage maksimalno.
Ali mislim da još nije vreme za tu akciju. Treba još kljucati Donbas i Zaporožje, treba ih iscrpeti recimo do poslednjeg kalendarskog povoljnog momenta, na jesen recimo, kad iscrpe i ljude i desetkuju sredstva iz novih paketa vojne pomoći.
I ovde si sam odgovorio, Ukrajini bi trebalo toliko ljudi da bi i Donjecki i Zaporoški grudobran bio na ivici kolapsa. Nije ovo 2022. godina, mnogo je ukrajinskih boraca pod zemljom, dosta je elitnih jednica platilo glavom, sve više ljudi u Ukrajini je revoltirano vladajućom bagrom i njihovom politikom. Manjkaju sredstva, dijaspora ni po koju cenu ne želi da se vraća, regrutuju i ljude sa zdravstvenim ograničenjima, žene popunjavaju sastav, ne znam kako se još drže.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2024 19:41
|
offline
- Pridružio: 15 Mar 2022
- Poruke: 1429
|
Duži video novog napada na Krasnogorovku gdje je nastradao tenk kornjača (na kraju snimka ga izvukli). Teško je uopće prebrojati koliko puta su ih pogodili FPV dronovi, a i artiljerija solidno radi.
https://t.me/geromanat/25191
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2024 20:04
|
online
- Pridružio: 22 Jan 2012
- Poruke: 1875
|
@Flash
Još pre neki dan, kad su Rusi bilo prodrli u ono naselje južno od pruge, sam objašnjavao zašto su Novobahmutovka i Solovjevo sledeći. Zašto sam napisao da ima još kandidata sa Srletovog spiska za April. Bez ta dva sela, Rusi se ne bi mogli održati u Očeretinu. Prosto jer ne bi imali rutu snabdevanja. Preko Novobahmutovke im je trenutno jedini raspoloživi put. Preko Novokalinova i Keramika bi to trajalo predugo. A na Očeretinovo su krenuli tek kad su ovladali atarom sela Berdiči. I stavili taj put pod svoju kontrolu.
Sve je povezano jedno sa drugim. Kako dole na taktičkom nivou, tako i na operativnom, potom strategijskom i na kraju geopolitičkom.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2024 20:05
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26030
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
kunktator
Citat:Ukratko, radije biram mogućnost adaptacije nego jaku zaštitu.
Сагласан. Бавио сам се у једном тексту опсадом као последњим решењем за освајање једног града. У историји постоји два доказана примера да се неки град одбранио од опсаде, и то због опште ситуације на ратишту. Не постоји утврђење, од Троје па надаље, које није пало, само ако је опсада добро испланирана и храбро извршена. Паметни команданти су чешће напуштали тврђаве јер су на отвореном простору имали више шансе за маневар и прилагођавање. Поред свих иновација и до сада невиђених чуда (сагласан сам с тим да се овакав сукоб није ни очекивао нити до сада видео), ипак на подручју СВО видели смо и нека праисторијска решења. Ено и тенка Леонарда да Винчија...
|
|
|
|
|